Flautista na krovu

Prvo i najvažnije: Željko Mitrović je napravio posao. Jer, ima li ozbiljnog kolumniste ili dobrodržeće autorske emisije, radio ili TV, koji se nisu bacili na analizu slučaja “Nenad Čanak u kući Velikog brata”? Nema. Eto, tako to biva kad čika Željko pravi biznis s “Imoušnom”. Veranu Matiću je ostalo samo da se jede ko mesec a njegovim novinarima da se zgražavaju na Čanka u “Bratu” i estradizaciju političke scene u Srbiji, pošto su sezonama unazad morali da ćute i trpe – gledajući na sopstvenoj televiziji najprovincijalnije varijante rijalitija “dna dna”, što bi kaz’o Čanak. Recept je lak, trebalo je samo na brzaka dići posrtanju sklonog ex-B92 Velikoga brata, a posle će već samo nekako da se kotrlja. Jer, rijaliti šou Veliki brat vratio se tamo gde prirodno pripada. I zato je gledan. To što su među “vrlo važnim osobama”, tzv. VIP All Stars u jednom trenutku bili, na istom, bratovljevom kanabetu, Nenad Čanak i Jelena Karleuša – bilo je sasvim dovoljno. Ostale drugarice i drugovi – ko ih zna zna, ko ih ne zna, nikad ih i neće znati – pozvani su da popune krevete, trač-kolumne, poneku seksualnu fantaziju, i to je to. Sabajle u sredu (18. marta), prevario se svako ko je gledao Pink, uključen direktno u kuću Velikog brata da proveri nije li ipak, kojim slučajem, Čanak u svom VIP krevetu. Ili drugaricama prži prženice za doručak? Ko zna, možda su producenti mogli da naprave dogovor sa Slavicom Đukić-Dejanović da Čanak glasa preko video-linka? Srbija pamti glasanje iz Bodruma, pa što ne bi i iz Velikog brata, mnogo je bliže. Nego, dovoljno je bilo samo prebaciti se sa Pinka na Drugi program i opet, u direktnom uključenju u Skupštinu, ugledati “ukućanina” Čanka koji je skinuo svoj zeleni kimono, obukao svečano odelo i eno ga, glasa kao svaki normalni poslanik. Iz kuće je, kaže, izašao u petnaest do devet. I nikog nije budio. Skupštinska većina je tanka, klacka se na broju 126, pa je, ako se baš mora, važno prekinuti i VB šou. Tajno i nečujno, kao, sve smo samo sanjali. Sad je pitanje hoće li se Nenad Čanak, horoskopski znak škorpija i profesionalni flautista, vratiti u kuću. Kad je ušao u rijaliti šou, i očigledno sasvim smišljeno zamenio Skupštinu kućom u Košutnjaku, tvrdio je kako hoće da “podriva sistem iznutra”, da raskrinka taj neljudski koncept Velikog brata... E, nije nego. Posebno simpatični su bili oni srpski novinari, a našao se tu i poneki kolumnista, koji oduvek ceneći Čankovu poslovičnu inteligenciju i rušilačke sklonosti, ozbiljno poverovaše da će ovaj da sruši Velikog brata. Radovaše se k’o studenti ‘96. Valjda ih je ubedila Čankova mlada koleginica iz poslaničke klupe Aleksandra Jerkov zadužena da ga srčano brani po TV pričaonicama, koja je od silnog ponavljanja i sama poverovala da je Čanak u kući Velikog brata samo zato da bi Srbiji dokazao koliko je besmisleno što voajeriše, umesto da je interesuje šta se dešava u njenoj sopstvenoj kući... Da li se Čanku dogodilo suprotno od onoga što je, bar kako je rekao, želeo? Ko je iz tog poljupca sa jeftinim estradnim rijaliti “dnom dna”, kako ga je sam lider ligaša krstio, izašao sa manje modrica i krvarenja? Čanak ili Veliki brat? Jer, Čanak nije računao na jedno. Čini se da baš nije očekivao da će u ružičastoj kući u Košutnjaku, biti nezanimljiv onom šarenom svetu što se tamo nastanio. A ruku na srce, nije im bio zanimljiv. Sem kad hrče u dnevnoj sobi, po podne, jer noću oka ne može da sklopi, ili im priča priče poput one kako se u kući VB oseća kao kod rođene kuće jer su ga razne službe godinama snimale, špijunirale, pa bi svakoj novoj devojčici govorio: “Srećo, ti, ja i Zastava film.” Inače, koliko god da se trudio, a trudio se, ne izgovarajući ništa više od prostoproširenih rečenica, sasvim strpljivo, razložno, i ljubazno, što kažu – sričući, ukućani se nisu mnogo trudili da ga razumeju. Ali su imali dobru volju. On je, pak, izgledao kao da mu je malo neprijatno od svega. Oni su, opet, svoju nesposobnost da razumeju šta im Čanak govori pokušavali