Osmeh krezube Srbije

Pre nego što nam se „dogodio” Milošević, Srbija je bila na dobrom putu da iskoreni karijes, po ugledu na skandinavske zemlje koje su to uradile još 1985. godine. Umesto toga dobili smo naciju oličenu u fotografijama bezubih ljudi koje su nas desetak godina reprezentovale na naslovnim stranama svetskih časopisa. I taman kada smo se otarasili i Miloševića i takve slike o nama, stigao nam je ministar koji nam je tokom svoja četiri mandata ponavljao da peremo zube. Hvala na savetu, pokazalo se da ne deluje. Ili narod neće da sluša ministra ili pranje zuba nije dovoljno. Ili, što je verovatno najbliže istini, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju i reformisanju stomatološke službe iz 2005. ne radi za dobrobit zdravih zuba. Bar tako kažu podaci iz publikacije “Zdravlje stanovnika Srbije” Instituta „Batut”, u kojoj, između ostalog, piše da su promene u finansiranju stomatološke zaštite “najočiglednije u velikom smanjenju korišćenja stomatološke zdravstvene zaštite odrasle populacije starije od 18 godina, koja sa nekoliko izuzetaka sve usluge plaća direktno iz svog džepa”. Prevedeno u cifre (da ne govorimo o gledanju u usta sugrađana) to zvuči još gore. Odmah po donošenju Zakona, već 2006. došlo je do dramatičnog pada poseta odraslog stanovništva stomatolozima i to za 46,54 odsto. Recimo, u periodu od 1997. do 2005, dok su posete zubaru bile obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, građani Srbije godišnje su ostvarivali od 3,25 do četiri miliona poseta, da bi taj broj pao na ispod dva miliona nakon donošenja Zakona. Sličan trend se beleži i kada su u pitanju plombe: tokom 2005. urađeno je 835.000, 2006. ih je bilo 416.000, a u 2007. broj je pao ispod 380.000. Takvo stanje je rezultiralo novim vidom “lečenja” poznatim kao vađenje zuba (spada u najjeftiniju uslugu), tako da je situacija sledeća: gotovo deset odsto građana Srbije nema nijedan svoj zub, a svakom četvrtom nedostaje više od deset zuba. Paket stomatoloških usluga koji se refundira iz Fonda odnosi se samo na decu do 18 godina, trudnice i porodilje, kao i na najstariju populaciju koja posle 65. godine ima pravo na jednu besplatnu protezu. Koliko je to nedovoljno u odnosu na platežnu moć stanovništva svedoče stomatolozi iz domova zdravlja, koji kažu da trudnice obično stignu sa katastrofalnim stanjem i da je ponekada potrebno izvaditi između pet i deset zuba. Dakle, kvarovi se gomilaju sve do trenutka kada usluga postaje besplatna. Zbog toga je dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, najavio da će još ove godine, kada se budu razmatrale izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, biti predložene i izmene prava iz stomatološke zaštite koje bi predvidele besplatne stomatološke usluge za sve građane čiji su prihodi ispod granice određenog minimuma, koji su u ovom času oslobođeni i plaćanja svih participacija. Sve drugo bilo bi neodrživo jer novca nema, kaže ministar i nudi još jedan savet: “Odrasli u Srbiji potroše više para za cigarete i alkohol nego za sve usluge u zdravstvu. Umesto što puše i piju, neka plate stomatološki pregled.” Ako ostavimo po strani činjenicu da nam se broj pušača i alkoholičara nije statistički povećao od trenutka kada nam je zdravlje zuba dramatično statistički opalo, ostaje pitanje – koliko to novca ima? “Od uvođenja novog zakona do danas broj stomatologa u državnom sektoru je opao sa 3.300 na 2.300. Paradoksalno, sredstva za državnu stomatologiju u budžetu RZZO se nisu smanjila u tom periodu i nisu pratila pad produktivnosti pa u 2009. iznose 4,9 milijardi dinara ili preko 50 miliona evra, kao što je bilo i prethodnih godina!”, kaže dr Draško Karađinović iz Udruženja privatnih lekara i stomatologa. NJegove reči potvrđuje i publikacija „Batut”, u kojoj na str. 145. piše: “S obzirom na to da je smanjenje broja poseta i broja terapijskih usluga bilo veće od smanjenje broja stomatologa, postojeći kadar je bio značajno manje opterećen.” Podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” su nekompletni jer obuhvataju samo državnu stomatologiju, s obzirom na to da je 2.800 privatnih stomatologa potpuno van sistema plaćanja od strane RZZO. U jednoj od anketa se čak više od 65 odsto ispitanika izjasnilo da ide kod privatnih stomatologa, ali je interesantno da je većina njih počela da izbegava državnu praksu mnogo pre pomenute 2005. godine. To znači da statistički možemo da pratimo samo onaj deo populacije koji je poslednjih 10 do 15 godina ostao uz državnu stomatologiju, dakle najsiromašniji sloj ljudi uz možda pokoji izuzetak koji ne menja generalnu sliku. A ta slika je poražavajuća ne samo kada su u pitanju građani koji nemaju novac da plaćaju usluge, već i kada su u pitanju zaštićene kategorije poput dece. Dakle, kategorije koje su još uvek “besplatne”, ako se tako može nazvati fond nastao od socijalnih doprinosa zaposlenih građana. