Srbija važan partner

Istovremeno, Srbija je za nas veoma značajan spoljnopolitički partner Samuel Žbogar (47), diplomata već po obrazovanju, uključen u sve veće spoljnopolitičke projekte Slovenije. Bio je ambasador u Vašingtonu (2004-2008), državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova (2001-2004), član grupa koje su učestvovale u pregovorima sa EU i NATO, otvorio je slovenačku ambasadu u Pekingu, bio zamenik ambasadora u UN, zamenik stalnog člana u Savetu bezbednosti UN. Ministar je postao 21. novembra 2008. u vladi Boruta Pahora. Ovaj razgovor je vođen u trenutku priprema “impresivne slovenačke delegacije” za put u Beograd planiran za 6. mart. - Ovo je prva poseta predsednika vlade Srbiji, a na ovom nivou već dugo nije bilo međudržavne posete. Kao nova vlada želimo da pokažemo da imamo veliki interes za saradnju sa Srbijom. Imamo veoma dobre odnose koje želimo da unapredimo i veliki interes za saradnju na privrednom području. Zato je u delegaciji predsednika vlade veliki akcenat na ovim temama. Istovremeno, Srbija je za nas veoma značajan spoljnopolitički partner. Da li će biti održana i najavljena konferencija o sukcesiji? - Konferencija visokih predstavnika za sukcesiju odgođena je za april, s obzirom na to da sve delegacije nisu potvrdile dolazak. Žalimo što se konferencija neće održati sada. Kako ocenjujete odnose Slovenije i Srbije danas? Sa srpskog aspekta najveći problemi su podrška Slovenije nezavisnosti Kosova, zatvorenost Slovenije za srpske investicije, nefleksibilan vizni režim i sporo rešavanje pitanja slovenačkih penzija za srpske građane. - Od osamostaljivanja naši odnosi su prolazili kroz različite faze, a nikad nisu bili tako dobri kao danas. Želimo i da se unaprede. Mi smo partneri koji mogu da sarađuju na mnogim područjima. Što se tiče otvorenih pitanja, koja ste spomenuli, mislim da u većini slučajeva počinjemo da ih rešavamo. Kosovo je naravno posebno pitanje. Slovenija je priznala Kosovo i želi da se ta država uspostavi i razvija kao država prava, demokratije i poštovanja ljudskih prava. Slovenija se unutar EU snažno zalaže za skorašnje – još u ovoj godini – ukidanje viza za srpske građane. U vreme našeg predsedavanja EU počeli su razgovori o viznim olakšicama, a sad već govorimo o ukidanju viza. Nadamo se, zaista, da će već u vreme češkog predsedavanja doći do nekih pomaka. Izgleda da postoji interesovanje srpskih preduzeća da ulažu u Sloveniju. Ne verujem da postoje prepreke. Mi se radujemo srpskim investicijama. Svaki strani kapital je dobrodošao. Spomenuli ste penzije, mislim da će vlada još ove nedelje odlučivati o tome, da počne pregovore sa srpskom stranom o sklapanju sporazuma. Verujem, da će do značajnog napretka doći upravo pred našu posetu Srbiji. Srpska vlada je – pre svega na zahtev Slovenije – produžila rok važenja uredbe o zaštiti imovine preduzeća iz država bivše Jugoslavije za 90 dana. - Želimo da u tom periodu slovenačka preduzeća raščiste imovinske odnose sa srpskim preduzećima koja trenutno drže njihove nekretnine. Ovo produženje je namenjeno upravo tome, da se postigne neki dogovor: plaćanje, izručenje, bilo šta. Konkretne detalje će dogovoriti preduzeća. A kakav je odnos prema srpskoj imovini u Sloveniji? - Srpska strana nam je dostavila spiskove njihovih preduzeća u Sloveniji i mi utvrđujemo kakvo je stanje te imovine, ko je vlasnik, kako je prodata ako je prodata i slično. Sada smo u fazi analize situacije, nakon toga ćemo odlučiti kako dalje. Prema Srbiji je bivša slovenačka vlada vodila prilično nekonzistentnu politiku. Dok je punu saradnju Srbije sa Hagom interpretirala dosta kreativno, u vezi sa Kosovom uvek je zauzimala veoma tvrde stavove? Kakve su smernice danas? Da li bi se moglo očekivati da slovenački parlament ratifikuje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU? - Bivša vlada se pre svega zalagala za dobre odnose sa Srbijom, a istovremeno i za dobre odnose sa Kosovom. Sa parlamentom je ocenila, da su se stekli uslovi za priznanje nezavisnosti Kosova, odnosno, da je jedina mogućnost proglašenje nezavisnosti Kosova, koju će onda priznati i međunarodna zajednica. Slovenija je takvu odluku donela jer je smatrala da je potrebno početi sa izgradnjom institucija na Kosovu, pravne države koja će štititi interese manjina. Nijedno rešenje nije idealno, ali je priznanje nezavisnosti i pomoć Kosovu izgledalo najpozitivnije i najviše orijentisano na budućnost. Inače, želimo dobre odnose sa Srbijom i da sarađujemo na njenom putu u Evropsku uniju. Srbiju vidimo kao partnera u uniji. