Sponzore na sunce

Primena novog Zakona o finansiranju političkih stranaka počela je. Sudeći prema javnim komenatrima čelnika domaćih stranaka - sad će svima biti bolje. I narodnoj znatiželji. Jer “najdražim zakonom” ministra za finansije Božidara Đelića predviđeno je i da stranke izveštaje o svojim tekućim finansijama podnose ili skupštinskom Odboru za finansije ili Republičkoj izbornoj komisiji, a ovi ih, o trošku stranke, objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. “Svaki građanin Republike Srbije ima pravo na uvid u izveštaje podnete Odboru za finansije i na kopiju tih izveštaja ili pojedinih njegovih delova o svom trošku.” Mada nije sasvim jasno kako će Odbor za finansije ovaj posao obavljati, svakom građaninu ubuduće će biti dostupan godišnji završni račun svake političke stranke sa sertifikatom ovlašćenog revizora, izveštaj o imovini koju stranka poseduje i što će verovatno biti čitano najviše, spisak fizičkih i pravnih lica koja su stranci darovala više od 6 000 dinara.

Pošto je Zakon o finansiranju političkih stranaka stupio na snagu još 25. jula prošle godine, ako račun ne vara, političke stranke bi do 25. januara trebalo da Odboru za finansije podnesu izveštaj o imovini koju poseduju.

Političke stranke ubuduće neće moći da primaju ni anonimne, a ni donacije iz inostranstva. Zanimljivo da je većina stranaka koje je NIN anketirao tvrdila da donacija iz inostranstva nije ni imala ili je imala tek donacije namenjene tačno definisanim treninzima članstva. Tako da taj deo dugo očekivanog propisa nikog neće ni pogoditi. U šta su odmah javno posumnjali čelnici Srpske radikalne stranke, koja “već dugo traži takvu odredbu”. Aleksandar Vučić sumnja u zakletve većine stranaka da tu promenu neće ni osetiti. “Izgleda da su oni koji su doneli taj zakon procenili da bi bilo dobro sprečiti protivnike da ih obore uz finansije iz inostranstva. Kad su pokupili sve strane donacije, odlučili su da ih zabrane.” Što se anonimnih donacija tiče, stranke su bile manje uzdržane. Bez pardona su odbijale da otkriju svoje donatore pozivajući se na dosadašnji zakon, koji ih na to nije obavezivao.

Političke stranke u Srbiji ubuduće će, za dobro demokratije i ogromne većine koja ne poseduje ogroman kapital, biti finansirane iz članarine i državnog budžeta. Visina članarine biće određena statutom stranke i tu zakon nije utvrdio nikakav limit. Ali težnja ka masovnom članstvu potencijalnih birača biće dovoljna brana stranačkim finansijskim apetitima, tako da bi rešenje problema velikih donatora svojim učlanjenjem u stranku moglo da bude kontraproduktivno. I za stranku. A bogami i za njih u trenutku kad im padne na pamet da se javno promovišu kao žrtve svih režima, a naročito onog kome se drmaju poluge vlasti.

Što se državne kase tiče, ona će od prvog dana ove godine biti izdašnija prema političkim strankama. Za njihovo finansiranje biće odvojeno 0,15 odsto republičkog budžeta, zatim 0,1 odsto budžeta teritorijalne autonomije i 0,1 odsto budžeta lokalne samouprave. Za ovu godinu ukupno 300 miliona dinara. Deo od 30 odsto ove sume biće u jednakim iznosima podeljeno svim strankama koje imaju poslanike ili odbornike, a preostalih 70 odsto strankama će biti podeljeni srazmero broju poslanika, odnosno odbornika koje u Skupštini imaju. Kolika će razlika za stranke nastati u odnosu na prošlogodišnje stanje, pogledati na projekciji koju je sačinilo Ministarstvo za finansije.

Sada sledi za javnost i političke analitičare najzanimljiviji izvor prihoda stranaka: prilozi. Prema novom Zakonu, prilogom se smatra sve što prelazi iznos propisane članarine , a ona je kod naših stranaka dosad bila od 600 dinara do pet odsto plate.

Priloge strankama mogu davati fizička i pravna lica. Ali prilog fizičkog lica stranci ne može biti veći od deset prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji u prethodnoj godini. Pravna lica mogu stranku darivati, nakon što su o tome odluku doneli njihovi nadležni organi, sa maksimalno 100 prosečnih zarada.

Mada je većina stranaka, koje je NIN konsultovao, kategorična u tvrdnji da nepokretne imovine nema, a neke su odbile da kažu kod koje banke imaju otvoren račun, Zakon strankama dozvoljava i da se finansiraju prihodima od svoje imovine, u šta se ubrajaju, na primer, i hartije od vrednosti i novčana sredstva. Ali prihodi iz tog izvora mogu činiti najviše 20 odsto ukupnih godišnjih prihoda stranke. U roku od 30 dana posle podnošenja završnog računa, prihod koji prelazi propisanih 20 odsto politička stranka daje u dobrotvorne svrhe jednoj ili više organizacija koje se bave dobrotvornim radom.

Ukupna sredstva koja stranka prikupi prilozima fizičkih i pravnih lica, prihodima od imovine, prihodima od promotivnih aktivnosti stranke i iz legata ne mogu biti veća od sume koju stranka dobija iz budžeta. Ako nije jasno, da naglasimo, članarine ne podležu ni ovom ograničenju.

Budžet će prema političkim strankama biti izdašniji i za vreme budućih izbora. Toj svrsi je namenjeno 0,1 odsto republičkog budžeta i po 0,05 odsto budžeta jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave. (Prilikom obračuna svih sredstava namenjenih političkim strankama, budžet se umanjuje za transfere drugim ili od drugih nivoa vlasti i za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.) Iz ove sume, koja će 2004. godine iznositi oko 200 miliona dinara, 20 odsto se deli na ravne delove svim strankama podnosiocima proglašenih izbornih lista, a 80 odsto dele podnosioci izbornih lista koje su osvojile mandate.

Stranke i u izborne svrhe mogu primati sredstva iz privatnih izvora, ali ona ne smeju preći visinu od 20 odsto u te svrhe predviđenih budžetskih sredstava. Fizičko lice može darivati stranku iznosom od 0,5 odsto iznosa budžetskih sredstava, a pravno lice sumom od 2 odsto toga iznosa.

Izveštaji o finansijama stranke za vreme izbora podnose se Republičkoj izbornoj komisiji i objavljuju u Službenom glasniku. Ova obaveza ne odnosi se na upravo okončane parlamentarne izbore jer su za tri dana umakli zakonu.

Član 6 Zabranjeno je primanje materijalne i finansijske pomoći od stranih država; stranih pravnih i fizičkih lica; anonimnih darodavaca; javnih ustanova i javnih preduzeća sa učešćem državnog kapitala, bez obzira na visinu učešća; privatnih preduzeća koja obavljaju javne usluge po osnovu ugovora sa državnim organima i javnim službama, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos; preduzeća i drugih organizacija koja vrše javna ovlašćenja; sindikata; humanitarnih organizacija; verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i prodavaca i proizvođača akciznih proizvoda i pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda.