Deset zapovesti

Kasna jesen i zima idealno su vreme za širenje virusa. Hladnoća i vetar primoravaju nas da provodimo više vremena u kućama, a slave i drugi praznici su prilika da se cela familija okupi, međusobno dobro izljubi i uživa u razgovoru. Nazeb i grip, tj. influenca, mogu se, naravno, pojaviti u bilo koje doba godine, ali su najčešći u jesen i zimi.

Sve virusne infekcije su, manje ili više, samoograničavajuće i, ukoliko ne dođe do komplikacije, ne traju dugo. Međutim, pored toga što nas grip, a i običan nazeb nekad prosto samelju, a potom nestanu kao da su rukom odneti i bez nekog naročitog lečenja, oni mogu ostaviti iza sebe teške posledice zbog kojih neki ljudi umiru.

Kod nas se zbog gripa u bolnicu primi godišnje oko 2 000 ljudi, a više desetina, naročito onih iznad 65 godina, zbog pneumonije i drugih komplikacija umire.

Da bi se izašlo na kraj sa gripom, potrebno je držati se nekih pravila koja mogu izgledati sa malo smisla ali u praksi ona imaju svoje, i te kako dobro opravdanje.

Prva zapovest - Vakcinišite se.

Vakcinacija je najbolji način da bi se sprečili i nazeb i grip. Vakcina u 75 odsto slučjeva ima odlične rezultate. U najgorem slučaju, tj. kada vakcina nije potpuno uspela, grip će biti mnogo blaži.

Vakcina je naročito blagotvorna za starije osobe i decu.

Virusi gripa su razvrstani po tipovima, tj. na A, B i C. Tipovi A i B su ozbiljni zato što su odgovorni za plućne komplikacije. Tip C se smatra “dobrim” virusom jer je manje-više vezan za nazeb.

Sezona gripa traje od novembra do aprila. Vakcinu treba primiti u periodu od novembra do januara. Međutim, ukoliko je niste dobili u to vreme, ništa neće smetati da je primite u januaru ili februaru.

Grip najpre pogađa pluća i sluznicu koja oblaže puteve kojima prolazi vazduh do sitnih bronhija. Sluznica otiče i, zbog zapaljenja postaje crvena. Srećom, ova pojava nestaje za dve nedelje.

Iako grip nazivamo respiratornom bolešću, odnosno bolešću disajnih puteva, on se širi kroz celo telo i zbog toga izaziva temperaturu, drhtavicu, slabost mišića, pad apetita, glavobolje i bol u mišićima leđa, ruku i nogu. Oči su često crvene, kašalj je suv.

U toku gripa nos ne curi. Curenje nosa tipično je za nazeb. Pušači obično prestaju sa pušenjem jer dim duvana više ne miriše nego smrdi. Dok su bolovali od gripa mnogi pušači zauvek su ostavili cigarete smatrajući da su učinili jednu pametnu stvar, ne znajući da je reč o jednoj od najvažnijih odluka u životu.

Druga zapovest - Perite ruke.

Zbog toga što se virus gripa iz vazduha spušta i aterira na sve predmete, uključujući kvake, knjige i slično, posle dodira bilo kog predmeta koji koristi više osoba treba obavezno oprati ruke.

Rukovanje je izraz prijateljstva i prijateljskih osećanja. U redu, to je tačno. Bilo bi uvredljivo da posle rukovanja odmah vadite vlažnu maramicu da obrišete ruke. Međutim, neće ništa smetati da posle rastanka od sagovornika pristupite temeljnom pranju ruku.

Treća zapovest - Izbegavajte javni prevoz, bioskopske sale i velike skupove i klonite se osoba koje rade u javnim službama i na šalterima.

Kapljice koje iz usta izlaze kao aerosol i koje se golim okom ne vide, prilikom kašljanja i kijanja mogu biti iz usta katapultirane napred i do tri metra. Ukoliko kapljice sadrže virus gripa, sasvim je izvesno da će virus dospeti u vaše disajne puteve i da ćete se inficirati ukoliko niste vakcinisani.

Medicinske sestre, negovateljice starih i mladih, šalterski službenici, kondukteri i šoferi autobusa i tramvaja, potencijalni su nosioci virusa gripa. NJih ne treba izbegavati na uvredljiv način, ali ako već čovek mora imati kontakt onda će on napraviti jedno prihvatljivo rastojanje, pri čemu kao izvinjenje može navesti da se on oseća bolesnim i da ne bi želeo da inficira nekog drugog.

Četvrta zapovest - Provetravajte prostorije na mestu gde radite.

