Ekstradicija i Ustav

Autor inače zanimljivog teksta, pogrešno tvrdi da postojeći srpski ustav izričito zabranjuje izručenje srpskih državljana stranoj državi radi suđenja ili izdržavanja kazne. Ustav uopšte ne spominje ekstradiciju. Što su svi raniji, uključujući i „Slobodanov“ iz 1990. (čl. 47, st. 2.) izričito predviđali. Mada to nije bila prepreka da postpetooktobarski režim izručuje svoje državljane stranim državama. Zabrana ekstradicije je predviđena u važećim i budućem zakoniku o krivičnom postupku. Kada je u pitanju slučaj M. Kovačevića, neobaveznost ekstradicije je institucionalizovana u jednom mnogo značajnijem dokumentu. Kraljevina Srbija i SAD su zaključile Sporazum o ekstradiciji koji je ratifikovan 17. maja 1902. a u čl. 5 predviđa da ugovorne strane nisu obavezne da izručuju svoje državljane. Ovaj ugovor važi i danas. Amerika je priznala njegovu punovažnost u odnosu na posleratnu Jugoslaviju (slučaj: Ivancevic v Artukovic No. 13522) kao i za države nastale raspadom Jugoslavije 1991. Hrvatska je, na primer, na osnovu te konvencije zatražila i ostvarila izručenje Srbina iz Amerike radi izdržavanja kazne u Hrvatskoj (slučaj Abramusic v. Ashroft, 2003 DSD 213). Budimir Rudović, Beograd