Laži i manipulacije

Tačno je što piše g. Anej Sam na kraju, da su stranke „levog centra“ u predizbornoj kampanji nagovestile svoju nameru da isprave krivicu do „izbrisanih“ i da one sada, kada su na vlasti, počinju to najzad da ostvaruju. Međutim, smatram velikom iluzijom mišljenje g. Sama, da se time „slovenski narod opredelio prema izbrisanima“. Leva je polovina političkog spektra na izborima dobila minimalnu većinu ne zbog njenog pozitivnog stava prema “izbrisanima”, nego uprkos tome! Preovladali su drugi razlozi za svrgavanje Janše i desnice s vlasti – a ko misli da sada većina birača podržava vraćanje oduzetih prava “izbrisanima”, u teškoj je zabludi. Rezultat nekog referenduma o tome ne bi, doduše, više bio 95 prema 5 posto protiv vraćanja prava “izbrisanima”, kao što je to bilo na referendumu u aprilu 2004. godine, ali pozitivan rezultat mogu „izbrisani“ i njihovi zagovornici samo da sanjaju. A da su u pitanju odštete, dakle novac, ne samo neka druga prava koja ne koštaju toliko, mogao bi i sličan rezultat da se ponovi. Naravno, to je samo moje mišljenje, nisu to činjenice. Čije je tu mišljenje bliže realnosti, moje ili ono Aneja Sama, tek će budućnost da pokaže. Međutim, i činjenice su drukčije od onoga što tvrdi g. Anej Sam. Desnica, predvođena i u tome Janšom lično, uporno je ponavljala da su većina „izbrisanih“ oficiri JNA i time agresori na Sloveniju – a kad smo dokazali da je bilo oficira JNA među njima nekoliko stotina, a civila oko 20.000, Janša je samo cinički dodao: “oficiri JNA – i još poneka nepismena čistačica”! Tek su ove godine prestali ponavljati ovu laž – ali nastavljaju sa onom glupošću o agresorima. Ko oružani konflikt unutar raspadajuće federacije smatra agresijom, trebalo bi malo da zaviri u udžbenike međunarodnog i vojnog prava. A i da se tada stvarno radilo o agresiji, za agresiju odgovara onaj ko ju je naredio a ne oni podređeni oficiri koji kod toga, vršeći svoju službenu dužnost, nisu napravili nikakvo krivično delo. A najneverovatnije je kako g. Sam nakon tolikih godina namernog mešanja izbrisa iz registra stalnih stanovnika Slovenije sa pitanjem državljanstva još danas podržava temeljnu laž “glasnogovornika izbrisa” kako se, navodno, radilo samo o “obavljanju nekih administrativnih radnji – formalnog uređivanja statusa”, navodno državljanstva, a da su oni koji to nisu učinili samo “premešteni u kategoriju bivajućih bez državljanstva”. Da je stvarno tako bilo, onda bi sve bilo u redu - ali je istina baš suprotna: oni su iz kategorije stalno “bivajućih bez državljanstva” brisani (eliminisani), a ne u nju premešteni! Mesto kamo su njihovi lični kartoni tada stvarno premešteni zvalo se tada “mrtva evidencija”, a ne “evidencija bivajućih bez državljanstva” kako izmišlja g. Sam. Matevž Krivic, pravni zastupnik Društva izbrisanih prebivalcev Slovenije