Sedam romana u užem izboru

Prvog dana iduće nedelje imaćemo priliku da saznamo nalaz članova NIN-ovog žirija o najboljem romanu u protekloj godini. A danas smo u prilici da obelodanimo koji su se romani našli u užem izboru za NIN-ovu nagradu kritike. Na sednici žirija koja je održana prošlog petka iz šireg izbora od 23 romana u dalju konkurenciju za nagradu propušteno je tek sedam. Na listi koju donosimo poređani su bez nekih vrednosnih kriterijuma.

U istoriji nagrade, ovo je rekordna godina po broju objavljenih romana. Žiri ih je pročitao blizu 150 a postoji, sigurno, još najmanje deset-dvadeset romana čiji su autori ili izdavači verovatno procenili da nemaju ozbiljnih šansi u trci za roman godine pa ih nisu ni upućivali na adresu redakcije NIN-a. Članovi žirija su im, verujem, za to beskrajno zahvalni a biću indiskretan pa reći da bi u istoj meri bili srećni i da nisu morali čitati bar dve trećine od onog mnoštva romana kojima su bili zasuti. Mnogi od njih, nažalost, možda i neće naći nekog drugog čitaoca.

Uži izbor Dragan Velikić: Dosije Domaševski (“Stubovi kulture”) Goran Milašinović: Camera obscura (“Stubovi kulture”) Ana Vučković: Epoha lipsa juče (“Narodna knjiga”) Branko Brđanin: Mihail (“Glas srpski”, Banja Luka) Vladan Matijević: Pisac izdaleka (“Narodna knjiga”) Gordana Ćirjanić: Kuća u Puertu (“Narodna knjiga”) Radovan Beli Marković: Devet belih oblaka (“Filip Višnjić”, prvo, “Narodna knjiga”, drugo izdanje)

Pre pedeset godina, kada je nagrada ustanovljena, roman godine biran je iz svih jugoslovenskih nacionalnih književnosti. I, verovali ili ne, ukupna produkcija nije bila premašila broj 17. Borislav Mihajlović Mihiz je tada nagradu shvatio “kao jednog od pokretača budućeg obilja romana”, da bi samo pet godina kasnije (1959), kad je objavljeno “ravno 36 romana”, smatrao da je već vreme za oštar zaokret - “u stimuliranje kvaliteta”. I, napravljen je presedan, nagrada nije dodeljena a žrtva je bio roman Miodraga Bulatovića “Crveni petao leti prema nebu” za koji je član žirija Zoran Mišić bio spreman da glasa “da se kontinuitet NIN-ovih nagrada očuva”. On tada nije zapažao “simptome krize”, poput Mihiza, Velibora Gligorića i Milana Bogdanovića, ali smisao ove digresije nije u ukazivanju na skrivene motive Mihizovog uskraćivanja nagrade odličnoj Bulatovićevoj knjizi. Hoćemo samo da kažemo da je, uz neosporno podsticanje kvalitativnog razvoja savremenog romana, nagrada izazivala i hipertrofiranu produkciju i da je zbog toga, poslednjih godina svaki žiri na posebnim mukama.

Da li je u ovoj jubilarnoj godini, uprkos tome što je očigledno da kvantitet teško prerasta u kvalitet, bilo i romana natprosečne vrednosti i da li se takvim mogu smatrati i ovi iz užeg izbora, nećemo da otkrivamo dok žiri ne proglasi pobednika. Posle toga, kao što je to već uobičajeno, zamolićemo svakog člana žirija ponaosob da iznese svoju ocenu kako nekih pojedinačnih dometa tako i ukupne romansijerske produkcije u 2003. godini.

Ali, kakve god da budu te ocene, jedno je sigurno - da NIN-ova nagrada i dalje ostaje najprivlačnije priznanje u srpskoj kulturi i da budućeg laureata, ko god to bio, neće mimoići književna slava i izuzetna medijska popularnost. Videće se to već 26. januara u podne pod kupolama Beogradskog sajma, kada u hali 3 upravo proglašenjem ovogodišnjeg dobitnika nagrade započinje život jedna nova kulturna priredba - Svetosavski sajam knjiga. Na ovom sajmu će se ove godine, 29. januara u podne, održati i tradicionalni koktel na kojem će dobitniku biti uručena nagrada. Zahvaljujući ekskluzivnom sponzoru nagrade, JUBANCI A.D. Beograd, i njen novčani iznos je stalno ekvivalentan njenoj umetničkoj vrednosti: ove godine je 350 000 dinara.

Za obeležavanje 50-godišnjeg jubileja nagrade NIN nije formirao nikakav počasni odbor. I u daleko razvijenijim kulturama od naše, nagrada tako dugog trajanja i takvog renomea bila bi počašćena dužnom pažnjom od strane društva, odnosno države kojoj pripada. Što to u ovom slučaju izostaje, ne znači da skretanje pažnje javnosti na dragocenosti NIN-ove nagrade kao nacionalne institucije neće biti. Prva od manifestacija na kojima će se to videti i gde će se moći sresti čitaoci našeg lista i čitaoci knjiga njegovih laureata biće izložba “50 godina NIN-ove nagrade” koja se u ponedeljak, 19. januara u podne, otvara u Biblioteci grada Beograda. Potom slede već spomenuta viđenja i druženja na Svetosavskom sajmu knjiga i nastavljaju se na mesečnim promocijama “Deset najboljih NIN-ovih romana”. Kolekciju romana NIN objavljuje takođe zahvaljujući ekskluzivnom sponzorstvu JUBANKE A.D. Beograd.