Svetska banka u selu Jale

Seoce Jale, na jugu Albanije, na obali Jonskog mora, nekoliko desetina kilometara od Valone, izgleda kao delić mediteranskog raja: maslinjaci i crnogorica, bela peščana plaža, tu i tamo pokoja hrid, voda kristalno čista, tirkizna, duboka, dno idealno za ronjenje. Zbunjuje samo odsustvo kuća. Bilo je i kuća, do pre dve godine. Onda su sve munjevito srušene novcem Svetske banke i uz pomoć građevinske policije, uprkos ogorčenom protivljenju seljana. Posle je uloženo mnogo truda da se cela stvar nekako sakrije. Nije vredelo. Sada ostaje da se utvrdi ko je sve to smislio i ko je iz te bruke izvukao korist. Godine 2005. obezbeđena su početna sredstva od 18 miliona dolara za finansiranje projekta “Integrisano upravljanje priobalnom zonom” kojim bi se, kako je dosta maglovito obrazloženo, “očistila i sredila linija obale”, “ojačalo upravljanje” u zoni, “osnažili kulturni resursi” i “ohrabrila podrška zajednice održivom upravljanju”. Bilo je predviđeno da ovaj projekat, kada se realizuje, pomogne da se taj deo obale u selu Jale pretvori u niz turističkih objekata u privatnom vlasništvu. Opis projekta još stoji na bančinom sajtu. Bilo je planirano da dodatna sredstva stignu od Evropske komisije, Japana, Austrije i Holandije. Svetska banka je pristala na finansiranje tek pošto je odbor direktora u Vašingtonu dobio uveravanja da je sa vladom premijera Salija Beriše postignut sporazum o “moratorijumu” na rušenje kuća u Jaleu. U dokumentu dostavljenom članovima Odbora stajalo je da nijedan građevinski objekat neće biti srušen sve dok ne budu “uspostavljeni određeni kriterijumi i utvrđene procedure” kako bi se pomoglo građanima koji bi mogli eventualno da pretrpe štetu. Za koordinaciju projekta zadužen je Yamarber Maltezi, funkcioner Ministarstva javnih radova i zet premijera Beriše. Vrednost projekta porasla je na skoro 40 miliona dolara. U martu 2007, svega nekoliko nedelja pre rušenja, Maltezi je poslao pismo načelniku građevinske policije u Albaniji – na zvaničnom memorandumu projekta – i u tom pismu govorio o potencijalnim rušenjima, o “važnosti održivog razvoja” i o potrebi da policija “što pre stupi u akciju”. Seljani su 3. aprila 2007. obavešteni da će njihove kuće biti srušene. Dat im je rok od pet dana da izjave žalbu lokalnom sudu, što su oni i uradili, ali žalba nije odlagala rušenje. Građevinska policija je opkolila selo i 17. do 21. aprila srušila celu lokalnu zajednicu; naravno, scene su bile mučne, bilo je mnogo kletvi, plača, otpora. Qudima čije su kuće srušene rečeno je da treba da budu zadovoljni jer će im Svetska banka uskoro dati bolje kuće i obezbediti viši životni standard. Nije bilo tako, jer to projektom nikada nije ni predviđeno. Rušenje je smesta izazvalo ogorčenje u albanskim medijima i parlamentu i mnogih političara. Suočena sa skandalom, Svetska banka je poverila istragu nezavisnom inspekcijskom timu. Rezultat je izveštaj od 115 strana u kome se prikrivanje podataka o selu Jale naziva “institucionalnim i sistemskim problemom”. Ako je suditi po izveštaju koji je potpisao šef tima Verner Kine, bivši istražitelj Svetskog programa UN za hranu i zvaničnik Fordove fondacije, bančini funkcioneri su prvo davali netačne podatke svom upravnom odboru o projektu, posle su potrošili skoro dve godine pokušavajući da celu stvar prikriju, a učinili su i sve što su mogli ne bi li sprečili nezavisnu istragu. Izveštaj je prvi otkrio Balkan insajt, a potom i televizija Foks njuz. Po opštem uverenju, u njemu je sadržana jedna od najporaznijih nezavisnih ocena rada Svetske banke u njenoj 60 godina dugoj istoriji. Nema konkretnih dokaza da je pečat Svetske banke korišćen za sticanje lične koristi. Ipak, vlada je sve vreme pokušavala da se sakrije iza Svetske banke. “Rušenje je bilo nužno zbog projekta Svetske banke u toj oblasti” izjavio je albanski ministar saobraćaja u parlamentu. “To je banka tražila”. U vreme kada se sve to događalo rukovodstvo Svetske banke je insistiralo da ne postoji nikakva “ni posredna ni neposredna” veza između projekta i rušenja. Međutim, utvrđeno je da postoji direktna veza barem u tome što je banka finansirala osmatranje i fotografisanje iz vazduha i ocenjeno da je čitav taj projekat zapravo “utro put” rušenju, što je opet, između ostalog, kršenje odavno ustanovljene bančine politike protiv “nedobrovoljnog preseljavanja”. Sličnih spornih rušenja i prisilnih raseljavanja u vezi sa projektima Svetske banke bilo je u Indoneziji (1989), Kini (2000) i Ugandi (2008). I Beriša i njegov zet Maltezi odlučno su demantovali tvrdnje iz izveštaja i optužili autore za klevetu. Beriša je tvrdio da su vlada i zaposleni na projektu zapravo postupali mudro i sprečili “zemljišnu mafiju” da preuzmu kontrolu nad južnom obalom Albanije. Onda je otputovao u Vašington, radi susreta sa brojnim američkim zvaničnicima. Prisustvovao je prvom molitvenom doručku predsednika Obame, a imao je i posebne sastanke sa potpredsednikom Bajdenom, državnim sekretarom Hilari Klinton i republikanskim senatorom Yonom Makejnom. Banka je saopštila da obustavlja rad na projektu u selu zbog “izvesnih nerešenih operativnih pitanja i pitanja sektorske politike”. “Bilo je grešaka. U saglasnosti sa internim procedurama, banka preispituje postupke zaposlenih i preduzeće odgovarajuće akcije, ako to bude potrebno”, navodi se u saopštenju. I ono je na bančinom sajtu. Na Internetu ima oglasa za prodaju zemlje u Jaleu. Početna cena je 100 evra po kvadratnom metru.