U-En, De-Es i RIK

Pita nas komšinica iz druge ulice levo: – Je l’ i kod vas nestajala voda? Nije, kažemo. Onda nam ona ispriča koliko se iznervirala. Pukla joj cev ispred kuće, i ona uzme novine da prijavi kvar. Pogleda pod “Važni telefoni”, odeljak “Servisi”. Tamo piše “Kvarovi na el. mreži”, pa “Kvarovi na el. instalaciji”, “Beogradske elektrane, otkl. kvarova i rekl. na grejanje i toplu vodu”, “Kvarovi prijemnika MTK”, “Dimničar”, “Stanservis” i tako dalje, ali za vodovod – ništa! Triput je pregledala ceo spisak, naprežući oči nad mikroskopski sitnim slovima – ne vredi. Na kraju je morala da zove informacije i tamo su joj rekli broj telefona gradskog vodovoda. Kad je sve bilo gotovo, uzme još jednom novine (bio je to “Pres”) da proveri da li je moguće da nema dotičnog broja. Ima ga, ali ispred njega piše “JKP BVK kontakt centar”!!! Molim vas, pita komšinica još sva uzrujana, otkud ja da znam da kvar na vodovodu treba prijaviti na nekakav “JKP BVK”? Eh, skraćenice, skraćenice... Pogledao sam “Važne telefone” u “Blicu” i u “Politici” i otkrio rešenje zagonetke: BVK znači Beogradski vodovod i kanalizacija. “JKP” je i tamo skraćeno, biće da znači javno komunalno preduzeće, ali čemu služi taj dodatak – nemojte me pitati. (Možda postoji i neki beogradski vodovod koji je tajno kućno preduzeće.) Da su u “Presu” napisali “Kvarovi na vodovodu”, utrošili bi manje slovnih mesta nego na sadašnji zvanični naziv, a čitaocima bi pružili bolju informaciju. Uzgred rečeno, ni danas ne znam šta znači “MTK”. Ima jedan mađarski fudbalski klub tog imena, ali ne verujem da proizvodi prijemnike. Jezikoslovci odavno opominju da se slovne skraćenice ne koriste ako njihovo značenje nije svima poznato. U najboljem slučaju biće nejasne, a mogu da ispadnu i nepristojne. Milorad Telebak, u knjizi “Govorimo srpski”, pominje jednog delegata Veća opština koga je mrzelo da taj naziv piše ucelo, pa je u biografiji naveo da je bio “delegat VO u republičkoj skupštini”. Pominje i test iz pedagogije u kome je jedno pitanje sadržalo skraćeni naziv Zakona o srednjem obrazovanju: “Ko je prvi i kada uveo ZASRO u naš školski sistem?” Posebna muka je izgovor skraćenica, na šta se žali prof. Vladimir Vuković iz Šapca. Neke se izgovaraju (i menjaju) kao obične imenice, npr. Avnoj, Unmik, Fifa, Mup, Sanu (pa i Nin). Druge moramo čitati slovo po slovo, kao SKZ, GSP, ŽTP, SFRJ, da i ne pominjemo rekordera po dužini – stranku VMRO-DPMNE iz države BJRM. Treće takođe čitamo slovo po slovo, ali slova izgovaramo kao u abecedi, npr. “Er-Te-Es”, “Ka-Ge-Be”, “Pe-El-O”, “U-En-Ha-Ce-Er”. Četvrte izgovaramo po engleskom, što je u prvo vreme važilo za anglosaksonske ustanove kao Bi-Bi-Si, Si-En-En, Ef-Bi-Aj, ali danas sve češće i za zajedničke imenice: zamislite nekog pi-ara ili di-džeja koji gleda di-vi-di na svom pi-siju. “Kako se naučno može objasniti ova pojava u jeziku?” pita prof. Vuković. “Da li je uopšte moguće uočiti neku zakonitost i odrediti normu?” Možda je moguće, ali će biti vrlo teško, i zahtevaće mnogo, mnogo više prostora nego što ga pruža ova rubrika. Pomenimo stoga samo još jednu pojavu koja postaje sve aktuelnija. Pravopis, u tački 227, dopušta dve vrste padeških oblika za skraćenice: nepromenljive, npr. “u SDK”, i s padežnim nastavcima u muškom rodu, npr. “u JAT-u”. Za neke od njih moguće su obe vrste promene, npr. “iz NOB” i “iz NOB-a”. Poslednjih godina, reklo bi se da ovaj drugi način potpuno potiskuje prvi: svaka skraćenica teži da postane reč i da se menja po muškom rodu. Nekadašnje Ujedinjene nacije sada su “u-en”, s padežima “u-ena”, “u-enu”; nema više članova DS (Demokratske stranke), nego samo “članova de-esa”; ekstra zarade se ne vuku iz Republičke izborne komisije, nego “iz RIK-a”; u televizijskim titlovima i kajronima svaki čas čitamo “iz SAD-a”, “u SAD-u”. Treba razjasniti da na ovoj planeti ne postoji država “Es-A-De”. Postoje Sjedinjene Američke Države, skraćeno SAD (padeži: iz SAD, u SAD itd.). Ukoliko tu skraćenicu treba izgovoriti, u zvaničnim tekstovima pročitaćemo puni oblik (npr. u Sjedinjenim Američkim Državama), dok u običnom govoru ionako kažemo “u Americi”.