Arhiva

Lajonov manevar

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Treba reći da Savet za demokratizaciju politike (DPC) čiji je DŽejms Lajon član, slabašna nevladina organizacija, za sada registrovana jedino u Vašingtonu, postoji od 2005. i ima minimalan uticaj u poređenju sa pedesetak drugih, a naročito Međunarodnom kriznom grupe koju je DŽejms Lajon ranije predstavljao u Beogradu. Ima oko 20 članova, raznih nacionalnosti, od kojih veoma mali broj ima doktorate i većina je vrlo mlada. Bar četvrtina živi u Sarajevu. Dvoje je radilo za Međunarodni sud za Jugoslaviju u Hagu. Jedan od članova je Dragan Popović, koji je „programski direktor“ Humanitarnog pravnog centra (HLC) u Beogradu i predstavljen je na sajtu Saveta kao neko ko je ranije radio za Skupštinu Srbije. Takođe je član Andrej Nosov, predsednik i osnivač beogradske Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR). I ono najvažnije: Savet se predstavlja kao „global initiative for accountability in democracy promotion“, gde su sve reči jasne ljudima koji ne govore engleski sem „accountability“, što znači „odgovornost“ u najširem smislu, uključujući i pravnom. To znači da se Savet zalaže za pravno odgovorno „promovisanje demokratije“. E, to je nova ideja iz liberalno-demokratskih krugova. Ali mislim da Savet to nije tako shvatio. LJudi koji organizuju NVO po celom svetu nisu logičari, a ni pravno odgovorni – ali to je naravno u redu, dogod zastupaju „zapadne vrednosti“. Lajon se grčevito bori za mesto nekakvog Holbrukovog doglavnika u Stejt departmentu koji vodi Hilari Klinton, a koja, time dajući zakasnele razloge za svoj neverovatan oproštaj mužu, čini sve da brani njegov veliki lik i delo. A pošto ga neverovatno cene i Albanci na Kosovu, ona je pozvala Sejdijua i Tačija u posetu. Ali će Lajon verovatno biti sporiji u toj trci od raznih bivših ambasadorčića u parčićima bivše Jugoslavije. Ukratko, Lajon se zalaže za (još!) povećani intervencionizam SAD u pogledu Srbije i srpskog entiteta u BiH. On izlaže neke neverovatne tvrdnje o preferencijalnom tretmanu Srbije u priključivanju EU i „pogubnim“ rezultatima ovog pristupa jer navodno ohrabruje neke Srbe da traže alternative koje su – u Rusiji! Gde drugde da bi se obnovio Hladni rat pod Obamom, ali možda samo na Balkanu, Lajonovoj teritoriji i izvoru prihoda. Tu su i Lajonove navodne opomene Americi i Evropi da ne smanjuju vojnu prisutnost. Molim? Ogromna većina građana SAD i Srbije nemaju pojma o neverovatnoj veličini američke baze Bondsteel na Kosovu. To se može videti iz fotografija na dokumentarnom filmu češke televizije o Kosovu. Uz sve to ide jedna neverovatna, bezobrazna (nema druge reči), manje-više iskazana asumpcija da Srbija, da bi igde stigla u evroatlantskim integracijama, mora da formalno otpiše Kosovo što je – čak zaboravljajući manastire i Nemanjiće – 15 odsto njene međunarodno priznate teritorije. To se nikada ne sme desiti! Prof. dr Vladimir J. Konečni, Kalifornijski univerzitet u San Dijegu i Beogradski univerzitet