Vojvodina republjik

Pred Novu godinu, autonomaši vojvođanski, predvođeni vrhom stranke koju skraćeno zovemo ligaši, posle radne i kvaziideološke akcije o rušenju spomenika Jaši Tomiću, ponovo su, falsifikujući i istoriju i geografiju, napravili novu skalameriju: štampali su prigodni kalendar za 2009, pod naslovom Vojvodina republika. Dali su i neku mapu nekadašnje Vojvodine kojoj su priključili Šabac, kao pravi hegemonisti koji kao da su čitali Kauckog, a onda objasnili da je reč o “Vojvodstvu srpskom”, koje je osnovano pre sto šezdeset godina. Sve same izmišljotine. Mapa tog “vojvodstva” nikada nije postojala! O svemu ćemo kasnije, podrobnije, a sad da kažemo kako su reagovale demokrate, koje su odigrale najveću ulogu u tome da se u Novom Sadu usvoji Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine. Oni nisu zabrinuti, kao državotvorna i “pobednička” stranka, pa kažu, nonšalantno, da je to Čankova šala i da ima Srbija većih muka od separatizma autonomaškog. Ocena je zaista briljantna. Gotovo genijalna. Autonomaši će vam odmah odgovoriti da oni nikada nisu rekli da žele otcepljenje od Srbije. Mi odgovaramo: da, vi o tome ne pričate, vi na tome radite. Tako su počeli da se šale i kosovski Šiptari – ponavljajući i ispisujući parolu Kosova republjik, po svim gradovima Kosova i Metohije, preko Srbije do Minhena, Ciriha, Frankfurta... Bili smo očevici. A sad ćemo upotrebiti frazu – parola je urodila plodom. Mi ne verujemo da su oni koji vode državnu politiku uopšte čitali Statut Vojvodine. To je jedna i jezički i pravno sklepana tvorevina, koja ne pominje državnost Vojvodine, ali je na mala vrata uvodi. Vojvodina će imati glavni grad Novi Sad, iako Ustav Srbije poznaje samo jedan glavni grad naše države – Beograd. Skupština Vojvodine neće donositi zakone, ali odluke koje bude donosila imaće snagu zakona. A ako neka oblast u našoj državi nije pokrivena zakonom, vojvođanski parlament doneće odluku koja će postati zakon i važiće sve dok se u državi Srbiji zakon ne donese. Jasno je na šta se cilja: svako ko želi da se udalji od države Srbije, izmišljaće razne burgije i donositi odluke sa snagom zakona, a država Srbija moći će samo da gleda kako joj oko glave kruži roj vojvođanskih leptira, čiji ubodi imaju snagu osa. U Skupštini Srbije Miloš Aligrudić optužio je Demokratsku stranku da je naručilac posla. Uradili su to i poslanici drugih stranaka, ali demokrate ćute. Oni mnogo vole staru arapsku poslovicu, koju je Krleža rado koristio u ovom obliku – Psi laju, karavana prolazi. Prva neistina, koja se uporno širi, zamajava savremeni svet da su Srbi, na Majskoj skupštini 3. maja 1848. godine, u Karlovcima, dobili autonomiju i slobodu. To što je proisteklo iz te skupštine, održane na jednoj ledini, pokraj Dunava, neupućeni su zvali “Slobodnom Vojvodinom”. Ma nije tako. Te čuvene 1848. godine, koju zovemo još i revolucionarnom, Ugarska se podigla protiv Beča, bunu je poveo Lajoš Košut, buna je brzo ugušena uz pomoć Hrvata, sa banom Jelačićem na čelu, ali i krajiških i prečanskih Srba. Za prvog vojvodu izabran je austrijski general Stevan Šupljikac, rodom iz Petrinje, koji Majskoj skupštini nije ni prisustvovao, nego je u Italiji, sa generalom Radeckim, gušio neku pobunu protiv Beča, a kad je došao u Temišvar, početkom oktobra, glavni grad ove veštačke tvorevine (nije to bio Novi Sad), bio je već bolestan i umro je u Pančevu, u austrijskoj vojnoj bolnici, 15. decembra 1848. Za novog vojvodu ova će veštačka tvorevina dobiti lično bečkog ćesara Franca Jozefa. Sve će ovo, što neko danas zove “Slobodnom Vojvodinom”, biti carskim dekretom ukinuto 1860. godine, ali će ćesar, sve do smrti, zadržati titulu srpskog vojvode, i u vreme Cerske i Kolubarske bitke. Ironija sudbine ili slučaj komedijant, svejedno, ali razumni, posebno umni ljudi, mogli bi da prestanu s verovanjem u nešto što nije istorija, nego izmišljotina. Inače, tačan istorijski naziv za ono što je Beč dao Srbima u Karlovcu, a na čelo toga stupio Franc Jozef, zvalo se Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, a glavni je grad, rekosmo, bio Temišvar. I sve je to trajalo samo jedanaest godina i sve je to bilo samo na papiru. A Srbi nisu činili ni trećinu ukupnog stanovništva. Bilo je više Rumuna i Nemaca. Naš poznati književnik i savremenik tih burnih događaja Jaša Ignjatović sve je ovo nazvao jednom komedijom. Dragocene podatke daje nam i Đura Jakšić, u svojim “Uspomenama”, koje je posvetio svom prijatelju Jovanu Jovanoviću Zmaju. I Zmaj je bio u početku oduševljen “Slobodnom Vojvodinom”, pa je i svoj čuveni nadimak napravio na osnovu datuma Majske skupštine – 3maj (treći maj, samo što se tada redni brojevi još nisu obeležavali tačkom). Piše naš veliki pisac Đura Jakšić da je posle ugušene ugarske pobede protiv Beča došlo do mira, Austrijanci i Mađari nastavili su zajednički život, a krenula je mađarska osveta protiv Srba, koji su pomogli Beču. “Ah, zašto ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!... Braća naša i deca naša u krv zaplivaše da iz nje izvade potomstvu svome najdragoceniju biser-školjku – pa... umesto slobode, dobiše otrcane šinjele i bronzane krstiće... Kakve žrtve, a kakva nagrada!” I još poručuje Đura Zmaju kako nije mogao da mu prećuti tužnu četrdeset devetu i besnu četrdeset osmu godinu. “Obe su užasne!” I onda Jakšić piše Zmaju da je “madžarska” osveta bila jeziva, da su cela sela srpska spaljivana, mladež ubijana, a selo Tomaševac, na Tamišu, spaljeno je i sravnjeno sa zemljom. I sve se to događalo u “Slobodnoj Vojvodini”, na čijem je čelu bio bečki ćesar, kao srpski vojvoda, a nije mu na um palo da zaštiti one koji su za njega protiv Košuta ratovali. U Statutu se kaže da je Vojvodina autonomna pokrajina “građanki i građana” koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava područja, kao višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna demokratska evropska regija. “Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora Srednje Evrope.” Dakle, Vojvodina je u sastavu Republike Srbije formalno, pravno, ali je suštinski sastavni deo jedinstvenog civilizacijskog i geografskog prostora Srednje Evrope! Da li u državi Srbiji postoji bar jedan čovek na vlasti koji sluti kuda ide Vojvodina?