Kosovo za destabilizaciju Evrope

General Galoa (Pierre–Marie Gallois) je rođen 1911. u srednjoj Francuskoj. U Drugom svetskom ratu se kao pilot borio u Africi a učestvovao je i u savezničkom bombardovanju Nemačke. U Komandi NATO-a za Evropu radio je na planiranju evropske odbrane. Bio je jedan od nosilaca obnove francuskog RV kao i u stvaranju francuske nuklearne moći (snage za odvraćanje), na čemu je doktorirao. Predavao je geopolitiku i strategiju na Sorboni kao i u najvišim francuskim vojnim školama. Objavio je više knjiga, studija i članaka u francuskim i stranim časopisima. Još 1992. godine je objavio u “Figarou” članak “Odricanje Francuske” u kome kritikuje francusku politiku prema Jugoslaviji, čime se samoinicijativno svrstao na stranu Srbije i Jugoslavije. Aktivno prati situaciju na našem prostoru. U više navrata boravi na teritoriji Srbije i Bosne gde se sreće sa srpskim političarima, komandantima i intelektualcima, sve u cilju saznavanja prave istine. Sa francuskim istomišljenicima i prijateljima Pol-Mari de la Gorsom, Lujom Delmasom i drugima istupa u medijima. Razgovor počinjemo razmatranjem zajedničke evropske odbrane. Gospodine generale, predsednik Sarkozi je najavio instalaciju jednog nemačkog bataljona na teritoriji Francuske. Kako gledate na stvaranje zajedničke evropske odbrane? - Približavanje Francuske i Nemačke je počelo susretom De Gola i Adenauera u želji da se stavi tačka na vekovna neprijateljstva Francuske i Germana. Nemačka je uvek imala mišljenje o sebi da je najbolja u svemu, a Francuska je uvek davala neke ustupke. Tako je i danas. Nemoguća je jednakost u takvim uslovima, jer će Nemačka ponovo zadržati dominantnu ulogu, a i velika je vezanost za SAD. Zajednička evropska odbrana je ideja koja nije lako ostvarljiva. Konstantna slabost EU, koja parališe države članice, jeste napuštanje svog suvereniteta u korist “nove moći” (zajedničke evropske odbrane). Ta “nova moć” nikada nije uspostavljena, a nije ni nadoknađen napušteni suverenitet. Zašto se Francuska vraća u NATO? - Ta je tendencija stara 25-30 godina, a počelo je sa Žiskarom Destenom, nastavili su Miteran i Širak i sada Sarkozi. Francuska već dugo teži da se približi SAD, a NATO je jedna od prilika. Već dugo godina Francuska učestvuje sa NATO-om u zajedničkim akcijama u nadi da će joj biti ponuđena veća uloga nego drugim članicama, odnosno da će imati važniju ulogu u svetu. To je samo iluzija jer će SAD teško prepustiti važna komandantska mesta Evropljanima. Francuska ne može da bude članica takve alijanse a da ne izgubi deo svog suvereniteta, ali to Francuzi ne razumeju. SAD su najavile da će nastaviti sa postavljanjem antiraketnog štita protiv Irana. U vezi sa tim ruski odgovor je poznat. Uprkos svemu, da li će doći do poboljšanja odnosa Rusije i SAD, sa novim predsednikom Obamom? - Antiraketni štit je po prirodi defanzivan i namenjen protiv balističkih raketa Irana. Rusi su dali jasan odgovor, a u tom odgovoru ima i jasna poruka Amerikancima za to što nisu održali obećanje dato Gorbačovu, da se NATO neće širiti na zemlje bivšeg Varšavskog pakta. A NATO ne da se širi na zemlje bivšeg Pakta, već i na republike bivšeg SSSR-a. U vezi sa tim odnosima ne treba zaboraviti na Sporazum iz Šangaja koji su postigli Rusija i Kina, a gde su posmatrači bili Iran i Indija. To je više od pola sveta. Uprkos svim tim izazovima i problemima, treba očekivati poboljšanje odnosa Rusije i nove američka administracije. Kako vidite odnose Kine i SAD? - Kina je zavisna od Amerike, a Amerika je još zavisnija od Kine. Obe su žrtve ekonomske krize. Amerika je finansirala 50.000 kineskih preduzeća i ima nameru da pomogne Kini u tehnološkom opremanju. Sada je sve to u zastoju, ali ne treba zaboraviti da će one u domenu ekonomije i finansija čuvati jedna drugu jer su međusobno mnogo zavisni. SAD, izgleda, ne podržavaju jaku i jedinstvenu Evropu, kao ni zajedničku evropsku odbranu? - SAD su uspele da uzmu mesto Evropi i većina vojne opreme je danas američka. Evropljani su potpuno nejedinstveni, a primer