Ići ispred vremena

Privredni novinari Srbije proglasili su Miroslava Bogićevića, predsednika koncerna „Farmakom MB”, za poslovnog čoveka 2008. godine. Obrazloženje je da su investicije i rezultati poslovanja koje postižu sve članice Koncerna takvi da se retko koja firma može sa njima porediti. Kaže se: „Svojim izrazitim smislom za biznis i uravnotežen razvoj, Bogićević je primerom koncerna ‘Farmakom MB’ pokazao da privreda u Srbiji može da oživi i da se razvija.” Inače, koncern „Farmakom MB” čini sedam preduzeća, koja posluju u četiri industrijske grane: u poljoprivredi, metaloprerađivačkoj industriji, hemijskoj industriji i rudarstvu. • • • Šta znači biti poslovni čovek godine u zemlji gde nikome ne cvetaju ruže? - Biti poslovni čovek godine u ovo teško vreme, kada smo zahvaćeni i svetskom krizom, zaista je lepo priznanje. Znači da je ono što mi radimo postalo vidljivo, da je to primećeno. U obrazloženju priznanja posebno se ističu investicije koje ste preduzeli. Kakve sve rezultate od njih očekujete? - Za protekle dve i po godine imali smo više od sto miliona dolara investicija. Početkom ove 2009. godine puštamo četiri potpuno nove fabrike: jedna je formaža u Fabrici akumulatora u Somboru, u Šabačkoj mlekari je pogon sterile, u Zajači otvaramo veliku fabriku koja će na ekološki način „seći” akumulatore i novu fabriku u Guči. Sa ovim investicijama mi ćemo učvrstiti svoju poziciju i na domaćem tržištu i u izvozu. Inače, mi smo veliki izvoznici: Koncern „Farmakom” izvozi više od 50 odsto svoje robe. Ovo će dovesti i do novih zapošljavanja u Srbiji. Samo u Fabrici akumulatora smo četiri puta povećali proizvodnju, a i asortiman. Pri tom smo dobili i na uštedi... Tako je u svim našim fabrikama. Osetiće se to i u samom gradu Šapcu, gde je sedište vaše firme, i, u celini gledano, u privredi Srbije? - Svakako. Osetiće se u Šapcu, ali će se osetiti i u svim mestima u kojima smo investirali. Recimo, Zajača će biti prvo mesto u Srbiji u kome neće biti nezaposlenih. Naravno, težimo to da uradimo i u drugim mestima... „Farmakom” je krenuo od jedne apoteke u Šapcu, a danas je jedna od najvećih srpskih kompanija. Kako ste u tome uspeli? - Istina je, „Farmakom” je krenuo od jedne apoteke, pa je posao proširio na dve, pa na tri apoteke... da bi došao do toga da u jednom periodu imam šest apoteka. Mislim da smo moji saradnici i ja imali pravu koncepciju. Bilo je to teško vreme, vreme velike inflacije u Srbiji. Mi nismo prodavali lekove i sklanjali devize, nego smo devize ulagali u lekove, tako da smo u jednom momentu imali puno lekova. Kao što se sećate, bila je inflacija na sat... Posle toga je dinar postao konvertibilan. Mi smo tada počeli da radimo na recept, jer smo jedini imali dovoljno lekova. Drugi apotekari su kupovali lekove, prodavali i menjali devize, što je, naravno, bio loš poslovni potez. I tada, kada smo počeli da radimo na recept, počelo je širenje „Farmakoma”. Posle toga – pošto je Šabac malo mesto i svi se znamo – počeo sam da radim sa „Zorka-farmom”, „Zorka-bojama”, „Obojenim metalima”... I „Farmakom” je već postao značajna firma u Šapcu. A onda ste počeli da se širite i izvan Šapca? - Da. Pošto je u Srbiji počela privatizacija, mi smo napravili koncepciju gde i u privatizaciji kojih firmi bismo mogli da učestvujemo. Došli smo do zaključka da se u Srbiji jedino dobro može da radi u poljoprivredi i u