Kalendar razdora

Ove sedmice reč kalendar uzburkala je srpski parlament i javnost. Reč je o kalendaru Lige socijaldemokrata Vojvodine za ovu godinu koji ima naslov “Vojvodina republika”, a u donjem levom uglu su grbovi Vojvodine i ispod njega Sremske Mitrovice, Novog Sada, Velikog Bečkereka, Subotice i Velike Kikinde. Uvek rečiti Čanak na napade odgovara da je dizanje prašine samo skretanje pažnje sa gorućih problema u državi, jer – kalendar sa istim sadržajem štampa se svake godine od 1999. i niko do sada nije reagovao. Zbog čega je Liga socijaldemokrata Vojvodine baš sada odlučila da objavi svoj kalendar za 2009. godinu naslovljen “Vojvodina republika”? - Pitanje bih drugačije postavio – zašto je sada kalendar postao zanimljiv kada se štampa od 1999? Znači, u pitanju nije kalendar, odnosno njegova sadržina, već je onima koji žive od unovčivog patriotizma ponestalo neprijatelja. Pošto su ratovi koje su vodili izgubljeni, najbolje je okrenuti se tamo gde nema problema. A to je Vojvodina. Važnije je, međutim, pitanje zašto je baš sada potrebno tražiti neprijatelje, tzv. separatiste, ovde gde ih nema, a ne pitati se o ekonomskoj situacije u zemlji, o nestašici gasa koja će, ako se nastavi, dovesti do poremećaja energetskog sistema. Jedino što može da bude tema u takvim okolnostima jalovim dušebrižnicima tipa Vojislava Koštunice jeste traganje za neprijateljima, a ne suočavanje sa svojom objektivnom odgovornošću za ovakvo stanje. Kako su reagovali vaši koalicioni partneri? - Ispravno. Ti isti kalendari postojali su i pre nego što smo ušli u koaliciju, i kada smo ušli u koaliciju i u trajanju koalicije. Oni to razumeju na pravi način. Na optužbe koje se čuju s vremena na vreme na račun Lige da je u pitanju nekakvo naše antiustavno delovanje odgovaram: pa naravno da je antiustavno. Niko nije odgovoran ako je protiv Ustava nego ako ga ruši nasilnim putem. Bili smo protiv i kada je donošen zato što je bilo nakaradno i nedemokratski, protiv njega smo i sada, jer narušava prava na različitost koja su osnova svakog demokratskog poretka. Pravo na različitost najbolje se vidi u odsustvu mogućnosti da Vojvodina ima istinsku i suštinsku autonomiju. Protiv Ustava ste, a za kakvu Vojvodinu se zalažete? - Vojvodina ne može postojati izvan Srbije. U Pokrajini ne postoji apsolutno nijedna organizovana grupacija, a kamoli politička stranka koja se zalaže za nezavisnu državu Vojvodinu. Sa druge strane, postoje autonomističke grupacije koje se zalažu za drugačije unutrašnje odnose unutar Srbije, pa je iz toga izveden i drugačiji položaj Vojvodine. Centralistička Srbija je napravljena kao proizvod višedecenijskog napora pre svega državnih službi koje su sklone totalitarizmu i centralizmu, a za potrebe ratne avanture Slobodana Miloševića. Takvoj Srbiji nije trebalo da Vojvodina bude aktivan činilac, već samo anonimna severna pokrajina koja će davati sve što ima – naftu za Miloševićeve i Karadžićeve tenkove, hranu za vojnike i utočište za stotine hiljada unesrećenih ljudi iz čitave Jugoslavije koji su bili neki od glavnih stradalnika Miloševićevog Magnum krimena. Hoćete da kažete da vaša “Vojvodina republika” znači decentralizaciju Srbije? - Godine 1999. ponudili smo dokument “Vojvodina republika – put mira, razvoja i stabilnosti” koji je usvojio kongres LSV-a i u kome se jasno govori o Srbiji, a ne o Vojvodini. Unutrašnje uređenje Srbije videli smo sa dve republike – Vojvodinom i Kosovom, pokrajinama Šumadijom i Moravskom sa glavnim gradom Nišom, Rašku oblast kao autonomnu i Beograd kao glavni grad sa posebnim ingerencijama. Bio je to modalitet za ostajanje Kosova u granicama Srbije. Pošto to nije učinjeno, a bilo je i prekasno jer je 24. marta počelo bombardovanje, došli smo u poziciju da deset godina kasnije, da budem precizniji, za vreme mandata Koštunice dr Vojislava kao predsednika vlade, pregovarački tim za Kosovo sa Slobodanom Samardžićem na čelu ponudi suprotnoj strani skoro doslovce prepisane ingerencije iz tog našeg teksta. Tada je kroz Ustav Srbije sa “suštinskom” autonomijom za Kosovo ponuđeno upravo to što smo predlagali, plus drugi predlozi za koje građani ne znaju, jer je u maniru najmračnijih totalitarnih režima Koštunica dr Vojislav radio daleko od očiju onih čije je interese navodno štitio. Ali bilo je prekasno! Taj fazni pomak da se nudi tek kad je prekasno jeste upravo ono što je dovelo Srbiju da suštinski, u funkcionalnom