Neodmerene ocene, a pogrešne procene

Niko razuman ne može pravdati ubistvo učesnika u saobraćajnom prekršaju, pokojnog Đorđa Zarića, niti imati bilo kakvog razumevanja za njegovog ubicu pripadnika interventne brigade, Miljana Raičevića. Ali napisati “Stručnjaci upozoravaju da ne postoji adekvatna selekcija pripadnika interventnih brigada ili sličnih specijalnih jedinica, kao i da je za surovost odgovorno agresivno ponašanje kojem ih uče u procesu obuke za pripadnike takvih jedinica“ neodmereno je i pogrešno (da ne upotrebim teže reči). Zato tvrdim tri stvari: 1) Nijedan stručnjak (psiholog) na svetu, koji se barem tri godine bavi selekcijom specijalaca, ne sme, samo na osnovu jednog tragičnog događaja, da zaključi o nepostojanju adekvatne selekcije. Od 100 selektovanih, četiri ili manje „Miljana Raičevića“ je uspešna selekcija. E sad, baš bih voleo da saznam imena tih „stručnjaka“. 2) Policajci moraju da poseduju viši nivo potencijala agresivnosti od prosečne osobe istog uzrasta i pola da bi mogli da efikasno rade svoj posao pa da, eventualno, dožive penziju, i 3) Obuka za pripadnike specijalnih jedinica, iz istih razloga, mora da bude agresivna. Da li iko dobronameran sme i da pomisli da se selekcija i obuka specijalnih jedinica u Srbiji razlikuje od ostalih zemalja? Nešto drugo je ovde bitno: kontrola agresivnosti. Ova osobina ličnosti se, između ostalih, selekcijom meri, a obukom razvija da bi se, između ostalog, sprečile slične tragedije. Da ne bude zabune, ja ne tvrdim da, osim ubice, niko više iz policije ne treba da odgovara. Ako je Raičević imao slabu samokontrolu - kriv je i psiholog jedinice, ako je Raičević bio prekomerno na dužnosti (stanje umora dezintegriše kontrolu agresivnosti) odgovoran je komandni kadar brigade, a ako se njeni pripadnici ne podvrgavaju povremenim sistematskim zdravstvenim i psihološkim pregledima, proziva se ministarstvo. Petar Kostić, psihometričar, Beograd.