Odoše novci

Samo pre neku godinu ova zemlja bila je raj za bankare. Pohrlili su baš u Srbiju, iz cele Evrope, otvarali banke, dovlačili milijarde evra iz svojih matica kako bi ih pozajmili Srbima gladnim kredita. Reklamni spotovi banaka, sa najnovijim ponudama, za stan, automobil, letovanje, zimovanje, belu tehniku, venčanje, šopingovanje... okupirali su ovdašnje TV stanice. A kamate povoljne, tvrdili su bankari. Statistika, opet, da su najveće u Evropi. Višestruko veće nego u zemljama okruženja, i još veće u odnosu na razvijene zemlje Zapada. Banke su tu veliku razliku između aktivne i pasivne kamatne stope, dakle kamate po kojoj banke pozajmljuju novac građanima i privredi i kamate koju daju na štednju, pravdale restriktivnim merama Narodne banke, visokom obaveznom rezervom i visokom referentnom kamatnom stopom. Dok je centralna banka opet svoje mere pravdala potrebom da smanji potrošnju, a samim tim i inflaciju. Građanima ni te visoke kamate nisu smetale. Uzalud je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, upozoravao da se bude oprezan pri zaduživanju, svakog meseca su stizali novi podaci o sve većem zaduženju naših stanovnika. I ko zna dokle bi to sve potrajalo da se ne desi svetska ekonomska kriza i nestašica novca kako za one inostrane, a tako i za ove, inostrano-domaće banke. Pa je tako Radovan Jelašić nedavno priznao Fajnenšel tajmsu da su strane banke samo u dve nedelje decembra iz Srbije iznele 600 miliona evra. Nezvanično se saznaje da je odliv deviza počeo još krajem avgusta, a da su prvo Austrijske banke požurile da evre prebace svojim maticama. Zbog straha da se ne ponove devedesete i ne dočekaju još jednom „Jezdu i Dafinu”, građani su u oktobru panično počeli sa podizanjem novca sa svojih štednih uloga u bankama, pa je sa štednje u oktobru povučeno 860 miliona evra. O tačnom iznosu iznetog novca tokom poslednjih meseci 2008. godine, kao i početkom ove, može samo da se nagađa, ali nezvanično se pominje i više od milijardu evra. O iznošenju toliko potrebnih para iz Srbije prvi je progovorio Dragan Đilas, gradonačenik Beograda. Đilas kaže da je kurs od 95 dinara ravan katastrofi, te da bi voleo da javnost sazna koliko su to novca u poslednja dva i po meseca banke transferisale svojim centralama. On je rekao: „Kada vam evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to sve živo poremeti u ovoj zemlji, a meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo. Nemoguće je da svaki dan prodajete po nekoliko desetina miliona evra i da se ne štampaju nove pare, a ovo se dešava. Znači neko taj novac iznosi iz zemlje.” Đilas nije želeo za NIN da komentariše svoj poziv državi da spreči banke da nastave sa iznošenjem novca iz Srbije, kao ni to da li je već sa svojim stranačkim i koalicionim partnerima razgovarao o lošim potezima guvernera Jelašića. U njegovom kabinetu rečeno nam je da je gradonačelnik samo izneo svoje mišljenje, te da nema ništa više da doda. S druge strane, ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je Đilasova izjava besmislena, jer u vreme kada ova država vapi za stranim ulaganjima i kapitalom, nema mesta izjavama i zahtevima da se spreči iznošenje deviza. „Mislim da Đilas nije dobro razmislio pre nego što je izneo svoje mišljenje, jer ako vi stvorite određene uslove priliva kapitala, onda ne možete to menjati kako hoćete. I ne možete nikome zabraniti da iznese svoj kapital. Umesto toga je trebalo više da se brine o domaćoj štednji. Da se ona podstiče, da se olakšaju procedure za štednju.” Kovačević kaže da je greška Narodne banke Srbije što je podržala ideju da se bankama omogući formiranje plivajuće kamatne stope, što nema nigde u Evropi. „NBS je smela da dozvoli bankama da kamatnu stopu usklađuju sa svojom poslovnom politikom i kretanjima euribora ili libora. To ne postoji nigde osim u Srbiji. Niko ovde ne zna kakva ga kamata čeka u narednom periodu.” I Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je sada kasno za bilo kakve poteze, jer u monetarnoj sferi pre podne nije isto što i posle podne, te da se načinjeni propusti ne mogu ispraviti. „To je nedostatak znanja i intuicije zasnovane na znanju. Trebalo je još avgusta, septembra 2007. godine, kada se videlo da će doći do kraha tržišta hipotekarnih kredita i drugih lomova u finansijskom sistemu u Americi, predvideti kakve će biti reakcije investitora. Banke su ovde godinama sticale ogromne profite. Ovo je bio bankarski eldorado poslednjih šest godina i one su se zaduživale kod