Darvin u Novom svetu

Herbert Spenser, britanski filozof XIX veka, zapamćen je kao ozloglašeni – skoro pa i zaboravljeni – otac „socijalnog darvinizma“, škole mišljenja koja tvrdi da najprilagođeniji uspevaju na slobodnom tržištu i da se ljudska vrsta postepeno unapređuje, jer samo najjači preživljavaju. U novoj knjizi Berija Verta Gozbi kod Delmonikovih (Banquet at Delmonico’s) Spenser je predstavljen i kao džangrizavi starac od 62 godine u celibatu, čija je američka turneja 1882. kulminirala proslavom na koju su pozvani „uglavnom republikanski orijentisani naučnici, sveštenici, poslovni ljudi i predstavnici vlasti“, koji su delili i širili spenserovska uverenja. Primenjujući darvinovska otkrića o evoluciji na politički, ekonomski i društveni život – iako sam nije koristio sintagmu „socijalni darvinizam“ – Spenser izvodi zaključak da izraženo nadmetanje i nesputani kapitalizam doprinose poboljšanju društva. Predvideo je da će Amerikanci, odgajani u slobodi, evoluirati u „bolji tip čoveka od onog koji je do sada postojao“, zadivljujući svet „najvišim oblikom vladavine“ i „civilizacijom većom nego što je svet ikada video“. (Nekako mi se čini da nije imao na umu Roda Blagojevića i DŽastina Timberlejka. Kao što je Henri Adams svojevremeno prokomentarisao: „Evolutivni progres od predsednika Vašingtona do predsednika Granta sam je po sebi dokaz dovoljan da uznemiri Darvina“.) Prašina koja se digla oko posete stranog filozofa koga je javnost teško mogla svariti delimično je prouzrokovana neumornom promocijom od strane Edvarda Livingstona Jumansa, Spenserovog glavnog američkog pristalice, koji je za svoj beau ideal govorio da je najoriginalniji mislilac u istoriji čovečanstva. Jumans je jedan od nekoliko Spenserovih i Darvinovih kritičara i apostola čije likove gosp. Vert vešto provlači kroz ovu tapiseriju pozlaćenog doba. Vert mudro postavlja na mesto vodećeg saučesnika bruklinskog sveštenika i hrišćanskog darvinistu Henrija Varda Bičera (1813-87), zvezdu seks-skandala velikih razmera (za to vreme). Bičer, čija je sestra napisala Čiča Tominu kolibu, zasigurno je otišao u krevet sa povučenom Elizabet Tilton. NJegova ljubavnica je rekla svom mužu, koji je rekao Elizabeti Kedi Stanton, koja je pak rekla i flambojantnoj Viktoriji Vudhul, sveštenici slobodne ljubavi, koja je pak svetu svečano obznanila: „Učiniću da Henriju Vardu Bičeru bude toplije na zemlji nego što bi mu bilo dole, u paklu.“ Bičer je, pošto je pokušao da plati prevarenom mužu da ćuti, sve poricao sa uverljivošću koja je bila na nivou Bil Klintonovog poricanja polnog opštenja sa DŽenifer Flauers. Na njegovo užasavanje, oni koji su verovali Bičeru implicitno su insistirali na tome da se bezobrazne tužbe u potpunosti iznesu u javnost, uvereni da će njihov pastir biti oslobođen, a klevetnik izvrgnut ruglu. Usledila je sladostrasna zabava. Bičer je izašao iz šestomesečnog državnog suđenja za preljubu kao otvoreni jeretik hrišćanske ortodoksije, ismevajući ideju pakla i tvrdeći da je „Bog načinio pravila kako bi ona bila kršena“ – među kojima je, bez sumnje, i šesta zapovest. Bičer je podržao Spenserovu ideju kapitalizma u vreme kada je bila aktuelna, kao što je podržao i štrajkače kada su bili u punoj snazi. Okretao se kako vetar duva, postajući pouzdan podržavalac republikanaca, mada se, umesto Hristom na krstu, zadovoljio DŽejmsom Garfildom, koji je završio, zahvaljujući metku plaćenog ubice, kao mučenik reforme državne službe. (Od svih ovozemaljskih razloga zbog kojih se može umreti!) Znatno principijelniji Spenserov uvažavatelj bio je Vilijam Grejem Samner, episkopalni rektor koji je dao Boga u zamenu za laissez-faire tržište. „Bilo je to kao da sam svoja (religijska) uverenja odložio u fioku, i kada sam je otvorio ničega više nije bilo“, objašnjavao je gubitak svoje vere. Samner je iz učionica Jejla propovedao ideju trojstva slobodne trgovine, teško zarađenog novac i mira. Kao i Spenser, osuđivao je militarizam, koji „će nas odvesti u propast“ pošto su suptilniji kvaliteti republike srozani zbog „rata, dugova, poreza“ i „velikog sistema vladavine“. Endrju Karnegi, „čelični gigant“ poreklom iz Škotske, složio se sa Spenserom. NJegovo štivo je ubedilo Karnegija da je progres u skladu sa Bogom i da je „sve u redu, jer sve ide ka boljem“. Nije video „pojmljiv kraj“ čovekovom „maršu ka savršenstvu.“ Karnegi se sprijateljio sa Spenserom prilikom filozofovog prekookeanskog putovanja, iako je bio zabezeknut kada ga je čuo, očekujući od njegovog junaka da polemiše o uzvišenim temama, kako prekorava konobara zbog toga što mu je poslužio pogrešnu vrstu sira. Spenser je ponudio šaljivu i dobronamernu odbranu kojom poručuje da „nijedan čovek nije na nivou svoje knjige“. Vrhunac je bila gozba 1882. godine, u otmenom restoranu Delmonikovih: uživanje za gurmane, svakako, ali i neuspeh u javnom nastupu. Spensera su umarale laskave pohvale, tako da je zbunjivao publiku hvaleći pozitivne strane dokolice. Ne baš ono što su očekivali od filozofa socijalnog darvinizma!? Spenser je u roku od godinu dana shvatio da je njegova naivna vera u progres čovečanstva bila rđava procena. Umesto da evoluira u pravcu bezdržavne utopije, nacije sveta težile su ka podeli na tabore i preuzimanju kontrole. Industrijski kapitalizam bio je sposoban da proizvede municiju i okove kao i obrazovane intelektualce. Evolucija nije trebalo ovako da se odigra. Sam Spenser bio je dokaz da ideologija nije prava vodilja svakodnevnog života. On i Jumans, genije i njegov izdavač, prigovarali su i zvocali kao da su stari bračni par. Spenser „se upliće u moj život i kritikuje me, i vodi računa o meni, sve za moje dobro, naravno, i to na najuslužniji mogući način“, zapisao je Jemens. Socijalni darvinista, suočen sa slabim i bolešljivim prijateljem, odabrao je nesebično mešanje. NJegov najbogatiji pomoćnik, Endrju Karnegi, doživeo je da vidi „spenserovsku veru u razum i progres“ rastrganu na komade varvarizmom Prvog svetskog rata. Karnegijevom najvećem zaveštanju više je doprinelo staromodno milosrđe, nego socijalni darvinizam: ostavio je novac za izgradnju biblioteka u malim gradovima i obnovu crkvenih orgulja. Wall Street Journal Prevod sa engleskog DEJAN ANIČIĆ