Srbi i Srbijanci(2)

Kako je moguće da je ovako važna tema dospela u novine, kao što je NIN, ovako nevažnim povodom, slučajnim razgovorom dva Srbina? Suočen sa zapanjujućim značajem ove teme za pojašnjenje i objašnjenje mnogih sudbonosnih dešavanja i posledice tih dešavanja za, pre svega zemlju Srbiju, a onda i za sve njene građane, ja sam zloupotrebio svoje prijatelje, srpske intelektualce raznih profesija i postavljao im vrlo prosto pitanje: da li možete svom detetu, ako bi vas pitalo, da objasnite razliku između Srbina i Srbijanca? Teško je poverovati, ali svako može to proveriti, po pravilu bi sledio poduži tajac. A onda bi bilo odgovora i objašnjenja koliko i ljudi. Zbog poštovanja prema liku i delu-kolumni gospodina Ćirilova u NIN-u, ja se nisam upuštao u ovu temu, očekujući da će ona biti inspirativna za gospodina Ćirilova. Sada mi prilog, pod istim naslovom u Odjecima gospodina Dragana Stankovića, ne da da oklevam. Isti je slika i prilika mojih razgovora sa mojim prijateljima o toj temi. Šta dokazuje taj prilog? Prvo, da u glavama intelektualaca u Srbiji s tim u vezi vlada potpuna konfuzija. Drugo, da na tu temu nikada, niko nije ništa ozbiljno napisao. Treće, da zbog toga o tome nije govorio nijedan učitelj, nijedan profesor, nijedan akademik. Posledica toga je konfuzija. A šta je posledica te konfuzije. E, o tome bi tek moglo da se piše i piše. Ja ću se ovde pozabaviti samo nekim. Prvo, da li neko misli da bi uslimani iz Raške sebe proglasili Bošnjacima, Mađari iz Vojvodine Mađarima, Albanci sa KiM Albancima, itd. da je neko, na vreme, objasnio Srbinu iz države Srbije da je on Srbijanac po nacionalnosti Srbin, a njegov komšija Srbijanac muslimanske veroispovesti, ili Srbijanac poreklom Mađar, ili Srbijanac poreklom Albanac. Dakle, svi državljani-građani države Srbije su Srbijanci jer žive, ili su rođeni u državi Srbiji. Zato Srbin iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore, ili Austrougarske Vojvodine, nije Srbijanac. To nije podela po nacionalnoj osnovi. To je razlika po pripadnosti državi u kojoj žive. Drugo, da li je ova konfuzija u glavama slučajna ili namerna. Ili, je li ona korisna, ili štetna. Dalje, ako je korisna, za koga, ako je štetna, za koga. Da li ste se upitali zašto u Francuskoj, Velikoj Britaniji, ili Nemačkoj, u Americi, nema nacionalnih manjina, a u maloj Srbiji svako ko nije Srbin je nacionalna manjina. Možda zato što niko ni Srbinu iz Srbije nije hteo da objasni da je Srbijanac. Da li ste se upitali da možda zato Albanci, Mađari i dr. ne žele da uče i nauče pre svega srpski, pa onda i maternji jezik. Da li ste se zapitali da su pripadnici tih manjina umesto više prava dobili geta, umesto integrisanja i ravnopravnosti - izolaciju i osećaj otuđenosti, separatizam. Da li ste se zapitali zašto su svi Ameri, Francuzi, Nemci, Britanci ponosni na to što su, samo su mnogi u Srbiji nesrećni što im niko nije objasnio da su svi Srbijanci i ravnopravni i ponosni, nego svako mora svojima. Pa čak i muslimani iz Raške, kojima vekovima niko nije rođen u Bosni, a oni eto moraju da budu Bošnjaci, jer im niko nije objasnio da je lepo biti Srbijanac muslimanske veroispovesti. Na pitanje ko od ove strašne konfuzije ima štete, a ko koristi, neka svako za sebe nađe odgovor. Ja samo nisam siguran da bi danas, da nije te konfuzije, pored Egejske i Pirinske, jedino Vardarska Makedonija bila nezavisna država, da bi KiM bilo to što se bojimo da će biti. Ili Raška, ili Vojvodina. Prošli vek je pokazao da ima onih koji su pametni, sposobni, koji planiraju, rade i uspevaju na duge staze i strpljivo. A ima i onih koji ne vide dalje od nosa i stalno su iznenađeni i zatečeni. Nemanja Rodić, Beograd