Oduševljenje

Pročitala sam nagrađeni roman Vladimira Pištala “Tesla, portret među maskama”. Inženjer sam u penziji i zaljubljenik u pisanu reč. Piščev stil je sjajan, jezik razumljiv, sugestivan. Čitalac mora doživeti svaki lik. Ne mora ni da zatvori oči, jasno vidi Teslinu majku: žena iz naroda, bistrog uma, stub porodice, učiteljica, lekar, savetnik, zaštitnik čiji je život “bio dubok” i “bio tih kao pad drveta u gori, gde nema nikog da ga čuje”. Oseća miris mraznih noći u Lici dok mu golica nozdrve, jer “miris mraza bio je Božji pozdrav” i “zimska noć je sjaktala od vučjih očiju”. Mudrom proti Milutinu “misli su se kao mačići igrale u glavi”. Davno je shvatio da “narod žudi za onim čega se bojao” i “misao ljudska je praktičan instrument”. Završiću piščevom rečenicom: “Um i stvaralaštvo u pravom smeru ništa ne može zaustaviti.” Želim mu uspeh, još mnogo nagrada, izdanja, veliki tiraž. Zaslužio je.