Dozvola za doping?

Doping je star praktično koliko i sam sport. Postoje zapisi da su na prvim Olimpijskim igrama, održanim u Atini 1896. godine, pojedini sportisti, koji su tada u stvari bili ratnici, trpali u sebe ili pod nos neke čudne supstance. Ali, to tada nije bilo zabranjeno. MOK (Međunarodni olimpijski komitet) prve doping kontrole uvodi na zimskim i letnjim OI 1968. godine, i od tada počinje neravnopravna trka između poštenih i onih koji to nisu. Slabijima doping postaje jedina nada da će postati bolji, a tehnologija ih zdušno podržava, rapidno napredujući i zaobilazeći listu nedozvoljenih supstanci koja se ažurira svake godine. Konačno, pojavio se neko kome je sve dozlogrdilo. Svetska antidoping agencija (WADA), izgleda, pokušava da zada težak udarac prevarantima. Nova pravila kontrolisanja sportista deluju vrlo ozbiljno, a najozbiljnije ih je shvatila Međunarodna teniska federacija (ITF), koja je čak otišla korak dalje, i to korak od sedam milja... Od prvog januara 2009. godine, svaki teniser (muškog ili ženskog pola) obavezan je da prijavi gde će boraviti jedan sat u toku dana i to svakodnevno! To ne znači da će tada biti testiran, ali ukoliko u to određeno vreme dođe kontrola, a igrač nije na mestu koje je prijavio, dobija opomenu. Tri opomene su doping prekršaj i automatski sledi suspenzija. Primer: Četvrti igrač sveta Endi Marej je posle Otvorenog prvenstva Australije otišao na par dana u svoj Glazgov, na odmor. Prijavio je da će u sedam sati ujutru biti u kući, računajući valjda da kontrolori neće biti toliko ludi... Prevario se. Upali su mu u kuću, izvukli ga iz kreveta, morao je da da uzorak mokraće, a kada su otišli više nije mogao da zaspi... Posle je osuo drvlje i kamenje na ovaj vid nadzora, i nije jedini. Najbolji teniser planete Rafael Nadal je najglasniji u osudama. “Ja ni mami ne govorim gde ću biti svaki dan, a kamoli njima!”. Po Špancu, novi režim doping kontrole ih tretira kao kriminalce, i smatra da neće dugo opstati. Ali, novi sistem dobio je i jedan veliki plus. Dao ga je Rodžer Federer, a ono što Švajcarac kaže uglavnom se uvažava bez pogovora. Federer misli da je to pravi način da se uhvate pojedinci jer ne možete nekoga pozvati i reći mu „možda ćemo te testirati za dva dana”. Sestre Vilijams su za stav odabrale neku vrstu sredine. Sa jedne strane, podržavaju mere protiv dopinga, ali i tvrde da je ovakav način ipak preteran i da ugrožava privatnost tenisera. Sve u svemu, meseci koji su pred nama, odnosno rezultati ove gestapo–kampanje, daće odgovor na pitanje da li su teniski rukovodioci preterali ili ne. Svi ti vrhunski teniseri zarađuju basnoslovan novac, i ako je to već tako, poklonici tenisa zaslužuju da znaju gledaju li prevarante ili ne. Ali opet, zamislite da baš vi morate svaki dan prijavljivati gde ćete provesti jedan sat. Šta ako se razbolite? Šta ako vam pukne guma? Milion ’šta ako’ može da se ispreči. Naročito teniserima, kojima vreme i mesto boravka umnogome zavisi od rezultata, koje naravno ne mogu predvideti... ITF je u prošlosti povremeno odabirao žrtvenu jagnjad, na kojima bi primenjivao strogoću. Uglavnom je izbor padao na Južnoamerikance koji nekako najmanje mare koliko će očigledno biti da to što rade nije lepo. Ako bi ova akcija donela čistoću sportu, trebalo bi im dati Nobelovu nagradu. Ali, sve ovo deluje kao borba protiv vetrenjača. Suspenzije će padati zato što igrači neće biti u pravo vreme na pravom mestu, a ne zato što će zaista biti hvatani u prekršaju. Uz to, tehnologija toliko napreduje da se pronalaze vidovi dopinga koje će biti nemoguće kontrolisati. Na primer, genski doping... Kod genskog dopinga u telo sportiste unose se geni potpuno identični prirodnim, ali su rezultat sintetičkog gena, namenjenog jačanju, stimulaciji i izdržljivosti mišićne mase. Uzimanjem uzoraka urina i krvi ne otkriva se apsolutno ništa, a u stvari pripadaju Supermenu... Na Olimpijskim igrama u Pekingu bilo je sportista kojima bi i momak sa Kriptona pozavideo, pa čitajte malo između redova…. Zbog velike nadmoći koju loši momci koriste nad poštenom manjinom, sve su glasnija šaputanja da doping, jednostavno, treba dozvoliti! Ona glase: Ako si zbog medalja spreman da se truješ, da u pedesetoj piškiš u krevetu, a u šezdesetoj svako dočekano jutro slaviš, izvoli... Na kraju krajeva, tako bismo dobili, koliko god kontroverzno zvučalo, pošten sport. Doping je ionako u stvari nadgradnja sopstvenih mogućnosti. Ako bi ga svi koristili, onda bi opet onaj ko je zaista najbolji pobeđivao. Ali pred praznim tribinama. Narod voli istinsku moć, ali mrzi lažni sjaj.