Deca bez nade

Neke činjenice su opštepoznate: u predvečerje 6. decembra srednjoškolca Aleksandrosa Grigoropulusa ubio je policajac Epaminondas Korkoneas. Uprkos prvobitnim tvrdnjama policijskih zvaničnika, policajcu i kolegi nije pretila nikakva opasnost od strane tinejdžera i drugova. U pitanju je bila samo verbalna rasprava. U danima koji su usledili, Grčka je potresena besom mladih. Svakodnevno desetine hiljada ljudi demonstrira širom zemlje. Univerzitete su zauzeli studenti. Srednjoškolci spontano preplavljuju ulice i napadaju policijske stanice. Protesti, posebno prvih dana posle ubistva Grigoropulusa, završavali su nasiljem. Nerede, ipak, nije izazvala šačica anarhista – kao što su mediji i vladini službenici tvrdili – već hiljade mladih. Vlada je kao jedino rešenje videla policijsku silu. Zabeleženo je da su ponovo policajci pucali na tinejdžere koji su demonstrirali. U predgrađu Atine učenik na koga je pucano srećom je prošao samo sa ranom na ruci. U Larisi su uhapšeni četrnaestogodišnji demonstranti optuženi na osnovu antiterorističkog zakona o organizovanju kriminalnih grupa. Konstantina Kunjeva, imigrantkinja, sindikalni aktivista, napadnuta je hlornom kiselinom i još je u kritičnom stanju. U noći 3. januara u centru Atine ranjen je jedan policajac, a policija je uhapsila stotine ljudi. I pored toga, protesti su se nastavili. Usledile su velike demonstracije 9. januara u Atini, Solunu, Patri... Policijsko nasilje prelazi sve granice. Hapšeni su stari ljudi, brutalno su pretučeni demonstranti koji su izlazili iz bolnice, a suzavac je korišćen bez razloga. Jasno je da je ubistvo tinejdžera samo kap koja je prepunila čašu. Ekonomska situacija grčkog naroda – a posebno omladine – dramatično se pogoršala poslednjih godina. Po nezaposlenosti mladih, u 2007, Grčka je na prvom mestu u EU, sa procentom od 22,7 odsto. I visokoobrazovani će morati da vrlo dugo čekaju na posao. Zapošljavanje preko agencija za traženje posla i rad na crno su sve rasprostranjeniji. Većina zaposlenih mladih ljudi ima mesečnu platu 600-700 evra. Zakoni o zaštiti radnika jedva da se primenjuju u privatnom sektoru. U isto vreme, troškovi života ekstremno rastu. Posebno od uvođenja evra. Iz nedelje u nedelju, ljudi gledaju kako cene besomučno rastu, a spajanje kraja s krajem postaje težak zadatak za mnoge porodice. Broj domaćinstava koja ne mogu da isplaćuju kredite (hipoteke, kreditne kartice) dramatično se povećava. Vlade u Grčkoj u poslednjih 20 godina, i socijaldemokrate (PASOK) i konzervativci (ND, sadašnja partija na vlasti), sledili su politiku liberalizacije tržišta, strogo i s entuzijazmom se pridržavajući direktiva EU. U momentu kada se veliki deo stanovništva suočava sa finansijskim problemima, vlada daje 28 milijardi evra bankama. I dok se porezi za radnike i zanatlije povećavaju, smanjuju se porezi za velike kompanije i bogate. Pre ubistva Grigoropulusa nekoliko finansijskih skandala uzdrmalo je Grčku. Zvaničnici “Simensa”, kojima se sudi u Nemačkoj, izjavili su da je ta kompanija dala stotine miliona evra zvaničnicima obe političke partije u Grčkoj (PASOK i ND) da bi tako obezbedili važne ugovore za kompanije koje kontroliše država. Saznaje se i da je stotine miliona evra prešlo “iz ruke u ruku” preko manastira Vatoped na Svetoj gori. Vlada je na severu Grčke izvršila zamenu vode (!!!) iz jezera koje je, zajedno sa velikim terenima i brojnim zgradama, iznajmio manastir. Zbog namernog zanemarivanja od strane vlade, nivo grčkog obrazovnog sistema stalno opada. Intenzivira se tempo studija koje zahteva mnogo sati učenja i smanjenje slobodnog vremena. Srednje škole i univerziteti su nedovoljno finansirani, a vlada otvoreno promoviše i podržava privatno školstvo. Primena Bolonjskog procesa, koji omogućava zajednički obrazovni prostor u Evropi, imala je kao rezultat još više privatizacija i vezivanje obrazovanja isključivo sa interesima velikih korporacija. Ubistvo Grigoropulusa nije samo neuobičajeni incident zloupotrebe sile. Takvi incidenti – koji nisu dovodili do ubistva – u poslednje vreme su uobičajeni u Grčkoj. Nekoliko dana pre ubistva Grigoropulusa, četiri imigranta su umrla posle napada policije dok su čekali u redu dokumenta za boravišnu dozvolu. Važno je istaći da proteste ne vodi nijedna od glavnih političkih partija u Grčkoj. Dve glavne političke partije (PASOK i ND) smatraju se podjednako odgovornim za sadašnju ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji. Komunistička partija se pretvara da učestvuje u protestima, mada je u osnovi neprijateljski raspoložena prema pokretu. Druga leva partija u parlamentu, SYRIZA, delimično ih podržava. Pobuna koja je usledila posle ubistva Grigoropulusa pokazala je nešto više od besa omladine. To je ustanak protiv represije, nezaposlenosti, zbog odsustva nade za iole pristojnu budućnost. Ona izražava borbu mladih za bolju budućnost, za više mogućnosti i ravnopravnost u obrazovanju i na tržištu rada, borbu za bolje društvo. Ovo ne bi smelo biti viđeno kao isključivo „grčka” pobuna. Razlozi koji vode grčku omladinu su isti oni koji su motivisali proteste francuskih i italijanskih studenata u nekoliko prilika, kao i strance u predgrađima Pariza. Pobuna u Grčkoj je prva u zapadnom svetu posle izbijanja ove ekonomske krize. Ona svakako neće biti poslednja, s obzirom na to da EU, OECD, MMF i najveći broj nacionalnih vlada nije spreman, ili ne pokazuje nameru, da promeni politiku slobodnog tržišta i orijentaciju ka maksimalizaciji profita. Izgleda, ipak, da neke vlade shvataju važnost grčke pobune. Strah od širenja pobune primorao je francuskog predsednika Sarkozija da odustane od reforme obrazovanja u Francuskoj. Što se tiče Grčke, protesti se nastavljaju budući da razlozi koji ih motivišu postaju sve važniji. Ishod, naravno, nije poznat. Ali nova moćna društvena sila, pokret, pokazala je svoju snagu i neće se tako lako povući. Dimitris Pavlopulos (Autor je doktor ekonomskih nauka) Prevela s engleskog S. Šahović