Javna neznanja

Pre desetak dana gostovao je na televiziji mladić koji je pobedio na takmičenju, kako sam razumeo, sa govorom na temu ljubavi i koji treba da bude naš predstavnik na međunarodnom takmičenju u Engleskoj. Biolog je, simpatičan, govori duhovito, možda  previše brzo.  Između ostalog osvrće se na to kako psi gledaju na seksualne običaje ljudi.  „Kriju se umesto da to rade pred prijateljima, kako, kao što svaki pas koji drži do sebe radi.“ Lepo. Ali... To nije njegov tekst, već je uzet iz knjige DŽereta Dajamonda „Zašto je seks zabavan“ u izdanju „Dosijea“. Ako govor treba da bude originalna tvorevina, a ne interpretacija tuđeg teksta, rizikujemo bruku i optužbu za plagijat. Doduše, ni Englezi nisu imuni. Pesma sa kojom je pre više godina njihova predstavnica pobedila na „Evrosongu“ Those were the days, may friend od note do note je ukradena ruska pesma „Jehali na troike s bubenjcami“. Na katolički Uskrs prikazana je žena koja u Nemačkoj prodaje turistima lepo išarana jaja i koja pripada nekom narodu Sorabi. Voditelj ili urednik bi trebalo da znaju da je reč o Lužičkim Srbima. O njima je napisao knjigu profesor iz SAD, Ivo Vukčević, čiji su prevod objavili „Pešić i sinovi“ pod nazivom “Slovenska Germanija“. To je deo našeg naroda koji je ostao i opstao u nemačkom okruženju, zadržao svoje ima i koji ime „Maticu srpsku“. Bizmarkova supruga je poreklom od njih, a delimično, prema autoru, i sam Bizmark. Nedavno je grupa naših planinara posetila njihova naselja. Bili su toliko dirnuti da su plakali. U Prvom svetskom ratu su dolazili da se kao dobrovoljci bore uz našu vojsku, neki čak iz Amerike. Zar ne bismo mogli da uspostavimo neke veze, da Ministarstvo za dijasporu obezbedi stipendije za neke od njih? Da naša kulturno-umetnička društva i pevači gostuju tamo? Obrad Stanojević, profesor emeritus član Društva za očuvanje srpskog jezika Vukove zadužbine