Šta je oteralo Nikija?

Prvo smo preko hrvatskog “Večernjeg lista” saznali da Nikola Pilić ne želi više da bude direktor Serbian Open-a, da bi odmah zatim saznali da on nikada to nije ni bio!? Saopštenje “Famili sporta”, kompanije koja je u vlasništvu porodice Đoković, u kojoj je saopšteno da Nikola Pilić ne može podneti ostavku na mesto direktora jer to nikad nije ni bio, poslednje je što se od obe strane čulo o ulozi Nikole Pilića u organizaciji prvog srpskog ATP turnira. Što je posebno čudno, jer je do tog saopštenja Niki Pilić sasvim otvoreno govorio o svom nezadovoljstvu što je Srđan Đoković bez njega organizovao konferenciju za novinare i da je to jedini razlog što neće da vodi turnir. A u teniskim krugovima je počelo da se priča da je ulog mnogo veći – Pilićeva akademija. Iako je samo u domenu trača da Srđan Đoković želi da preuzme posao “velikog Nikija”, saopštenje “Famili sporta” bez svake sumnje potpuno je besmisleno. Prema tom saopštenju, Pilić je “uvažavajući njegove godine, iskustvo, obostrano zadovoljavajuću komercijalnu saradnju i dosadašnje prijateljstvo s porodicom Đoković, trebalo da bude počasni direktor prvog srpskog ATP turnira”. A pre samo nekoliko meseci, Pilić je proglašen za direktora turnira ne zbog svojih godina, zato što je “komercijalan” ili zato što je prijatelj porodice, nego zbog toga što je istu funkciju dugo godina obavljao na minhenskom ATP turniru. I razumljivo, kada sedne za sto sa svim Đokovićima, jedini je koji uopšte ima predstavu o tome kako izgleda voditi jedan veliki turnir. Serbian Open tako još jednom pokazuje da Srbija nije dovoljno sazrela za vrhunski tenis, kao što se učinilo kada je jedno od najvećih imena svetskog tenisa, što Nikola Pilić jeste, odlučio uopšte da dođe kod nas. Kako je Đoković doveo Pilića u Beograd, tako ga je sada i oterao. Ideja o igranju ATP turnira u Beogradu postoji nekoliko godina, i istovremeno se razvijala u porodici Đoković i u Teniskom Savezu. Inače, nije tajna da su čelnici saveza, sa Slobodanom Živojinovićem na čelu, u lošim odnosima sa Đokovićima, pre svega sa Novakovim ocem Srđanom. Mediji su često izveštavali o tome, ali u pravi koren sukoba nikad se nije ušlo, pošto je tata Đoković uvek koristio argument da je napad na njega u stvari napad na njegovog sina, vrhunskog sportistu. I tada bi se po pravilu Savez povlačio, pošto na to nema odgovor. Da podsetimo, kada je pre godinu dana Teniski savez Srbije pokušao da se približi igračima i odredio nagrade u odnosu na njihov plasman na ATP i WTA listama, roditelji su se ironično nasmejali na ponudu, a Srđan Đoković je poručio čelnicima Saveza da će bez Novaka praviti turnir u Pržogrncima. Dakle, još tada je Savezu poručeno da bez Đokovića (i starijeg i mlađeg) nema ozbiljnog tenisa u Beogradu. Srđan Đoković je iskoristio to što su organizatori turnira u holandskom Amersfortu “uleteli u minus”, pa je otkupio licencu i turnir doveo u Beograd. I na taj način potvrdio dominaciju u odnosu na Savez. Možda je priča o nameri da Đoković preuzme akademiju Nikole Pilića, ipak, prenaduvana. Ali, prema NIN-ovim saznanjima, mnogo toga je nerazjašnjeno u organizaciji turnira, a pogotovo kada su u pitanju teniski tereni “Srđan – Gale Muškatirović”. Među poznavaocima tenisa uveliko se govori da Srđan Đoković ne odustaje od namere da materijalizuje svoju dominaciju u srpskom tenisu, a gradske vlasti bi mogle da imaju velike probleme, po završetku turnira, oko regulisanja prava na korišćenje renoviranih terena. Sukob između Saveza i porodice Đoković, odvijao se i na polju izgradnje teniskog centra. “Famili sport” je najavio osnivanje teniske akademije u Beogradu, koja bi radila u sklopu akademije Nikole Pilića. I Savez je, jednako, hteo da iskoristi “teniski bum” u Srbiji, i da napravi nacionalni centar. Isti ciljevi samo su ojačali sukob dve strane. Vremenom se, doduše, izrodio privremeni kompromis. “Đokovićev” turnir je zakazan za maj 2009, a kako akademija ne može da bude gotova do tada, određeno je da se renoviraju tereni na sportskom centru “Srđan – Gale Muškatirović”. Renoviranje terena finansira država. Na terenima bi se igrali i teniski mečevi Univerzijade, a potom bi ih u zakup uzeo Teniski savez. Međutim, Teniski savez je prestao da se pominje u toj “kombinaciji”, a i pitanje je kada će Đokovićeva akademija biti gotovo u uslovima ekonomske krize. Kako je svojevremeno saopšteno, samo zakup zemljišta i građevinske dozvole koštale su skoro milijardu dinara! I zbog svega toga je otvoreno pitanje ko će koristiti te terene koje je finansirala država. Đokovići, kao vlasnici licence za turnir, imaju jak argument u svakom teniskom sporu. Jer, ne bi bilo dobro za imidž Srbije i Beograda da Đokovići prenesu svoj turnir u Pržogrnce, ili možda neki veliki evropski grad. Hrvatska, recimo, trenutno ima dva turnira, jedan “letnji” u Umagu i jedan “zimski”, u Zagrebu. Što im je dovoljno da se mogu nazvati “teniskom zemljom” iako nemaju više jake igrače kao što su bili Ivanišević ili Qubičić. Baš kao što i “srpski tenis” treba da podrazumeva i nešto više od Novaka Đokovića, i njegovog oca.