Sprečiti preteću politizaciju sudstva

Više od dve hiljade pravnika okupljenih na Kopaoničkoj školi prirodnog prava podržalo je sudije u Srbiji, u njihovoj borbi za nezavisnost, stalnost funkcije i dostojanstvo sudijske profesije. „Predstavnici pravničke profesije, okupljeni na 21. susretima Kopaoničke škole prirodnog prava, podržavaju nastojanje Vrhovnog suda Srbije, kao najvišeg pravosudnog autoriteta, i Društva sudija, da se sudski sistem reformiše u skladu sa ustavnim principima podele vlasti, sudske i sudijske nezavisnosti i stalnosti sudijske funkcije“, istakla je prof. dr Gordana Stanković, rukovodilac sekcije. Sud u koneksitetu pravde`. „Sve ovo je potrebno da bi se obezbedila prava građana na pravnu državu, na pravnu zaštitu, pravično suđenje, vladavinu prava, pravnu sigurnost, sudsku nezavisnost i pravo da im sude nezavisne i nepristrasne sudije, koje su zakonito izabrane na sudijsku funkciju u skladu sa Ustavom, i predupredila preteća politizacija sudstva“, kategorični su učesnici sekcije. Polazeći od toga da je sudska vlast poslednja brana zakonitosti i garant vladavine prava i da su u sistemu podele vlasti jedino sudije, kao predstavnici treće vlasti, oni koji sudijsku funkciju obavljaju profesionalno, bez obzira da li to čine stalno ili im je trajanje mandata ograničeno, u cilju poštovanja sudske i sudijske nezavisnosti, neophodno je da i dalje zakonom budu obezbeđene sve garantije sudske nezavisnosti, jer se na taj način štite istovremeno i prava građana i prava nosilaca sudijske funkcije, zaključeno je na plenarnoj sednici. Profit iz domena sudskog prava, nisu uredili vršenje sudijske funkcije u skladu sa novim Ustavom, opšteprihvaćenim međunarodnim standardima koji su deo nacionalnog pravnog poretka, aktima Saveta Evrope, Mišljenjem Venecijanske komisije i Deklaracijom Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope, uz puno obezbeđenje svih garantija stalnosti sudijske funkcije, uz poštovanje principa legaliteta i uz normativno regulisanje svih prava sudija izabranih na stalnu sudijsku funkciju, jer nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, niti je postupak ponovnog imenovanja svih sudija u kontekstu organizacione reforme sudskog sistema. Sudije izabrane na stalnu sudijsku funkciju po ranijim propisima imaju i dalje pravo da je obavljaju, jer se ne smatraju sudijama koji se prvi put biraju za sudiju, bez obzira da li vršenje sudijske funkcije treba da nastave u sudu za koji su ranije izabrane, kategorična je prof. dr Gordana Stanković. Predloženim i usvojenim zakonima, kada su u pitanju postojeći sudovi, nepotrebno se menja samo naziv, a ne i nadležnost, dok se u, kada se radi o sudovima koji do sada nisu funkcionisali u pravnom smislu, eventualno mogu rasporediti sudije koje već vrše stalno sudijsku funkciju i izabrati nove sudije. Učesnici Kopaoničke škole prirodnog prava smatraju da ocenu savesnosti i stručnosti sudija treba sprovoditi samo po pravilima i proceduri propisanoj za razrešenje sudija, a ne po osnovu retroaktivne primene novih propisa. Novi sudski zakoni, upozoravaju učesnici Kopaoničke škole, neće doneti očekivane rezultate, jer se njima ne uspostavlja racionalna mreža sudova, ustanovljena po objektivnim kriterijumima, otežava se funkcionisanje sudova i ozbiljno ugrožavaju prava građana na pravnu zaštitu, pravo na pristup sudu i pravo na suđenje u razumnom roku. Bez opravdanog razloga znatno i nepotrebno se povećavaju materijalni troškovi neophodni za sprovođenje predloženih i usvojenih zakona i budućeg funkcionisanja sudova. Neke odredbe sudskih zakona kritikovali su akademik dr Slobodan Perović i sudije Vrhovnog suda Snežana Andrejević i LJubica Milutinović. M. Nićiforović, Beograd