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je trenutno “zamrznut”, tako da čekamo dogovor unutar EU o odmrzavanju (za to je potrebna puna saradnja sa Haškim sudom), a čim bude “odmrznut”, Slovenija će ga među prvim ratifikovati. Da li Slovenija smatra da je izručenjem Karadžića Hagu Srbija ispunila uslov pune saradnje sa Tribunalom ili kao i Holandija drži da se general Ratko Mladić mora izručiti? - Za ocenu o punoj saradnji sa Haškim sudom nadležan je sam sud. Slovenija ne mora da se opredeljuje. Mi priznajemo da Srbija vrlo dobro sarađuje sa sudom i shvatamo da je izručenje Karadžića bio veoma velik i značajan potez i to moramo uvažavati. Ipak je to bila teška odluka za sadašnje vlasti u Srbiji. Nadam se, da će tužilac ubrzo utvrditi da Srbija potpuno sarađuje. Mi to uočavamo. I svakako bi želeli da se priča zaključi izručenjem Mladića. Verujem da to želi i srpsko rukovodstvo. Teoretski, tužilac može da konstatuje punu saradnju iako Srbija ne izruči Mladića. Da li se slovenačka diplomatija predsedavanjem EU kvalifikovala za viđeniju ulogu u kreiranju evropske zajedničke spoljne i bezbednosne politike? - Predsedavanje je bilo značajna škola za slovenačku diplomatiju. Pre svega, lekcija kako deluje EU. Predsedavanje nas je stimulisalo na razmišljanje kako biti aktivniji na pojedinim područjima i kako plasirati svoje kadrove u institucije EU. Priznanje nezavisnosti Kosova još jedanput je pokazalo – najočitije nakon američkog napada na Irak – da EU nije u stanju da formuliše jedinstvene stavove prema najznačajnijim spoljnopolitičkim pitanjima. Lisabonski ugovor bi to trebalo da izmeni, ali on izgleda u predloženom obliku nikada neće zaživeti. Šta je to zajednička evropska spoljna politika? - Sve države članice su ugovor ratifikovale, osim Irske, gde će se verovatno ponoviti referendum i Češke, koja ima neke rezerve. U Nemačkoj je Lisabonski ugovor na Ustavnom sudu, ali se ne očekuju problemi. U slučaju da ugovor prođe irski referendum i češki parlament, stupio bi na snagu 1. januara 2010. Tada bi dobili nove institucije, novog ministra spoljnih poslova. Evropska spoljna politika je sada zajednička, a ne jedinstvena. Stoga su moguće sve nijanse i razlike. Rezultat je često najmanji zajednički imenilac. Efikasnost nije optimalna, budući da postoji 27 spoljnih politika. Nije još došlo vreme da se države članice u potpunosti odreknu svoje spoljne politike u korist neke jedinstvene evropske. Lisabonski ugovor će omogućiti nešto jedinstveniju spoljnu politiku. Evropa će imati samo jedan telefon, na kome će biti ministar spoljnih poslova. Danas je na jednom telefonu Solana, na drugom Ferero-Valdner, na trećem ministar predsedavajuće države. Međutim, i nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, članice će pojedinačno da se kandiduju za članstvo u Savetu bezbednosti UN, pojedinačno će biti članstvo u međunarodnim organizacijama, suverenitet članica će dakle ostati još dugo. Koliko nejedinstvo u definisanju zajedničke spoljne politike EU utiče na operativnu sposobnost misije Euleksa na Kosovu, jer su u njoj i pripadnici država, koje Kosovo nisu priznale, a to i ne nameravaju? - Uspeh EU jeste da iako nismo saglasni u vezi sa Kosovom, postoji saglasnost u vezi sa Euleksom i potrebom da se pomogne kosovskim vlastima, da postave temelje pravne države. To je konstruktivan doprinos država, koje ne priznaju Kosovo, ali istovremeno sarađuju u