matica da bi zbog ogromnih kamata plasirale našoj privredi i građanima novac. Srbija je bila atraktivna zbog visoke referentne kamatne stope i banke su imale interes da povuku novac iz centrala, da ga prodaju za dinare i investiraju u hartije od vrednosti NBS-a. A Narodna banka je bila u lagodnoj poziciji jer je tako branila inflaciju.” Profesor Đukić dodaje da je liberalizam u tekućim i kapitalnim transakcijama bio dobro rešenje, ali do trenutka dok nije počela kriza. „Moglo se predvideti da će banke kada osete nestašicu novca ponovo kupiti devize i izneti ih iz Srbije. I to je savršeno definisan interes, nema šta da im se zameri. Ali je zato ova zemlja trebalo da razmišlja o svojim interesima i reaguje na vreme. I da uvede kontrolu kapitalnih transakcija ili iznošenja deviza iz naše zemlje. I to tako što će bankama naložiti da za svako iznošenje daju neki osnov. U redu je ako se iznose zbog vraćanja kredita, ili ako investitori iznese svoj legalno stečen profit, devize od prodaje akcija ili ako se novac iznosi zbog uvoza. Ali se moglo sprečiti iznošenje vezano za špekulativne poslove. Samo tokom oktobra, novembra i decembra prošle godine obim repo operacija ili hartija od vrednosti Narodne banke smanjio se za milijardu i 287 miliona evra”, objašnjava Đorđe Đukić. Posttranzicionim vlastima, pa i guverneru Jelašiću, ali i Draganu Đilasu, zamera se i to što su olako ugasile četiri domaće banke, dovele isključivo inostrane, ili domaće sa većinskim inostranim kapitalom, a sada se žale kako devize odlaze iz Srbije. „Ko je sada kriv Draganu Đilasu? I odakle mu pravo da se žali kada je posle 2000. godine i sam aplaudirao Dinkićevoj odluci da ugasi četiri domaće banke i dovede strane”?, reći će ekonomista Danijel Cvjetićanin. „Ne može niko sada sporiti pravo stranih investitora, pa i banaka da iznesu svoj profit iz Srbije. Zabranjivati ili ograničavati im tu mogućnost bilo bi pogrešno i loše. To je protekcionizam kakav ne bi bio dobar za Srbiju. Ne možete administrativnim merama sada naložiti bankama gde da plasiraju kapital. Odnosno možete, ali to nikako nije dobro. Svako ima pravo da zastupa svoj interes, pa i te banke. Trebalo je na vreme misliti o tome šta je interes ove zemlje”, kaže Cvjetićanin. Komercijalne banke kao da su prečule Đilasovo upozorenje NBS i državi. I legitimno je, ali i legalno da novac šalju svojim maticama. A dugo je Srbija i bila zemlja u koju su se slivale milijarde evra inostranih banaka. Šta sa Jelašićem? Mediji odnedavno spekulišu kako se uveliko pregovara o smeni guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, nakon pomenute primedbe Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda, da je kurs od 95 dinara ravan katastrofi, a i sve učestalijih kritika javnosti zbog stalnog slabljenja dinara i uzaludnog trošenja deviznih rezervi kako bi se sprečile prevelike dnevne oscilacije kursa. Sagovornike NIN-a pitali smo da li je u ovom trenutku to ispravna odluka. Đorđe Đukić – Ne želim da govorim o personalnim rešenjima. Dakle nebitno je da li je guverner Jelašić ili bilo ko drugi. Ovde se uporno zaboravlja da nigde u svetu ne postoji ovakav sistem upravljanja u Narodnoj banci. Dakle, Savet NBS-a, guverner i Monetarni odbor koji čine guverner i viceguverneri. Svima su puna usta Evrope, a na snazi nam je od 2003. godine Zakon o Narodnoj banci koji je donet kako bi određena politička partija mogla da postavi svog guvernera. Mesto guvernera se nigde ne ugovara koalicionim sporazumima, osim u Srbiji. Ali mislim da guverner nikako ne treba da se menja sada. U ovoj fazi, kada se ni ne naziru krajnji efekti svetske ekonomske krize, niti njene posledice po Srbiju, potrebna je što stabilnija politička situacija. Danijel Cvjetićanin – Zbog ovoga sada nikako ga ne treba smanjivati, ako ga već nisu do sada smenili. Radovan Jelašić zaslužuje da bude smenjen zbog načina na koji je postao guverner. Zbog dogovora unutar jedne koalicije i stranke G17 plus koja nije mogla da se pomiri sa činjenicom da neko upravlja finansijama i monetarnom politikom osim njih. To je bila negacija mesta guvernera i zbog toga zaslužuje smenu, a ne zbog odliva deviza iz Srbije. Kao i zbog načina na kojima je godinama branio kurs dinara. Milan Kovačević – Mislim da je to u ovom trenutku suludo. U stanju kada najveći talas krize tek treba da nas zapljusne, nije pametno raditi ništa što deluje destabilizirajuće. Pogotovo sada kada nas čekaju pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom.