Mangupi u našim redovima

Kapitalizam je krenuo u osvajanje sveta sa parolom: “Kapitalizam je vlast vlasnika kapitala plus slobodna tržišna privreda”. Dok su vlasnici kapitala bili fizička lica sistem je funkcionisao uspešno pod uticajem one nevidljive ruke koju je otkrio Adam Smit. Kao posledica razvoja tržišne privrede usledilo je razdvajanje funkcije vlasnika od funkcije menadžera. Umesto fizičkih lica, vlasništvo nad kapitalom je prešlo u ruke holding kompanija čijim poslovanjem upravljaju lica (menadžeri) koja nisu vlasnici holding kompanije niti njeni pretežni suvlasnici. Tako smo umesto vlasničkog kapitalizma dobili menadžerski kapitalizam. Problem menadžerskog kapitalizma je u tome što menadžeri u holding kompanijama nisu vlasnici tih kompanija niti njihovi pretežni suvlasnici, pa ne mogu iz sasvim objektivnih razloga slediti ciljnu funkciju maksimizacije profita (koju im je ostavio u amanet vlasnički kapitalizam), ukoliko ne obezbede kontinuirano širenje tržišta. Pod pritiskom te činjenice pojavila se nova parola: “Kapitalizam je vlast holding kompanija plus demokratizacija i globalizacija svetske privrede”. Kada su ti ciljevi bili uglavnom ostvareni, usledio je zastoj. Pojavila se kriza kapitalizma. Danas smo svedoci mnogih pokušaja da se za tu krizu kapitalizma optuže mangupi u redovima menadžera, umesto da se optuže opšti uslovi privređivanja koji su u suprotnosti sa menadžerskim kapitalizmom. Jedan od najeminentnijih lovaca na mangupe u redovima menadžera je profesor Stiglic. On ne priznaje krizu kapitalizma. Za njega je kapitalizam najbolji privredni sistem koji može postojati, i sve bi bilo u redu samo ako bi onemogućili mangupe u redovima menadžera da narušavaju prozračnost tržišta. On i dalje insistira na profitu kao meri uspeha firmi, a neće da vidi prostu činjenicu da profit nije konstitutivni elemenat robnih cena, nego rezidualna stavka u obračunu poslovnog rezultata firme, i da je jedini način da se sačuva profitabilnost firmi obaveza njihovih vlasnika da ugase svaku njihovu firmu koja im ne donosi profit po nekoj minimalnoj profitnoj stopi. Međutim, takav cilj u praksi nije moguće ostvariti a da se istovremeno ne ugrozi opstanak tržišne privrede. Danas smo svedoci upravo te činjenice. Dilema je: kapitalizam ili tržišna privreda? Mirko Katić, Toronto, Kanada