metalima. Zašto tu? Zato što nam ne trebaju sirovine. Jer, osnov priče je da se sirovine ne kupuju u inostranstvu, nego da koristimo sirovine sa domaćeg terena. I, pokazalo se, bio je to ispravan put. Išli ste na to da se zaokruži ceo proces proizvodnje, od sirovina do gotovih proizvoda?! - Tako je. Koncern „Farmakom” upravo je poznat po tome; nastojimo da, idući od sirovina do finalnih proizvoda, postignemo što višu fazu prerade. Kada ste krenuli da kupujete preduzeća, izgleda niste gledali da to budu profitabilna preduzeća, kupovali ste i gubitaše... - Jednostavno, imam dobre saradnike... Hoćete reći da su vaša prva investicija – ljudi?! - Upravo tako. LJudski resurs je najvažniji. Bez toga ne može ništa. U firmi negujemo familijaran odnos. Svi imaju osećaj za firmu. Recimo, ove godine niko od direktora nije išao na godišnji odmor; završavale su se investicije, pa su smatrali da je i logično i normalno da budu tu kada se takve stvari dešavaju, da investicije što pre pustimo u funkciju. Mi smo odavno shvatili da je firma dobra, naravno, onda kada se napravi dobar prihod, ali i kada su zadovoljni zaposleni, kada su zadovoljni poslovni partneri i kada je zadovoljna okolina. Mi na tome gradimo imiy. A siguran sam da nijedna firma u Srbiji nema takvu socijalnu sigurnost radnika, kakvu mi imamo. Socijalna sigurnost radnika „Farmakoma” je na nivou najrazvijenijih zemalja u svetu. Radnik mora da bude zadovoljan, da u fabrici u kojoj radi vidi perspektivu za sebe i za decu. Da zna zašto je dobro da ta njegova fabrika dobro radi. Takođe, radnici moraju da imaju i dobre uslove za rad, da se osećaju komotno, da se niko ne povredi i da se niko ne razboli u fabrici... I – kako ste se odlučili koje ćete firme da kupite? - Rekoh, napravili smo koncepciju. Odlučili smo da kupimo Šabačku mlekaru, zato što je to u našem gradu, a znali smo da može da radi profitabilno. Imala je prihod od deset miliona evra, a sada je on uvećan za oko pet puta. Sve fabrike koje sam kupio, osim Fabrike akumulatora, bile su gubitaši. A sada u svakoj od njih imamo povećanu proizvodnju tri do sedam puta. Znali smo svaku fabriku, pa smo na osnovu toga pravili koncepciju. Prvo sam kupio rudnik i topionicu Zajača. Da nisam to kupio, ne bih kupio ni Fabriku akumulatora. Jer, rudnik i topionica Zajača su sirovinska baza za Fabriku akumulatora u Somboru. Prema tome, logično je da te dve fabrike budu pod jednim krovom. Pod okriljem Koncerna posluje sedam zasebnih preduzeća. Za koje od njih bi se moglo reći da čini prvo lice ove grupacije? - Situacija se menja. Mlekara je možda najzdravija i najbolja firma u sistemu, u Koncernu, ali nema najveći prihod. Sve su firme dobre, verujte mi. Kad se pomene Koncern „Farmakom”, ja nemam prvu asocijaciju. Nemaju je ni drugi. To je konglomerat. Nastojimo da u svakoj fabrici zaokružimo proces proizvodnje. I sve su one slično koncipirane. Ne forsirate nijednu fabriku posebno, po kojoj bi „Farmakom” posebno bio prepoznatljiv?! - Ne forsiramo. U sve fabrike istovremeno su uložene velike investicije. Jedino je PIK „7. juli” u Debrecu malo zaostao, ali i tu smo pokrenuli ove godine. I dobro je što smo u sve fabrike investirali u isto vreme, jer su sad sve fabrike sposobne da funkcionišu i sve su veliki izvoznici. Akumulatore prepoznatljivog brenda Black Horse od kada ste kupili njihovu fabriku, uspeli ste uveliko da usmerite ka