Most na Adi je preskup

Kabinet ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića ukrašen je velikim mapama Srbije sa putevima za koje će Evropa dati pare, i fotografijama Slobodana Miloševića na vitrini iza njegovog stola. Kroz zatvorene prozore dopiru zvuci s ćoška Kneza Miloša i Nemanjine ulice, zvuci pištaljki, radnika nezadovoljnih potezima “socijalno odgovorne” srpske vlade. Ministar Mrkonjić, ipak, uveren je da će svi zacrtani infrastrukturni projekti, bez obzira na krizu, biti završeni po planu. O tome šta se planira, i odakle Srbiji pare za to, za NIN govori ministar Milutin Mrkonjić. • • • - Pamtim mnogo vlada, ali ovo je prva koja je donela strategiju razvoja infrastrukture. Koridor 10 je tu najvažniji. Nešto od toga je urađeno tokom devedesetih, da je bilo novca uradili bismo i više. Sada nastavljamo tamo gde smo stali. Oformljen je Nacionalni savet za infrastrukturu na čijem čelu je predsednik Tadić. Tadić me je, inače, kupio time što se ne meša u struku, baš kao i moj Slobodan Milošević što se nije mešao. Za naredne četiri godine Savet je utvrdio tri prioriteta: završetak putnog Koridora 10, rekonstrukciju i izgradnju železničkog Koridora 10, i beogradski metro. Da krenemo od puteva. Šta još treba da se uradi, i koliko će to da košta? - Ostalo je još 300 kilometara Koridora 10. Završetak obilaznice oko Beograda, jedna traka autoputa Horgoš-Novi Sad, kao i dve deonice na jugu Srbije, Grdelica – makedonska granica i Niš – Dimitrovgrad. Od toga u narednoj godini planiramo da izgradimo oko 100 kilometara puta, a ceo Koridor mora biti gotov do kraja 2011. godine. Ukupna investicija za završetak putnog Koridora 10 je oko 1,58 milijardi evra, a za svu putnu infrastrukturu 2,9 milijardi evra. Planovi deluju grandiozno, ali, kako mislite da obezbedite novac? Buyet za narednu godinu već je umanjen, da i ne govorimo o efektima svetske ekonomske krize. Banke se sad baš i ne utrkuju da pozajme novac. - Taj novac je uglavnom već obezbeđen. Planiramo da polovinu novca obezbedimo iz kredita međunarodnih finansijskih institucija, a polovinu iz buyeta, od privatizacionih prihoda. Sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionim bankom smo ugovorili oko 500 miliona evra za sada, ali neki pregovori još predstoje. Planove u prvoj polovini godine finansiraćemo iz buyeta, dok na kredite računamo od leta. Ali ne mogu da govorim o detaljima, jer finansije vodi Mlađa (Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj). Mlađa to radi sjajno, nemam razloga da sumnjam da će pare da stignu na vreme. Kako je i rekao ministar Dinkić, uspeh svega je da potrošimo što manje naših para. Da, ali pod kojim uslovima ćemo dobiti kredite na koje računate? Malopre smo vas pitali da li će planovi biti poremećeni globalnom ekonomskom krizom. - Naprotiv. Danas nam je stigla ponuda o kreditu od 120 miliona evra, koji nismo ni planirali u buyetu. Pokazaćemo da se razvojnim projektima Srbija može boriti protiv krize. Govorim o kreditima međunarodnih finansijskih institucija, poput Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, a ne komercijalnih banaka. Evropi treba Koridor 10 i ona je spremna da finansira njegovu izgradnju. Ali neće dati pare za bilo šta drugo. Zato moj drug Velja (Ilić, ili bivši ministar za kapitalne investicije) i nije uspeo da dogovori koncesiju za put Horgoš – Požega. Nijedna od ovih banaka nije želela da koncesionaru pozajmi novac, jer se ne radi o Koridoru, već njegovom kraku iako je taj put od Beograda do Požege frekventniji od na primer deonice Leskovac – makedonska granica. Pitali ste me za uslove kredita. To su najpovoljniji krediti, sa kamatnom stopom od jedan odsto i grejs periodom od pet do deset godina. Srbija inače nije prezadužena zemlja, tako da ne očekujemo da će to značajno uvećati spoljni dug ili nas dovesti u poziciju da ne možemo da vratimo dugove. Ako kažem da je milijardu i po evra malo para, svi će me napasti. Ali te pare će se brzo vratiti. Najveći neto priliv je od saobraćaja, ali moraš prvo uložiti u puteve ili pruge da bi kroz Srbiju mogli da prođu i kamioni i vozovi i avioni. Sada 100.000 kamiona luta između Bugarske i Srbije i ako se odluče za nas, eto para. Za nekoliko godina vratiće se milijardu i po evra koje si uložio u put. Idejni projekti za puteve u našoj zemlji postoje unazad tri decenije, ali ni danas nemamo svu potrebnu dokumentaciju da bi izgradnja mogla da počne. - Naš veliki problem je i što nemamo spremne projekte. Još nisu gotovi svi glavni projekti, ali biće do 1. marta. Još uvek analiziramo te teške deonice, kao što su Sićevačka i Grdelička klisura, ali to nije planirano za 2009. godinu, tako da ćemo do 2010. pripremiti dokumentaciju i za te deonice. Banke ne plaćaju dokumentaciju i eksproprijaciju i to moramo da platimo sami. Zagovornik ste sporazumnog raskida koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš – Požega sa konzorcijumom Alpina-Por. Zašto se plašite međunarodne arbitraže? - Ne plašim se, ali iz dosadašnjeg iskustva znam da Srbija nije dobila nijedan arbitražni proces. Smatram da je bolje da im damo tih 12,5 miliona evra koliko traže, mada su oni to sada spustili na 7,5 miliona, nego da idemo na arbitražu. Pitanje nije da li se plašimo, već šta ćemo izgubiti u tom periodu dok traje arbitraža. Pitam ja vas: zašto investitori nisu dolazili u Srbiju pre 2000. godine? Pa zbog političke i ekonomske nestabilnosti. Mi moramo da izračunamo, da li nam je važnije tih 12,5 miliona evra ili 150 miliona ako ne dobijemo samo jedan kredit od međunarodnih kreditora. Ne slažete se ni sa izgradnjom mosta preko Ade. Zašto? - Nisam protiv mosta, ali mislim da je to preskupa investicija u ovom trenutku. Za te pare možemo napraviti tri druga mosta, a najvažniji među njima je metro-most preko Save. Jer on odvlači čak 60 odsto saobraćaja sa Gazele koja je trenutno najopterećeniji most u Evropi, za razliku od mosta na Adi koji rasterećuje Gazelu samo za oko deset odsto. Za 120 miliona evra, koliko košta most na Adi, možemo da izgradimo i metro-most i most preko Dunava kod Višnjice, čak i most iz pravca Novog Sada kod Galenike. Ovi mostovi su davno mogli da budu izgrađeni, ali Beograd nije planski građen još od vremena Branka Pešića. Uostalom, tih 120 miliona evra nije prevelik novac za gradski buyet, jer se u njega godišnje samo od prodaje zemljišta slije 300 miliona evra. Spomenuli ste metro-most. Ovih dana aktuelizovana je priča o beogradskom metrou. Hoće li to biti još jedno od neispunjenih kapitalnih obećanja? - Metro je sada razvojni projekat Srbije, a ne samo grada Beograda. U naredna tri meseca biće doneta odluka o tome kakav će se metro graditi u Beogradu. Mi imamo projekat metroa iz 1976. godine arhitekte Branislava Jovina. To je teški ili podzemni metro i prvih pet kilometara tog metroa mogli bi izgraditi u naredne četiri godine. U Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine pominje se laki, nadzemni metro. Zagovornici tog projekta ističu da je on znatno jeftiniji? - Protivim se lakom metrou. Nema lakog ili teškog metroa, ili ima metroa ili ga nema. Uostalom, mi tvrdimo da za 1,1 milijardu evra možemo sagraditi prvu etapu metroa koji bi povezivao centar grada, oni tvrde da mogu za 500 miliona evra sagraditi laki metro. Suočićemo argumente i doneti najbolju odluku. Spomenuli ste da je među prioritetima i železnički Koridor 10. Dosta podsmeha u javnosti izazvala je najavljena reanimacija projekta brzih pruga Srbije. - Potpisali smo nedavno u Nemačkoj Memorandum o saradnji sa nemačkom železnicom koja će nam pomoći u izradi projekata za rekonstrukciju železnice na Koridoru 10. Odmah da naglasim da se železnica nalazi u daleko gorem stanju od puteva i da nemamo zacrtan plan njenog završetka. Mi ćemo sigurno početi sa obnavljanjem pruga, a nekoj narednoj vladi ostavljamo da taj posao i završi. Ne moramo mi da imamo brze pruge, za brzine preko 200 kilometara na sat, dovoljno je da imamo i 150. Po ko zna koji put počeli su radovi na stanici Prokop u Beogradu. Obećavate li da ćete ovog puta završiti izgradnju? - Obećavam da će Prokop biti gotov možda i za 14 meseci. Iako vi novinari to ne vidite, radovi su u toku. Grad je na sebe preuzeo izgradnju objekata na stanici. Posle izgradnje Prokopa konačno ćemo osloboditi Savski amfiteatar. Mislim da tu mora da bude izgrađen poslovni centar ovog dela Evrope – Europolis. Da je Sloba kojim slučajem preživeo 5. oktobar, tražio bih mu samo da budem direktor Europolisa.