da nadomeste nekom blesavom ljubaznošću i strahopoštovanjem kao da govore sa starcem Zosimom. Koliko je svojim cimerima bio istinski zanimljiv govori i ona scena od pre dve večeri, dok se, po uputstvu Velikog brata obraćao, “najljupkijem protivniku kojeg je ikad u životu imao”, kako sam kaže, mlađanoj cimerki koja je prva izbačena iz kuće (izvesnoj Jeleni Žeželj, učesnici nekog ranijeg VB serijala), i delio joj besplatne savete za život. Daleko od toga da je mlađana starleta zapisivala šta joj čika Čanak govori. Nije se ni pravila da ga sluša. Smejala se nekome iz publike ko joj je nešto dobacivao. Iako mu je bila jedan od najbliskijih “slušalaca” tokom dugih neprospavanih noći u Košutnjaku, lepi VB devojčurak, kad ga je upoznala, nije imala pojma da li je Čanak radikal ili ligaš, sem da je neki čika iz dosadnih političkih emisija, koji je, u stvari, sasvim kul. Poslednje noći, kad je umalo opet počeo da iznosi svoju teoriju o štetnom uticaju Velikog brata na učesnike i na gledaoce, barabar, pevačica Mira Škorić je zavapila: “Molim vas, gospodine Čanak, nemojte opet o Velikom bratu, ću se obesim.!” Na kraju, Čanku se mora priznati jedno: imao je hrabrosti da se potpuno otkrije Srbiji, onakav kakav jeste. Ko bi se od lidera usudio na tako nešto? Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, na pitanje da li je baš momenat da se političari koji su izabrani, i pri tom su deo koalicione vlasti u Srbiji, posvete “razbijanju sistema nekog rijaliti šoua”, umesto da se posvete rešavanju problema u kojima se ova zemlja nalazi, Bojan Kostreš odgovara: “Na to mogu samo da odgovorim kontrapitanjem, da li je u vreme svetske ekonomske krize momenat da svi ekonomski mozgovi idu na Kopaonik pa da organizuju takmičenja u skijanju? Po čemu je takmičenje u skijanju manje štetno za Srbiju od učešća u rijaliti šou-programu?” Elem, kako je već napomenuto, svi su se ovih dana bavili tzv. estradizacijom politike. Posebno je apostrofiran, i to na TV B92 razume se, pored Čanka, drugi čovek narodnjaka – Aleksandar Vučić. Čovek koji, isto na Pinku, “pleše do snova”. To je, za neupućene, humanitarni rijaliti šou u kojem se razne zvezde takmiče u plesu, i ostvaruju snove nepoznatim ljudima kojima je pomoć potrebna. I evo šta kaže Aleksandar Vučić za NIN: “Zar ste zaboravili kada je Boris Tadić cupkao sa Sekom Aleksić ispod Palminih šatri u Jagodini? Kad su strani ambasadori pocupkivali sa Palmom i kik-bokserima uz Seku Aleksić? Je l’ treba da vas podsećam na to? O tome niko na poseban način nije pričao. Kao ni da je Koštunica đuskao sa Cecom u ponoć za jednu Srpsku novu godinu. Mene takve stvari apsolutno ne interesuju. Ples do snova je jedna humanitarna akcija u kojoj bih uvek imao obavezu da učestvujem makar ne umeo ni da hodam.” Vučić, koji, kako tvrdi, nikad ne bi otišao u kuću Velikog brata jer ne bi znao kome bi i kako mogao time da pomogne, ne misli da će Čanku i njegovoj Ligi skočiti rejting posle VB-a: “Qudi koji su potpuno suprotne orijentacije od Čankove ali im je ovako, kao čovek, vrlo simpatičan i šarmantan, nikada za njega neće glasati zato što je njegova politika štetna i loša. Qudi to umeju da razdvoje vrlo dobro. Dakle ima neko kome inteligenciju morate da priznate, ali za njega nećete da glasate. Postoje oni za koje, šta god oni radili i čime god se bavili, morate da priznate da su mnogo glupi. Da li znate ijednog čoveka u ovoj zemlji koji će da kaže da je Nataša Jovanović inteligentnija od Nenada Čanka? Ali, istovremeno, malo koga ćete naći da glasa za Nenada Čanka, i pored sve njegove inteligencije.” Iako je, kako reče neko veče, imao bizarnih epizoda u životu, ova s Velikim bratom Čanku je jedna od oštrijih. Valjda, svestan toga u kakvu se papazjaniju uvalio, svih osam dana u kući na Košutnjaku, strogo se držao one stare: nikad ne raspravljaj sa budalom, jer će te prvo spustiti na svoj nivo, pa te dobiti na iskustvo. Nenad Čanak, predsednik LSV-a i “ukućanin” Kao prema paru prljavih čarapa... ... tako su se ponašali