Ukoliko radite u prostoriji sa više osoba nikad ne možete znati da li će neko već sutra imati grip. Ako primetite da za sledećim pisaćim stolom imate nekoga ko svakog časa kašlje već možete pretpostaviti da je gripozan. U dogovoru sa ostalima nije loše, s vremena na vreme, provetravati prostoriju, čime će se smanjiti koncentracija virusa po jedinici zapremine vazduha.

Peta zapovest - Zapamtite razlike između nazeba i gripa.

Kada je u pitanju nazeb nikad ne znate kad ste se razboleli. Jedino što se pamti jeste da je jednog dana nos počeo da curi neobuzdano. Temperature obično nema. Glas postaje izmenjen i hrapav zbog toga što je zadebljana sluznica u blizini glasnih žica. Nema bolova u mišićima, apetit se ne smanjuje, kao ni potreba za pušenjem i alkoholom.

Grip nastaje kao grom iz vedra neba i svako tačno zna trenutak kada se osetio izlomljenim kao da je preko njega prešao veći tenk. Apetit se gubi, temperatura raste i do 40 stepeni, a preznojavanje je redovna pojava. Glava i mišići tela bole, ne pada vam na pamet da zapalite cigaretu i pijete alkohol. Ovo razlikovanje je važno zbog toga što može odrediti vaše ponašanje prema drugima, bilo da ste bolesni vi ili oni.

Šesta zapovest - Uzimajte aspirin.

Aspirin bi se verovatno stideo svog nepleminitog porekla pošto je delotvorna supstanca koja se nalazi u tableti aspirina ekstrakovana iz kore najobičnije vrbe.

U pretprošlom veku, avgusta 1897. godine, i onda i danas čuvena fabrika lekova “Bajer” proizvela je aspirin i zaštitila mu ime. Naime, hemičar Feliks Hofman imao je problem sa svojim ocem čiji su zglobovi bili tako bolni da je morao stavljati tradicionalne obloge od kore vrbe i uzimati salicilnu kiselinu. Zbog toga je mladi Feliks predložio proizvodnju leka čiji je glavni sadržaj bila salicilna kiselina ali pomešana sa sirćetnom kiselinom, tako da nije ispoljavala nadražajne efekte na sluznicu želuca.

Aspirin se pojavio 1899. godine, i verovatno predstavlja najbolji lek koji je ikad sintetisan i ikada proizveden.

Aspirin se može uzimati čak i tri puta dnevno po dve tablete, sa dosta čaja, ali nikad duže od dva dana.

Aspirin se ne daje deci ispod 6. godine života ni pod kakvim uslovima. Od 6. do 16. godine može se uzimati, ukoliko se temperatura ne može skinuti ni na koji drugi način.

Novi lekovi protiv gripa Postoje vrlo malo lekova koji deluju na viruse. Ukoliko bismo želeli da lekovima utičemo na grip, oni bi se morali uzimati u prvih 48 sati od nastanka prvih simptoma. Lekovi protiv virusa gripa, a i bilo kog drugog virusa, nikad ne uništavaju virus u potpunosti, ali sprečavaju njegovo razmnožavanje i smanjuju težinu bolesti. Zbog toga je vakcina koja je prevencija gripa neuporedivo bolje rešenje. Danas se u svetu koriste tri leka za koje se smatra da efikasno smanjuju potencijal virusa gripa. 1. amantidin (Synmetrel, Lysovir), koji se uzima kao pilula; 2. oseltamivir (Tamiflu), takođe se uzima kao pilula; 3. zanamivir (Relenza), prašak koji se udiše. Prvi lek efikasan je samo protiv virusa gripa tipa A, a poslednja dva leka pripadaju novoj klasi preparata i deluju i na tip A i na tip B. Nijedan od pomenutih lekova ne preporučuje se za lečenje dece, osim ukoliko ne postoji vrlo veliki rizik da će virus svojim napredovanjem uništiti pluća.

Sedma zapovest - Ne uzimajte nepotrebne lekove.

Mnoge osobe oslanjaju se na voće bogato C vitaminom, preparate koji u sebi sadrže cink i razne čajeve od lekovitih trava za koje se tvrdi da sprečavaju i leče simptome prehlade i gripa. Naravno, ovi lekovi mogu učiniti da se čovek oseća bolje, na isti način kao kad sluša Mocarta. Međutim, to ne znači da oni zaista deluju na virus gripa.

Svojevremeno je u Americi na Nacionalnom institutu za alergiju i infektivne bolesti (NIAID) ustanovljeno da tačno 50 odsto bolesnika reaguje povoljno na velike količine C vitamina i cinka, dok na drugu polovinu ovi lekovi nisu imali nikakvo dejstvo.

