Tjesno mi otvsjudu!

NJegoš spava,/ najmudrija svjetska glava./ Nažalost, istiniti komentar bi glasio: nekad bilo, sad se spominjalo. Šta reći o savremenim, europeizovanim Crnogorcima, njihovom odnosu prema tradiciji, istoriji, u krajnjem slučaju, prema čojstvu i junaštvu? Bruka i sramota srpstva, a i šire, da se tako postupa sa jednom od najmudrijih glava u našem rodu, a da ne pominjem i - vladikom SPC! Prva greška Crnogoraca je nepoštovanje i poništenje testamenta i razgrobljenje pesnika. Naime, NJegošev amanet je bio da ga sahrane u kapeli na Lovćenu. No, vrli komunistički gospodari ruše mu zavetnu crkvu i u ime tada aktuelne parole o bratstvu-jedinstvu, poveravaju hrvatskom vajaru Ivanu Meštroviću da napravi ono grdilo od spomenika pod imenom mauzolej. Zaboravljajući na izreku Šatobrijana: „Velikim ljudima, dovoljno je ime i kamen“. Usnulom u Gospodu, NJegošu, komunistički i ini satrapi ne daju mira ni do danas. Sada hrleći i srljajući u Europu (razume se, preko nečasnog priznanja tzv. države Kosovo, kriminalno-mafijaške tvorevine OVK, uz pomoć klintonovsko-bušovske američke administracije, uz obilatu ispomoć Solane, Ahtisarija i sl.), vrši se „stručna“ vivisekcija „Gorskog vijenca“, nalazeći ništa manje no genocidnost (sic!) u genijalnom epu. Uprkos tome što je mudri nobelovac Ivo Andrić stalno govorio da je NJegoš tragični junak kosovske misli. I njegov tragizam traje dan danji. To je izgleda sudbina i usud genija, kakav je bio NJegoš. U pravu je bio pustinjak cetinjski, Prometej crnogorski, mitropolit Srpske pravoslavne crkve, pišući ove proročanske stihove: /O kukavno Srpstvo ugašeno,/zla nadživjeh tvoja svakolika,/a s najgorim hoću da se borim!/ Pesnik Luče mikrokozma uvek je tema današnjice. Veliki pisci pripadaju svim dobima. To pravilo se ne može odukljaniti. NJegoš je pisao Jeremiji M. Gagiću : „Tjesno mi otsvjudu!“ Biće sjutra lijepo ako nas bude, davno je poručio NJegoš. Mitropolit Amfilohije je rekao, nekad, pa ponavljaju i opominju, da su Crnogorci kao nacija komunistička kopilad uz napomenu “da i kopilad moramo ljuljati“. Umesto zaključka: NJegošev Gorski vijenac je u naopakoj i tendencioznoj (čitaj: dnevnopolitičkoj) interpretaciji ubojitiji od džeferdara. /Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vijekovima, /on će era biti strašna ljudskijema koljenima. /Neka bude borba ne prestana, /neka bude što biti ne može./ Zoran M. Vuksanović, Kraljevo