smislu reči, Kosovo više nije deo Srbije. Na taj način je izgubljen deo teritorije. Ali “Vojvodina republika” je, dakle, ostala kao cilj LSV-a? - Ovaj kalendar oko koga se sada digla prašina preštampava se u istom obliku od 1999. iako je u međuvremenu ideja o “Vojvodini republici” pomenutim razvojem događaja sa Kosovom suštinski izgubila smisao. Trebalo je da bude u paketu u kome bi se Srbija transformisala u decentralizovanu državu koja bi onda proširila bazu odgovornosti za svoju sudbinu kao država i time omogućila bolje, stabilnije funkcionisanje zemlje. Pošto to nije urađeno tada, na nama više nije da branimo bilo kakav koncept Vojvodine nego da je osmišljavamo kao zajednicu svih njenih građana u okviru Srbije, a koju takođe treba osmisliti iz osnove. Očigledno je da se koncepcija Srbije kao države koja je ovozemaljska materijalizacija vertikale Garašaninovog Načertanija iz 1844, Moljevićevog Memoranduma iz 1941. i Memoranduma SANU iz 1985 – vertikala jednog naroda, jedne države, jedne crkve, jednog vođe... pokazala kao jalova i upravo zbog toga se Srbija smanjuje u svakom istorijskom turnusu s obzirom na to da su sledbenici načertanijsko-memorandumskog koncepta smatrali čak i bivšu SFRJ kao proširenu Srbiju sa lažnim imenom i lažnom ličnom kartom. Koliko i vi pripomažete da Srbija bude manja time što zahtevate zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za Vojvodinu? - Baš suprotno, to je predlog koji je drugačiji od onoga koji je smanjio Srbiju. Svi koji napadaju Ustav iz 1974, uz sve njegove objektivne mane, zaboravljaju da nije on razbio SFRJ nego je SFRJ prestala da postoji kada je prestao da se poštuje taj ustav, a to je bilo nasilnim obaranjem ustavnog poretka u Vojvodini, na Kosovu i u Crnoj Gori. Ali na prvom mestu u Vojvodini 6. oktobra 1988. Nemojte zaboraviti da je to bilo klasično obaranje ustavnog poretka nasiljem na ulicama, pravi tip antiustavnog delovanja za koji se moraju snositi posledice. Da je postojalo snage i elementarnog poštovanja prava u tom trenutku, Slobodan Milošević i njegovi saučesnici bili bi uhapšeni 1988. To nije učinjeno i onda smo imali devedesete i pakao kroz koji smo i mi, i naša okolina, prošli. Sada se pokušava napraviti da su tih nekoliko žrtvenih jagnjadi koji su poslati u Hag dovoljni da se amnestira čitava generacija političara koja je sledila tu nakaznu i duboko štetnu politiku stvaranja Velike Srbije. Jednostavno je to nedopustivo i zbog toga nam sada sledi najteža od svih borbi – za ideološko razjašnjavanje kakva država treba da bude Srbija ako misli da bude demokratska i evropska. Licemerno je poigravanje pojmovima, a da sve ostane isto. Zato kada neko kaže “Vojvodina republika”, što je naslov jednog političkog napisa od pre deset godina, to izazove buru. A to što već skoro 20 godina izlazi list koji se zove “Velika Srbija”, sve ostavlja ravnodušnima, jer se “Velika Srbija” podrazumeva kao legitiman politički projekat, a “Republika Vojvodina” je izdajničko delovanje zato što izdaje ideju Velike Srbije! Pominjete list “Velika Srbija”, a vaša stranka izdaje list “Slobodna Vojvodina”. Od koga treba da bude slobodna Vojvodina? - “Slobodna Vojvodina” je naziv lista koji je počeo da izlazi za vreme fašističke okupacije ovih prostora i bio je antifašističko glasilo. Na fonu antifašizma kao jedne od osnovnih koordinata LSV-a zaštitili smo to ime da ne bi nestalo. Ime se odnosi pre svega na slobode o kojima su mislioci u prošlom veku govorili – od straha, od gladi, od nezaposlenosti i proganjanja zbog različitosti. Ali zar stvarno mislite da se mogu poistovećivati “Velika Srbija” i “Slobodna Vojvodina”?! To su duboko suprotstavljene ideje, jer Vojvodina ne može biti slobodna u Velikoj Srbiji, kao ni ostali građani Srbije. Velika Srbija nije pitanje geografskog prostora koji pokriva, nego koncepta, uvek centralizovana, totalitarna, suštinski nataložena nedodirljivim tajnim službama i uvek je potencijalno žarište unutrašnjih konflikata. I taj koncept se ideološki nastavlja do danas po cenu napuštanja delova teritorija, kao Kosova, na primer. Ali ideologija Velike Srbije se ne napušta. Onog dana, ako taj dan ikada dođe, kada u Beogradu u političkom smislu reči velikosrpska ideja prestane da bude dominantna, to će biti veliki dan za bolji život ljudi na celom Balkanu. Šta će se događati u međuvremenu? - U međuvremenu ćemo se boriti. Uvek mirnim sredstvima, kao do sada.