Čajevi su takođe blagotvorni manje ili više zato što su topli, a ne zato što sadrže lekovite trave. Međutim, treba piti tople čajeve, zbog toga što se njihovim unošenjem nadoknađuje tečnost izgubljena znojenjem.

Antibiotike ne treba uzimati nekontrolisano, već samo onda kada to odredi lekar. Antibiotici mogu uništiti domaće bakterije koje se nalaze u ustima i disajnim putevima svakog čoveka i koje se nazivaju saprofitima. Kada se one unište onda neke druge bakterije pokazuju izrazitu sklonost da zauzmu napuštena mesta.

Preporučuju se sledeći lekovi:

1. paracetamol. NJime ćete uspešno sniziti temperaturu

2. ibuprofen (brufen). NJime se prekida proces zapaljenja sluznica i snižava temperatura

3. sirupi protiv kašlja

4. bilo koji rastvor za dezinfekciju grla koji se nudi bez recepta

Aspirin je odličan za osobe iznad 16 godina života. Za sve one koji su mlađi od 16 godina aspirin se izbegava. U izuzetnim slučajevima kada se temperatura ne može skinuti paracetamolom i ibuprofenom, aspirin se može dati i mladim osobama, ali one nikada ne smeju biti mlađe od 6 godina. To je zbog toga što neka deca mogu imati oboljenje jetre koje je bez simptoma a koje se posle uzimanja aspirina javlja tako što se nagomilavaju toksične materije u krvi, a naročito amonijak. Sindrom (skup simptoma i kliničkih pokazatelja) koji dovodi do nagomilavanja toksičnih materija a naročito amonijaka u krvi, naziva se Rajovim sindromom. On predstavlja relativno novu kliničku osobenost. Dijagnostikovan je pre 30 godina. Javlja se za vreme gripa i posle uzimanja aspirina.

Osma zapovest - Odležite u krevetu najmanje tri dana.

Ako ste već dobili grip najbolje je da odležite nekoliko dana dok ne spadne temperatura. Prvi dan je najteži jer je temperatura visoka. Temperatura je mehanizam samoodbrane, jer ona smanjuje snagu virusa. Proces koji se odigrava u organizmu tokom temperature približno je sličan pasterizaciji mleka i vina.

Kada se temperatura snizi, čovek se bolje oseća i naredna dva ili tri dana može iskoristiti za čitanje “Uliksa” DŽejmsa DŽojsa koji, kao i svi ostali neće razumeti. Bar će moći posle ozdravljenja da se ponosi činjenicom da je pročitao nešto za šta svi tvrde da su do kraja pročitali, a u stvari nisu.

Deveta zapovest - Ne idite kod lekara, osim..........

Ukoliko je bolest nastupila iznenada i sa tipičnim simptomima nije potrebno ići kod lekara, zbog toga što će vam lekar reći ono što već znate. Odlazak kod lekara nosi opasnost susreta sa gripoznim ljudima koji mogu na vas preneti virus gripa a da vi, u stvari, bolujete od nazeba. Kod lekara moraju ići ljudi koji su u opasnosti i koji spadaju u takozvane “rizične” grupe zbog sledećih bolesti:

- astma, emfizem, hronični bronhitis, bronhiektazije, tuberkuloza, cistična fibroza;

- srčane bolesti;

- hronična bubrežna bolest;

- šećerna bolest i hronični poremećaji razmene materija;

- teži oblik anemije;

- bolesti koje se leče uzimanjem lekova za smanjenje imuniteta.

Deseta zapovest - Nemojte misliti da ste izuzetak.

Mnogi ljudi žive u uverenju da predstavljaju jedinstven primer mudrosti, lepote i snage, kao i da su nenadmašni izvođači raznih veština. Ta sklonost oponašanja glumaca, muzičara i hirurga proširila se i na ljude u drugim profesijama.

Mnogi ljudi jesu izuzetni, ali virus gripa to obično ne zna. Zbog toga je potpuno besmisleno junačiti se i pred svojim ukućanima, naročito pred decom i pričati o nečemu što znaju samo stručnjaci. Vrlo je važno da deca čuju kako je vakcina korisna i da ona, ukoliko ne spreči bolest, čini bolest mnogo blažom nego što bi bila. Deca preko roditelja stiču naviku, i kada dođe vreme ona će vakcinu doživeti kao običnu rutinu i neće se junačiti zamišljajući kako je njihovo telo otpornije od tela drugih ljudi.