stabilizaciji područja. Irsko “ne” na referendumu pruža priliku za ponovno promišljanje o budućnosti EU, a neočekivano usporava pristupanje potencijalnih novih članica. Da li će u novim uslovima na zapadnom Balkanu biti moguće da se održi proevropski naboj? - U nastupima u EU uvek naglašavam da regiji trebaju pozitivni signali iz Unije. Da bi magnet pridruživanja sačuvao snagu, perspektiva uključivanja u EU mora ostati snažna. Bilo bi opasno kada bi EU utvrdila da zbog krize i problema sa Lisabonskim ugovorom daljeg širenja neće biti. Takva odluka bi u regiji veoma negativno odjekivala. Proevropske demokratske snage bi izgubile atraktivnost i mogao bi početi da se manifestuje veoma opasan trend. Zato u EU snažno naglašavamo, da iako imamo vlastite finansijske probleme, ekonomsku krizu, probleme apsorpcijske sposobnosti novih članica itd, proces širenja mora da se nastavi i perspektiva proširenja mora ostati veoma realna. Jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih partnera EU je Rusija. EU je sa 27 spoljnih politika i sa sve većom energetskom zavisnošću od Rusije u izrazito je podređenom položaju. Šta namerava da uradi EU u cilju uravnoteženja odnosa sa Rusijom? - Za vreme našeg predsedavanja prošle godine počeli su pregovori sa Rusijom o novom partnerskom sporazumu. To je značajan uspeh. EU mora da gradi partnerske savezničke odnose sa Rusijom, a i da jasno definišemo o čemu se ne slažemo. Gasna kriza iz januara ne odražava takve odnose. Evropa sada intenzivno pregovara o diverzifikaciji snabdevanja energentima, u tom smislu je kriza inicirala korisnu raspravu unutar Unije. Paralelno, EU mora da jača dijalog sa Rusijom i definiše nove odnose. Činjenica, da je u SAD preuzela vlast nova administracija, može pomoći da se između EU, SAD i Rusije uspostave novi odnosi, usmereni na budućnost. U blokiranju hrvatskog pristupnog procesa EU Slovenija se poziva na ugrožavanje nacionalnih interesa, konkretno na prejudiciranje granične linije između Hrvatske i Slovenije u dokumentima, koje je Hrvatska podnela Uniji u pristupnom procesu. Da li mala nova članica može da sebi priušti pozivanje na nacionalne interese, a da ne rizikuje nerazumevanje ostale dvadesetšestorice? - Kad se radi o nacionalnim interesima, i to tako vitalnim kao što je pitanje granice, onda nema malih i velikih članica. Članica, koja želi da zaštiti svoje interese, mora da ih na odgovarajući način predstavi unutar EU. U EU je na delu solidarnost članica i razumevanje takvih interesa. Na taj način je shvaćen i naš slučaj. Ponekad se čini da Slovenija godinama ovaj problem nije predstavljala ostalim članicama EU na odgovarajući način? - Do momenta ulaska hrvatskih geografskih karata u pregovarački proces rešavanje graničnih problema se odvijalo odvojeno od pregovora Hrvatske sa EU. U tom momentu ova dva procesa su se povezala. Tada smo jasno izneli svoj stav. Države članice naravno žele da Hrvatska nastavi pregovore, vide Hrvatsku kao buduću članicu Unije, a istovremeno shvataju, da je došlo do povezivanja bilateralnog i evropskog procesa i da je to sada potrebno razmrsiti. Većina, uključujući predsedavajuću Češku, podupire predlog o medijaciji komesara Rena, koji se trudi da ova dva problema postavi u odgovarajući kontekst. Slovenija je u rešavanju graničnog problema sa Hrvatskom pristala na ponudu EU o medijaciji. Da li Slovenija ulogu medijatora vidi i u konačnom određivanju granične linije ili samo u pomoći obema stranama da slučaj iznesu pred Međunarodni sud, o čemu je izgleda spremna da se saglasi Hrvatska? - Vlada Slovenije je prošle nedelje u principu prihvatila inicijativu o medijaciji kakvu je predložio komesar Ren, da medijatori predlože konačno rešenje graničnog problema. Jedino na taj način možemo da obezbedimo uspešno zaključivanje hrvatskih pregovora o članstvu u EU. Medijacija je diplomatski i politički način rešavanja sporova. U tom kontekstu medijatori će u pripremi predloga rešenja uvažavati sve relevantne okolnosti.