Berlin i Moskva

Nemačka procenjuje da je trenutak da se Rusiji sa Zapada pruži ruka. Moskva nije više ona iz vremena Hladnog rata. U Kremlju je za kormilom predsednik Dmitrij Medvedev, predstavnik najmlađe generacije, “manje dotaknut uticajem Hladnog rata u odnosu na prethodnike”. To obećava nove diplomatske mogućnosti i Nemačka poziva Vašington da se one iskoriste. “Hladni rat je okončan pre više od dvadeset godina, što znači - odavno je vreme da se počnemo izbavljati od tog načina razmišljanja. Onog – koji nas povremeno prati kao dugačka senka prošlosti”, citiran je šef diplomatije Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, na osnovu uvodnog govora održanog nedavno u Minhenu. Redovna tema minhenskog skupa je evropska (i svetska) bezbednost. “Minhen” sledi početkom svakog februara, ali između prethodnog i poslednjeg skupa malo bi čega bilo novog – da u međuvremenu nije bilo rata Rusije i Gruzije, koji je uverljivo opomenuo Evropu na eksplozivnost mira, zasnovanog na postojanju već malo sklerotičnog i okoštalog NATO-a. Štajnmajer predlaže određenu doradu bezbednosnih struktura Evrope, sledi iz njegovog govora. Ministar je objavio da će Berlin već u junu pozvati “bezbednosne eksperte” da uz domaćinstvo Nemačke prodiskutuju “o načinima za oživljavanje i jačanje Ugovora o konvencionalnim snagama u Evropi” (CFE). Moskva je bila nagovestila istupanje iz obaveza tog ugovora (onih koje se tiču masovnosti trupa i količina i vrste dopuštenog oružja), motivisana rastućim nepoverenjem Rusije prema Zapadu, posle njenih produženih nesporazuma sa SAD. Ipak – samo obnoviti CFE ne bi bilo dovoljno, kaže predstavnik Berlina, zalažući se za jednu “širu koaliciju zamišljenu da planira dalje, mnogo konkretnije bezbednosne aparature u budućnosti”, prepričala je nemačku inicijativu štampa. To ne znači da bi neka nova “arhitektura bezbednosti” mogla zameniti NATO, precizirao je Štajnmajer. Ali – vreme je, rekao je, da se neka grupa “eminentnih ličnosti” zauzme razmišljanjem o ulozi pakta u sledećoj deceniji. U inicijativi ministra (potencijalno, kandidata u borbi za kancelarsko mesto gospođe Angele Merkel), nije teško raspoznati trag već postojeće Šrederove poruke (u njegovim kancelarskim memoarima pre tri godine) – da je Putin po svom opredeljenju Evropejac, da Putinova Rusija sebe vidi obnovljenu, čvrsto unutar zajednice sa Zapadom i da joj Nemačka u tome mora pomoći. Prema Šrederu, Putinov stav je da će Evropa, samo sarađujući s Rusijom, “ojačati svoju poziciju jakog i samostalnog igrača na svetskoj sceni”, i to “tek u slučaju da joj uspe da svoje sopstvene mogućnosti ujedini s ljudskim, teritorijalnim i prirodnim resursima, a takođe i s ekonomskim, kulturnim i odbrambenim potencijalom Rusije”. Moskvi, napisao je bivši kancelar, treba otvoriti “evropsku perspektivu” – neku vrstu uvoda u kasnije “privilegovano partnerstvo”. “Energetska glad Evrope ne može se utoliti bez sirovinskog bogatstva Rusije.” Takođe, “ne treba potcenjivati (ni njenu) raketnu tehniku i atomski potencijal”. Zauzvrat, “...bilo bi razumno ozbiljnije se odnositi prema ruskim interesima u oblasti bezbednosti, umesto razvijati fantazije o ‘okruživanju’, svojstvene konzervativnim krugovima (SAD)”, napisao je. U međuvremenu, neke od preporuka su već ostavile trag u praksi. Vrata Evrope Rusiji su više nego odškrinuta, a stub i temeljni oslonac evropsko-ruskog razumevanja i saradnje je Nemačka. U Berlinu je posle Šredera na dužnosti konzervativniji kancelar, gospođa Merkel. Ali, kancelar i ministar Štajnmajer, iz socijaldemokratskog krila vladajuće koalicije, nisu bitnije redigovali nemačku “rusku politiku”. Čini se da je ona nešto iznad političkog segmenta obojenog partijskim bojama. Trag joj se može pratiti još iz vremena kancelara Adenauera. Više nego dobro međusobno razumevanje obeležilo je period Jeljcina i kancelara Kola, produžilo se sa Šrederom i Putinom i gospođom Merkel i Putinom. Wena naglašenija insistiranja na poštovanju ljudskih prava u Rusiji nisu poremetila čvrst temelj uspostavljenih veza. Drugim rečima, u rusko-nemačkim odnosima ima “nešto” što ne podleže izmeni, tokom inače ritmičnih promena političkih boja nemačkih vlasti. Mogućno je da Nemci ne zaboravljaju doslednost Rusa u povlačenju zapadnoevropske grupe armija SSSR-a (iz nekadašnjeg istočnog Berlina), posle ujedinjenja dve nemačke države. Možda deo novostvorene supstance odnosa čini 4.500 nemačkih kompanija prisutnih u Rusiji, a možda je posredi i nešto treće – na primer, osećaj da na velikom globusu sve počinje nekako iznova da se kovitla i da velike nacije koje su, gledano istorijski, jedna drugu više nego dobro proverile, u takvom trenutku treba da budu zajedno. Što bliže povezane. Da li će nemačko-rusko razumevanje i Evropu povesti novim putem? Mogućno je da hoće. Juna 2008. Moskva je spustila na sto kovertu sa sopstvenom inicijativom da se tzv. arhitektura bezbednosti utemelji novim dogovorom. Reč je o predlogu predsednika Rusije Medvedeva da se potpiše jedan “zakonski obavezujući ugovor o evropskoj bezbednosti” između EU, SAD i Rusije. Ništa precizno nije još rečeno, ali reklo bi se da Rusi žele neku “posthladnoratovsku Jaltu”, računajući da taj eventualni dogovor pokrije “ceo evroatlantski prostor, od Vankuvera do Vladivostoka”. Saglasno inicijatoru, takav sporazum otvorio bi put “istinski ravnopravnoj saradnji Rusije, Evropske unije i Severne Amerike”. Ideja da bi trebalo sesti i iznova razgovarati, mogla bi se smatrati prihvaćenom. Poziv na nove razgovore nije, pokazalo se, tuđ ni Francuskoj. “Sredinom 2009. možemo se sastati i položiti temelj onome što bi možda moglo biti budući panevropski sistem bezbednosti”, citiran je predsednik Francuske Sarkozi. Šef EU diplomatije Havijer Solana takođe nije protiv predloga. “Predsednik Ruske Federacije je dao neke predloge. Neophodno je razjasniti ih, ali voleo bih da kažem da su, što se mene tiče, ideje prave, i trebalo bi im pristupiti ozbiljno”, citiran je Solana. Štajnmajerov govor je, dakle, požurivanje Amerike da i sama kaže šta misli. Čeka se da se o letnjem sastanku povodom “nove arhitekture” bezbednosti izjasni nova administracija predsednika Baraka Obame. Do tada će verovatno procuriti u javnost i više o tome kako ovo eventualno novo rukovanje zamišljaju Rusi, a na šta će u vezi s tim i Zapad pristati.