A klasne razlike?

„Vidim najveći tragizam srpske povesnice i današnjice“ – piše prof. dr Radoš LJušić. Prof. dr istorijskih nauka nastavlja: „ ...dva pitanja su bitna, očuvanje jedinstva nacije i državnog jedinstva.“ Zar nije prošla najveća tragedija – srpska?! Šta li će to biti – još gore od golgote, od vremena zla i smrti (Ćosića)!? I od Golog otoka?!... Kad istoričar govori – predviđa, pitam se: šta ću sve to doživeti i da li ću preživeti taj LJušićev „tragizam“ srpski?! Revoltiran sam! NJegošev Vuk Mićunović viče na vladiku: /„Ne, vladiko, ako boga znadeš! /kakva te je spopala nesreća, /teno kukaš kao kukavica /i topiš se u srpske nesreće?“/ („Gorski vijenac“). Ali ne brinem, oni koji su godinama uzimali i kapom i šakom astronomske plate i ko zna šta sve akumulirali u našoj prvobitnoj akumulaciji kapitala, mogu da žive gde hoće na svetu, ne treba im ni srpska nacija ni jedinstvena država. Usred krize ta klasa se baškari po čarobnom Kopaoniku – za nekoliko dana preko 400 velikaša („mozgova“)! Raja sve plaća! I to je najveći tragizam srpske „povesnice i današnjice“! Piše profesor da je „država najvažnija narodna institucija“! A država od kada postoji, svuda i uvek bila je nenarodna. U srednjim (stručnim) školama i gimnazijama đaci uče iz udžbenika „Sociologija“ (M. Mitrovića i S. Petrovića, 1992.) da se države razlikuju (u istoriji) kao robovlasničke, feudalne, buržoaske i proleterske. Dakle, države su – države klasa! I nema jedinstva ni državnog ni nacionalnog, zbog klasne borbe, zbog čega su od Platona (428-349) pa kroz celu istoriju mislioci govorili o klasama (a neki su isticali da je cela istorija sem prvobitne zajednice, istorija klasnih borbi!). Doduše, istoričari ne uče sociologiju – ozbiljno, već površno. A mi na sociološkoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu smo studirali – učili mnogo raznih teorija o državi, naciji, klasi, zbog čega su mi nejasne LJušićeve „teorije“. Aleksandar Veljović, profesor Kraljevo