Putujući cirkus

Danas u vašem gradu... A sutra već u drugom! Politički cirkus krenuo je Srbijom. Ispisuju se novi prilozi političke teorije i prakse, koji bi trebalo da pokažu kako jedna zemlja, tobože, treba da bude srećna što njen deo hoće da pomalo bude “sam za sebe”, i da kao takav ima mogućnost da, mimo nje, sklapa čak i “međunarodne ugovore”. Pošto je neizvesno da li će Predlog statuta AP Vojvodine biti prihvaćen od većine narodnih poslanika u Skupštini Srbije, krenulo se sa ubeđivanjem naroda kako je poviše Dunava, Save i Tamiša ipak nekako drugačiji svet. Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, u pratnji predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović, uputio se najpre u Jagodinu, sedište Palmine stranke Jedinstvena Srbija, čija bi tri poslanika u republičkom parlamentu mogla da prevagnu jezičak na vagi kada se bude glasalo o predlogu najvišeg vojvođanskog pravnog akta. A potom u srce Šumadije, u Kragujevac... Egereši je ljubazno, biranim rečima, izneo ono što je hteo, a njegov glas nije ništa izgubio na toplini ni kada su počele da se iznose primedbe na član 16. Predloga, kojim se predviđa da Vojvodina ima predstavništva u regionima Evrope, pa i u Briselu, što se tumači kao mogućnost i najava osnivanja samostalne diplomatske službe. Predusretljivo je objasnio da bi otvaranje kancelarije u Briselu značilo ekonomsku sponu Srbije i Evrope i da bi u njoj bilo mesta i za predstavnike gradova izvan Vojvodine: za Jagodinu, Kragujevac, Niš... Gradonačelnik Jagodine i predvodnik Jedinstvene Srbije (stranke) Dragan Marković Palma predložio je da se o Predlogu statuta Vojvodine izjasne građani Pokrajine na referendumu, iznoseći tako rezerve prema ponuđenim odredbama, pogotovo onoj iz člana 16. Iz reči gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića nije se dalo baš razaznati, ali je upitao: “Šta bi bilo da je regija Šumadija napravila statut? Da li bi i tada neko rekao da i Šumadija ima separatističke namere, iako je to najdržavotvornija regija u državi Srbiji?” Tenzije su se podigle... Predlog statuta u oktobru je usvojen u pokrajinskoj skupštini. Iz vladajuće koalicije u Srbiji stizala su uveravanja da će on biti usvojen i u republičkoj skupštini. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor kaže da je od predsednika Srbije Borisa Tadića dobio obećanje da će Skupština usvojiti statut krajem januara, najkasnije početkom februara. To vreme je promaklo. Vladajuća koalicija, zasad, nema jedinstven stav; osim Palmine Jedinstvene Srbije, ni njihov stariji koalicioni partner Socijalistička partija Srbije, bar kako govore, nema nameru da glasa za Predlog statuta. A opozicione stranke (SRS, SNS, DSS-NS) kategorički su protiv. Štaviše, ovaj problem rađa i centripetalne sile u opoziciji; kako se moglo zaključiti iz prepiske Vojislava Koštunice (DSS-NS) i Tomislava Nikolića (SNS), upravo povodom ovog pitanja dolazi do zbližavanja njihovih stranaka. Visok ton ove (s razlogom) vruće teme iz skupštinskih sala naišao je na veliki odjek u svim segmentima društva. Povodom Predloga novog statuta AP Vojvodine, “izražavajući zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije”, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve obratio se predsednici Narodne skupštine Republike Srbije da “kao vekovni čuvar srpskog duhovnog bića, pa i nacionalnog identiteta i u doba kada srpske države nije bilo, Srpska pravoslavna crkva izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim otimanjem i okupacijom Kosova i Metohije, a potom pokušajem da se od Autonomne Pokrajine Vojvodine načini nova država u državi Srbiji”. Upozorava se da se Predlogom novog statuta AP Vojvodini protivustavno dodeljuju, pored ostalog, i sledeća obeležja državnosti: “pravo da zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti (ius contrahendi); pravo da osniva svoja predstavništva u inostranstvu, posebno u Briselu (ius representationis); pravo, prigrabljeno uzurpacijom, Skupštine Vojvodine da donosi zakone.” Uz to je protivustavno osnivanje tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti učinjeno u nameri da se vojvođanskim Srbima prida posebni narodnosni, tj. nacionalni identitet. “Kako se ovim predlogom statuta AP Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i ubogaljene srpske države, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, u ime Wegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla i sve punoće Srpske pravoslavne crkve, umoljavamo Vas da ovaj naš dopis i zahtev iznesete na zasedanje Skupštine, na kome će biti raspravljano o ovom pitanju, u nadi da će mu poslanici posvetiti dužnu pažnju i da će ovom očiglednom protivustavnom aktu uskratiti svoju saglasnost i potvrdu.” Usledile su žestoke reakcije pobornika novog statuta Vojvodine. