Šta je Velja mislio da kaže

Velimir Ilić nije bog zna kakav govornik, a ni srpskim jezikom ne vlada baš savršeno; on je čovek od akcije i nema ambicija da bude teoretičar i mislilac. Međutim, on je postigao ono što malo kome polazi za rukom - njegove izjave ne citiraju, njegove izjave tumače; u njima se traga za nekakvim dubljim smislom koji izmiče prosečnom slušaocu ili čitaocu. Ne tumači njegove izjave bilo ko, već predsednik Skupštine, predsednik Republike, javni tužilac, direktor državne televizije i još poneko iz komisije za moralno-političku podobnost demokratske Srbije (prva Srbija). Fali još da se oglase Nataša Kandić i kancelarija Haškog tribunala, pa da slika bude kompletna. Sličnu slavu trenutno doživljava samo Marks. I njega, doduše ne kod nas, već širom zapadnog sveta, iščitavaju i tumače naši učitelji liberalne ekonomije pokušavajući da u njegovom delu nađu čarobni štapić za spas svoje posrnule ekonomije. Neočekivana slava se prosto sručila na zlosrećnog Ilića, da je on pritisnut njenim teretom spas potražio u bolnici. Nekad je on, dok je bio u boljoj formi, kad je ugrožen, odlazio u hajduke na planinu Jelicu, a danas se pritisnut godinama i viškom kilograma stavio pod zaštitu Crvenog krsta. Ne znam na šta je Ilić mislio kad je u Skupštini rekao ono, ali sam čuo šta je rekao i to nije ono što njegovi tumači tvrde da je rekao. On je rekao da je sramota to što na proslavu Dana državnosti poslanike poziva Rasim LJajić i da je, čini mi se, to sramota i za Karađorđa i ustanike. To i jeste sramota, a zašto, objasnio je sam Ilić rekavši da je to obaveza (i čast, dodajem ja) predsednika vlade, ili predsednika Republike. Proslava je bila prilika da predsednik Republike u direktnom susretu sa narodom pojasni svoju politiku prema ulasku zemlje u EU, kao i stav i državnu politiku prema nezavisnosti Kosova i autonomiji Vojvodine. To je i njegova moralna obaveza, jer ga je narod izabrao na neposrednim izborima. Da je narod očekivao Tadića najbolje se uverio Cvetković koji je propisno izviždan. To sa LJajićevim angažovanjem u vezi proslave Dana državnosti jeste sramota za Srbiju, a ista sramota bi bila i da se nenadležni ministar zove Miloš Obilić, jer u pitanju je rang, a ne veroispovest. Bilo je i komičnih momenata, a posebno se eksponirao Nenad Čanak, koji je za skupštinskom govornicom izvodio pravi obred egzorcizma. Toliko se uneo u dodeljenu mu ulogu, da se stekao utisak da je i vrli egzorcist u vlasti demona i da mu je potrebna pomoć. Budimir Mrdović, Aranđelovac