Arhiva

Desupstancijalizacija

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
“Taj nestašni kompjuter”, naziva ga u svom pismu prof. Dimitrije Buntić iz Kruševca. Stvarno, kompjuter je kao nevaspitano dete koje opominjete, grdite, ali ono tera po svojem. Na njegovoj tastaturi slovo Nj je na mestu engleskog “dabl ju”, slovo Dž na mestu latiničkog “iks”, i tako nastaju primeri koje je kolega Buntić sakupio (između ostalog, nažalost, i iz NIN-a): “Nonjhere”, “Organs Njatch”, “Njorld Service”, “Edžpress”, da i ne pominjemo “DŽVII vek”, “DŽIDŽ vek”, i tako sve do “DŽDŽI veka” u kome smo sada. Nije jasno zašto neki put i od ipsilona postaje DŽ, kao u “loverbodž”, “Dictionardž” (u naslovu jednog rečnika) ili u izjavi ljubavi “I love džou”, zašto navodnike svaki čas zamenjuje slovom “ž”, ili zašto izostavlja apostrofe i polunavodnike. Neki stručnjak za informatiku verovatno bi mogao da objasni uzrok te pojave, ali ni on ne bi umeo da disciplinuje “nestaška”. U međuvremenu, sve zavisi od pažnje lektora i korektora, i zato ja sa strepnjom predajem ove redove u štampu, uz obaveštenje čitaocima: u ovom pasusu TREBA sve da bude štampano ćirilicom, jer se prikazuju uobičajene greške. Kompjuteru dugujemo i prošireno značenje imenice meni, koja se decenijama vezivala samo za restoran, dok je danas dovoljno “kliknuti na desnog miša” pa da se otvore razni “meniji” na ekranu. (Ovog drugog značenja nije bilo u šestotomnom Matičinom rečniku; uneto je u “Rečnik srpskoga jezika” iz 2007, nažalost sa štamparskom greškom: piše “vizuelno prikazana mesta opcija nekog kompjuterskog programa s koje se može vršiti izbor”, a umesto mesta očigledno treba da bude lista.) Izgleda, međutim, da se s proširenjem značenja malo preteralo, jer prof. Buntić beleži primere kao što je rečenica o manekenki koja “ide na modnu reviju da vidi šta ima na meniju”, ili iz turističke agencije: “Na meniju putovanja su Beč, Prag, Berlin...” Buntić nije purista i ne smetaju mu tuđice kao takve, ali se s razlogom žali na pojedine predugačke stručne termine, čije bi izgovaranje moglo dovesti do ozbiljnih povreda jezične muskulature. Procenite i sami: “etnifikacija”, “prezidencijalizacija politike”, “prezidencijalistička faza”, “desupstancijalizacija”, “retradicionalizacija”... Šta da se radi? Ima se utisak da ovi izrazi nisu proizvoljno skovani, da imaju određeno značenje, ali se verovatno upotrebljavaju samo u vrlo, vrlo učenim raspravama. Ukoliko bi se javili u tekstu namenjenom široj javnosti, bilo bi poželjno da se zamene izrazima od poznatijih reči; recimo, “povratak tradiciji” pre nego “retradicionalizacija”. U naučnoj terminologiji, bez dugačkih grčkih i latinskih složenica se ne može. Ko u to ne veruje, neka pogleda “Zanimljivu gramatiku” Milana Šipke. Govoreći o medicini i farmaciji, on kaže: “Tu susrećemo izraze kao što su, recimo: membranoproliferacijski glomerulonefritis (naziv jedne bubrežne bolesti), ili endoskopska retrogradna holangiopankreatigrafija (naziv za metodu snimanja žuči i pankreasa), ili dimetilfeniliminotijazolidin-rodanid (naziv leka)...” Šipka pominje i jednu reč od 170 slova, koju je pre mnogo vekova u jednoj svojoj komediji skovao Aristofan. Ne navodi je u celini, jer bi mu, kaže, zauzela čitav jedan pasus. Ni ovde nemamo mesta za takve reči, čak i kad bih ja znao gde da nađem Aristofana u originalu. Srećom, postoji zamena u liku jednog novijeg i još poznatijeg komediografa. Budući da je kolega Buntić stručnjak za francuski, podsetiću ga na Molijerovog “Uobraženog bolesnika”, čin treći, scenu petu, gde se jasno pokazuje kako zastrašujuće dejstvo mogu imati stručni termini u ustima stručnjaka. Pošto je glavni junak Argan odbio usluge lekara Pirgona, ovaj mu sav besan kaže: “Želim da za četiri dana postanete neizlečivi... da padnete u bradipepsiju... iz bradipepsije u dispepsiju... iz dispepsije u apepsiju... iz apepsije u lijenteriju... iz lijenterije u dizenteriju... iz dizenterije u hidropiziju... a iz hidropizije u prestanak života, do čega će vas dovesti vaša ludost.” Posle toga Argan, sav skrhan, jedva ima snage da promuca: “Ah, Bože, ja sam mrtav... Ne mogu više. Osećam već da mi se medicina sveti!”