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je “ovakve aktivnosti” kao protivustavne i protivzakonite. “SPC se ponaša kao potpuno izdvojena pojava u našem društvu. Oni po Ustavu nemaju pravo da se mešaju u ova pitanja.” Odgovorio mu je, takođe preko novina, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, predsedavajući Sinoda: “Crkva se nikad nije odricala životnih pitanja naroda i države, ne želeći da na sebe preuzmemo ulogu političara, ali brinući za ono što je sudbinsko za narod i državu. Crkva je zabrinuta zbog sadržaja tog statuta o autonomiji Vojvodine upravo iz razloga što on, tako shvaćen i prihvaćen, ugrožava samo biće naroda i države kao takve.” Balint Pastor misli da je “postala opasna praksa da Crkva utiče na državu, koja ne bi smela da se meša u državna i politička pitanja. Crkva može da ima stav o nečemu, ali ne vidim značaj u tome da ta institucija raspravlja o statutu Vojvodine.” Pismo je stiglo i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali je tim povodom iz njegovog kabineta novinarima ponavljana poruka da je pismo Sinoda SPC samo jedno od pisama koja su pristigla. Uz glavnu temu rasprave povela se i polemika da li Crkva treba ili ne treba da se meša u ovakva pitanja koja se tiču sudbine celog naroda. Oni koji su protiv, uglavnom ne znaju šta je Crkva, da nju osim sveštenstva, čini i verujući narod, a takvih je većina i među skupštinskim poslanicima. Onima kojima nije bilo po volji pismo pristiglo iz Crkve, po volji sigurno jeste pismo koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina, koja je pozvala poslanike Skupštine Srbije da “bez odlaganja” potvrde statut Vojvodine, ali i pozvala Evropsku uniju i druge međunarodne faktore da situaciju prate “s posebnom pažnjom, imajući u vidu da je agresivni centralizam bio okidač raspada bivše Jugoslavije i krvavih ratova”. Nevladine organizacije ističu kako je jasno da je “statut početni akt decentralizacije države, mada nedovoljan sa stanovišta interesa građana Vojvodine”, ali i dodaju da je, po njima, položaj Vojvodine “test da li je Srbija dovoljno moćna da se suprotstavi centralističko-nacionalističkoj eliti, u kojoj se izdvajaju SANU, SPC, tajkuni i političke partije Miloševićevog režima”. Ubeđivanja traju, ali i tenzije rastu. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika opozicione Srpske napredne stranke, kaže da je podneti predlog “katastrofalan” i da “vodi u stranačke sukobe, ali i u sukobe unutar naroda”. A da pri tom to može da bude i “inicijalna kapisla za najžešće moguće napade na vlast”. Vučić smatra da nije isključeno da vladajuća koalicija, ipak, obezbedi potreban broj glasova za prihvatanje Predloga statuta Vojvodine. Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa socijalistima, koji su jedno govorili i potpisivali, a drugo uradili, ne isključuje mogućnost da i sada, po nagovoru Demokratske stranke, ne preimenuju u da. I dodaje: “Ali, sada im to neće biti lako, zato što će odgovor svih nas biti veoma žestok. Organizovaćemo mitinge i tribine po Vojvodini. Prosto, to je nešto oko čega nema ni najmanje saglasja i jasno je zašto svi mi mislimo da je neprocenjiva šteta da se jedan takav akt donese.” Teško prolaze i “pomirljiva” nastojanja da se izmene neke odredbe koje najviše “bodu oči” i koje više asociraju na državnost, nego na autonomiju Vojvodine. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić (iz redova vladajuće Demokratske stranke), pre neki dan, na konferenciji za štampu u Novom Sadu, reče: “U tekstu Predloga statuta AP Vojvodine biće samo kozmetičkih i terminoloških pojašnjenja, a nikako suštinskih izmena. Recimo, u odeljku o međuregionalnoj saradnji spominju se izrazi međunarodni ugovori, što nije primereno, pa će se to precizirati u međuregionalni ugovori. To, po mom mišljenju, nije suštinska izmena, jer će to svakako biti sporazumi između regija.” S obzirom na veliki otpor u skupštinskoj opoziciji i uopšte u javnosti, teško je poverovati da će samo sa takvim izmenama proći podneti Predlog statuta. A možda i hoće – ako ubede narod. Na tome se radi. Neki koji bi imali šta da kažu – ćute, čekaju da vide šta će da kažu njihovi predstavnici, čiju su vlast svojim glasom “kreditirali”. A jedan kaže: Sve pomalo liči na zaduživanje skupim međunarodnim kreditima; jedni će da koriste, drugi će da plaćaju kamate i da vraćaju, ako uspeju da vrate!