prema meni u Skupštini. Znači: prisutno je, ali ne želimo da komentarišemo Vraćate li se u kuću Velikog brata? - U pregovorima sam. Videćemo. Nije bilo ovakvih slučajeva do sad. Kome sad da verujem, Bojan Kostreš kaže da nećete nazad u kuću... - Pa ko treba da ide tamo, Bojan Kostreš ili ja? Otkako ste otišli u tu kuću, svi raspravljaju o novcu koji ste dobili zato što ste ušli u kuću. Vaši u Ligi kažu da ćete sav novac dati Dečjoj klinici u Novom Sadu... Pa, koliko ste dobili? - Nije još završeno ovo što smo radili, kad bude, onda ćemo razgovarati o tome. Kao narodni poslanik ne mogu da imam prihode o kojima Narodna skupština neće biti obaveštena, tako da ću o svemu obavestiti Skupštinu. Kompletan iznos će Liga socijaldemokrata Vojvodine, Omladina LSV-a, i Omladina SPO-a Novi Sad, uručiti Dečjoj bolnici. Koji je stvarni razlog vašeg ulaska u rijaliti šou “Veliki brat”? - Stvarni razlog je taj što ja najdublje moguće prezirem rijaliti šou, kao format, jer mislim da je to dokaz potpunog otuđenja, kad je ljudima veselije da gledaju kroz elektronski prozor u tuđu kuću nego da kucnu na vrata do sebe i druže se sa rođenim komšijama. Zato sam odlučio da uđem, da bih iznutra mogao da kažem da je to dno dna, da je to supstitut realnosti i da bi svako trebalo da se prvo zapita o svojoj porodici i o svojim prijateljima i susedima, a ne da se bavi rijaliti šouom. Da barem neki deo vremena koji posvećuje kući Velikog brata posveti kući malog suseda ili kući malog rođaka. Međutim, malo koga ste u javnosti ubedili da su to baš vaše namere. Jer, to je isto kao kad bi homofob kresnuo homoseksualca kako bi dokazao da je to besmisleno, da parafraziram Isidoru Bjelicu koja je tako protumačila vaš pokušaj “raskrinkavanja Velikog brata”. - Homofob i homoseksualac bi to činili u mraku svoje spavaće sobe, a ja sam ovo činio pred milionskim gledalištem. A to je u velikoj meri različito, zbog publiciteta, od ovog lucidnog primera koji je Isidora Bjelica navela. Nisu, dakle, to uporedive stvari. Prvo, ja tamo nisam nikoga kresnuo, drugo, to se i ne radi pred gledalištem, treće, gledalište sam želeo da upoznam sa mojim stavovima, a da bih to učinio morao sam ja da dođem gledalištu a ne da nadmeno, kao mnogi političari, očekujem da se podrazumeva da će gledalište doći meni. Ko je iz tog poljupca sa estradnim jeftinim rijaliti “dnom dna” izašao sa manje modrica, vi ili Veliki brat? - Naravno ja. Ja trajem dvadeset godina, a Veliki brat tri. Šta je motiv čoveku od 50 godina, koji je poslovično inteligentan, ima karijeru, obrazovan, sina i valjda devojku od 29 godina, ako sam sinoć gledajući Velikog brata, dobro čula, da se uključi u takav rijaliti šou koji je, u suštini, samoponižavanje? - A da li ste razmišljali šta je motiv čoveku, koji ima 30 godina, karijeru, novac, uspeh, status i tako dalje, da se uključi u politiku kao vođa potpuno marginalne opozicione grupice, da izgubi sve što ima, ostane na ulici, i da se godinama i godinama zlopati da bi došao do onoga što je već imao? Tako sam ja ušao u politiku koja mi je pomogla da za deset godina izgubim sve. Uključujući i ženu. Jeste li razmišljali da postoji neki razlog koji bi se mogao nazvati unutrašnji poriv motivisan savešću? Ili je uvredljivo govoriti o savesti u Srbiji, jer se odmah podrazumeva da kad neko spomene savest sigurno laže, samo da vidimo zašto. A kako su vas dočekale kolege poslanici jutros u Skupštini? - Ponašali su se prema meni kao prema paru vrlo prljavih čarapa. Znači, prisutno je, ali ne želimo da komentarišemo. Dakle, niste ušli u Velikog brata da biste poboljšali rejting, u funkciji predizborne kampanje? - Koja predizborna kampanja, kad neće biti izbora? Pa ulaganje u budućnost, za nekad kad ih bude? - To nije tačno. Mislite li da ste krivi za konačnu estradizaciju politike? - Kažete estradizacija politike? Pa kad je Velja Ilić u rustičnoj košulji domaćin gučanskog festivala narodnog stvaralaštva, da li je to estradizacija politike. Ili kad Aleksandar Vučić otplesava do snova?