inostranom tržištu? - U međuvremenu smo investirali u moto-baterije, za male mopede, motore i slično. Kada smo se dogovarali oko ove investicije, neki od mojih saradnika govorili su da je za to rano, da nema dovoljno motora u Srbiji. Naravno, da nisu bili u pravu. Pitao sam ih koliko je bilo automobila 1952, kada je osnovana Fabrika akumulatora Sombor. Kažu: malo. A koliko ih je danas?! Pokušavamo da idemo ispred vremena u kojem živimo. Znamo da će 2009. biti duplo više motora nego što ih je bilo 2008. Kupili smo i opremu za proizvodnju sačme za sportski lov. Mi jedini u Evropi imamo proizvodnju antimona i olova u Zajači. Prema tome, bolje je da prodajemo sačmu – što je viša faza proizvodnje – nego da prodajemo olovo i antimon posebno. Smatramo da sa Fabrikom akumulatora u Somboru imamo izuzetnu perspektivu. Samo prošle godine dobili smo 40 novih kupaca u zapadnoj Evropi. Prodajemo u Kuvajtu, Iranu, Libiji, Senegalu, Ekvatorijalnoj Gvineji, u zapadnoj Evropi, u svim okolnim zemljama... Osim toga, imamo značajno učešće i na domaćem tržištu, oko 60 odsto u prodaji. Dakle, napravili smo fabriku koja je u mogućnosti da preživi sva teška vremena koja bi mogla doći... ...da budete jedan od lidera u proizvodnji akumulatora? - Lideri smo u Srbiji, pokušavamo da to budemo u regionu, na Balkanu... Svi kažu da je to najbolja fabrika akumulatora u istočnoj Evropi. I zaista, veliko je naše učešće na ruskom tržištu i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Zato smo sada povećali proizvodnju četiri puta. Kao poseban uspeh vašeg koncerna ističe se oživljavanje 11 rudnika... - Sada ih imamo već 13. Nisu još u funkciji. Nameravamo da ove godine pustimo bar četiri rudnika. Hoćemo prvo da naučimo nešto oko toga, a tražili smo i strateškog partnera. Treba dosta vremena da bi se rudnici pustili u funkciju... Kakva je, po vama, privredna perspektiva Srbije? Plašite li se krize koja potresa ceo svet? - Mi, prvo, moramo da znamo da je privredna kriza došla i kod nas. Mi smo u toj priči potpuno nevini. Krenula je iz Amerike, pa preko Evrope, došla i kod nas. Mere koje je Vlada preduzela su izvanredne. Prvi udar problema u privredi Srbije je zaustavljen. Ali, država bi morala da zna da kamate moraju biti mnogo niže, ako hoće da se napravi dobra privredna priča u Srbiji. Pre neki dan jedna strana banka dobila je na tenderu da koristi neke državne pare. Za te pare dala je 23 odsto kamate na godišnjem nivou. Sad kad bi ta banka htela da investira u privredu, ona bi morala da uzme najmanje 28 odsto, a to je nekih 2,5 odsto na mesečnom nivou. Ne postoji ta proizvodnja i ne postoji ta privreda koje mogu to da izdrže. Država mora da te pare da mnogo jeftinije, ali da pri tom koristi pravo na kontrolu da se te pare ulažu u našu privredu. Bez toga nema napretka. Bez investicija nema napretka, nema proizvodnje, nema zapošljavanja, ničega. Ni Zapad se ne bi razvio po kamatama koje su važeće kod njih. NJihove kamate u nekom ranijem periodu su bile tri ili četiri odsto na godišnjem nivou. Naravno da je tada moglo da se razvija, da se iz tog viška para ulaže, da se investira u proizvodnju. Sada je vrlo teško u Srbiji da se radi. Ko može da izdrži tolike kamate?! Sve ono što se zaradi, u principu, neko izvuče i ode ko zna gde. Ali, ipak, ja mislim da u Srbiji ima perspektive. Ima dosta dobrih firmi, ima mnogo dobrih programa za investiranje...