za to je da su Amerikanci za GPS lansirali 30 satelita a Evropljani jedva jedan i to za 25 godina. Francuska je takođe izgubila svoju slobodu u proizvodnji naoružanja, primer je taj da proizvodnju aluminijuma kontrolišu Kanađani, a konstrukciju brodova u Sant Nazeru kontroliše Južna Koreja. Francuska je nekada lovačkom avijacijom opremala 40 država, a sad nijednu. Drugi primer nejedinstva Evrope je taj što Francuska pravi avion “rafal”, a Velika Britanija i Nemačka “evrofajter”, pa sami sebi konkurišu. SAD su od početka protiv evropske zajedničke odbrane jer su ubeđene da je to potpuno nepotrebno pored NATO-a, a svojom politikom su obezbedile potpunu dominaciju. Terorizam je svetska opasnost. Ali, da li ga SAD koriste za još veću svoju dominaciju u svetu? - Moja teorija je da je terorizam ovakvih razmera i počeo zbog Amerike, odnosno zbog nafte. Posle napuštanja Saudijske Arabije od strane Amerikanaca, oni izazivaju prvi i drugi rat protiv Iraka i ostvaruju svoj cilj, a to je da sada sami proizvode iračku naftu. To što oni plaćaju, taj novac, ne ide narodu koji ostaje i dalje siromašan. U tim uslovima dolazi do znatnog zaoštravanja odnosa između šiita i sunita. Tu situaciju, siromaštvo i narodno nezadovoljstvo, koriste protivnici Amerike i počinju da preduzimaju terorističke akcije. Počelo je 1993. godine u Svetskom trgovinskom centru, pa raznim akcijama do 11. septembra. Da se terorizam ne ograničava samo na SAD nego i na saveznike pokazuju atentati u Londonu i Madridu. Terorizam nalazi finansijsku podršku u nekim muslimanskim državama kao što je Iran i druge. Takvu situaciju Amerika koristi za svoju još veću dominaciju u svetu. Da li su UN instrumentalizovane od strane SAD? - UN se često zloupotrebljavaju od strane SAD i njenih saveznika iz EU, ali ne mogu uvek da ostvare svoje ideje preko Saveta bezbednosti jer su tamo Rusi i Kinezi. Uvek kad mogu i kad im treba oni Savet bezbednosti zaobiđu, bez obzira na to što se tada često krše odredbe međunarodnog prava. To se više puta pokazalo kao tačno, a Srbija je jedan od primera. Nažalost, Francuska kao članica Saveta bezbednosti na to ne reaguje, jer joj je važnije približavanje SAD i Nemačkoj nego poštovanje međunarodnog prava. Sud u Hagu su formirale UN, ali bez obzira na to velika većina Srba smatra da je on neobjektivan i da je formiran pre svega protiv njih. Kakvo je vaše mišljenje o tom sudu? - Sud u Hagu je formiran da bi sankcionisao neregularnosti u građanskom ratu, bez obzira na to sa čije strane su učinjene. Taj sud je, nažalost, pod velikim uticajem SAD i drugih zemalja koje su protiv Srbije, tako da u tim uslovima ne može da bude objektivan. To pokazuju i poslednje presude srpskim rukovodiocima i generalima. U Francuskoj ima više separatističkih pokreta, a ona je priznala Kosovo. Da li je to u njenom stvarnom interesu? - Priznavanje Kosova nije u interesu Francuske, ali je u skladu sa nemačkom politikom da se izbrišu svi tragovi Versajskog sporazuma, i na toj osnovi su rasturene Jugoslavija i Čehoslovačka. Kosovo je samo dodatak za još veće rasturanje Srbije. Nažalost, to sam već rekao, ovo nije prvi put da Francuska žrtvuje svoje interese da bi bila “prijatelj” sa Nemačkom i Amerikom. Zahvaljujući izuzetnoj medijskoj kampanji Francuzi to prihvataju, a u suštini ne razumeju dubinu problema. Da li Kosovo može biti faktor za pogoršanje situacije u Evropi ukoliko je to u interesu SAD i da li će se Albanci zadovoljiti samo sa Kosovom kao državom? - Kosovo i dalje može da bude instrument u rukama SAD za destabilizaciju Evrope, kad god je to u američkom interesu. Činjenica da se Albanci nalaze u više država i da se neće odreći ideje o Velikoj Albaniji je “oružje” u rukama i SAD i Albanaca. To može biti vrlo bolno za Srbiju, ali isto tako i za Makedoniju i Crnu Goru. I šta čeka Srbe i Srbiju? - Nažalost, ono što je rekao Čerčil: “suze i krv”. Srbija mora da sačuva svoju nezavisnost, suverenitet i integritet. Treba biti obazriv prema obećanjima koje dobija, jer se ona mogu zaboraviti ili preokrenuti.