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, deca imaju duplo više pokvarenih zuba nego deca u Evropskoj uniji. U publikaciji “Zdravstveno stanje stanovništva 2007”, koju je izdao beogradski Gradski zavod za javno zdravlje, piše da je procenat trogodišnjaka sa cirkularnim karijesom veći za trećinu, a da je procenat dece pred upis u školu sa svim zdravim zubima manji od polovine. Kod petnaestogodišnjaka je situacija još gora: zdrave zube ima samo 28,8 odsto. Predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije dr Milomir – Miško Jelčić upozorava da ćemo, ako se nešto ne promeni, vrlo brzo postati krezuba nacija i dodaje: “Umesto da idemo ka nordijskom sistemu, mi idemo ka Kamerunu i Kambodži. Do ovakvog stanja ne bi došlo da su privatnici imali pristup Fondu i da su onda sposobni opskrbljivali pacijente. U školama se redovno dešavaju sistematski pregledi i utvrđuje se stanje, a ništa se konkretno ne preduzima u vezi s podatacima koji su dobijeni na osnovu pregleda. Celokupan sistem nije efikasan ni u predškolskom, ni u školskom dobu jer se boduju pregledi i kartoni koji se bacaju u kartoteku, a ne efikasan učinak i broj rešenih slučajeva. Svakome je lakše da otvori karton i popije kafu nego da „uđe” u dečja usta – krv, pljuvačku i gnoj”, kaže dr Jelčić. Stručnjaci su još 2005. u vreme pisanja zakona upozoravali da će do toga doći: model paušalnog plaćanja RZZO za svakog prijavljenog pacijenta podstiče lekare na skupljanje što većeg broja kartona pacijenata. To, po pravilu, smanjuje broj i kvalitet lečenja. Uostalom, takav sistem rada je davno napušten u Evropi u kojoj državnih stomatologa ima između pet i deset odsto i to u nastavnim ustanovama i specijalizovanim klinikama, s tim što novac koji građani uplaćuju na račun osiguranja ide zajedno sa njima kod privatnika. „Prosto je neshvatljivo kašnjenje Ministarstva zdravlja u reformisanju državne stomatologije i nastavljanje rasipanja miliona evra. A u okviru “vanstandardnih usluga” koje se naplaćuju u državnoj stomatologiji cene očito nisu tako dostupne siromašnim građanima jer ne bismo imali taj stepen krezubosti, pored tolikog reklamiranja”, kaže dr Karađinović i dodaje: „Sada je kriterijum kvantitativan a ne kvalitativan, neuravnoteženih prioriteta po oralnim i dentalnim dijagnozama. Tako smo u situaciji da RZZO plaća sve i ništa, pa se tako finansira lečenje ortodontskim aparatima čestih malih zubnih nepravilnosti kod dece, dok retke ali teške invalidnosti tipa rascepa nepca roditelji plaćaju iz svog džepa, jer nema sredstava za kompleksne ortodontsko-hirurške terapije. Znači, potrebno je drugačije definisati prioritete i rasporediti sredstva. Zatim, treba uključiti kriterijum imovinskog stanja pacijenata. Preko određenog poreskog cenzusa potrebno je veće učešće pacijenta. Sadašnje stanje je neodrživo: RZZO plaća i bogatima i siromašnima iz zaštićenih kategorija isto. Tako ostvarene uštede bi se koristile za dodatnu optimizaciju stomatološkog 'osnovnog paketa'. I ključno, omogućiti pacijentima da za 'osnovni paket usluga' slobodno biraju stomatologa, u državnom ili privatnom sektoru uz refundaciju od RZZO što bi odmah dovelo do zdrave konkurencije i skoka kvaliteta. I do ušteda, jer bi u 116 domova zdravlja načelnici stomatoloških službi, prateća činovnička bulumenta, vozači, razni majstori, kao i javne nabavke za opremu i materijal, itd... brzo izgubili razlog postojanja.” Pa, promene su ovih dana najavljene, ali se ne kreću u pravcu u kome bi sagovornici NIN-a voleli da idu. Vlada je donela uredbu o uvođenju fiskalnih kasa u zdravstvu, što je izazvalo zbunjenost kada se zna da su zdravstvene usluge oslobođene PDV-a (dakle, poreski prihodi neće porasti), a da, kada je stomatologija u pitanju, nema jedinstvene nomenklature i cenovnika. Da pojednostavimo, nikom nije jasno koje će se šifre unositi u kase. Na okruglom stolu posvećenom fiskalizaciji u zdravstvu oko 150 stomatologa iz cele Srbije zaključilo je da je uredba doneta na prečac i bez jasne procene materijalnih efekata. Dr Milomir Jelčić, predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije objašnjava stav stomatologa: “Država ovom merom ne dobija ništa, jer ne postoji porez na zdravstvene usluge. Mi smo i dalje paušalci. Tu dobijaju trgovinske kuće koje su se uključile u posao i dobile adrese stomatoloških ordinacija. Trgovinske kuće će prodavati kase za 300 do 500 evra, plaćaće se održavanje i obučavanje za taj način rada. Nama, za razliku od državnih lekara, ništa od toga neće biti plaćeno i sve to će samo poskupeti usluge.” Nema veze, što će biti skuplje, složili su se građani na svim sajtovima koji su se usijali povodom diskusije na ovu temu. Jednostavno im je dosta skupih plombi, bogatih stomatologa i osećanja da ih neko stalno ucenjuje na konto zdravlja. Pojavili su se primeri o stomatolozima koji rade samo sa evrima, koji ne izdaju račune, koji fantomski nadograđuju cenu... Ništa čudno, svega toga ima i svi bi voleli kontrolu. Pa i po cenu da se dogodi ono što je svuda u svetu zabranjeno – otkrivanje tajne medicinskog kartona. “Mi ne bežimo od kontrole, ona bi bila lako ostvarljiva kada bismo imali pristup Fondu i Fondu slali račune. Tada bi postojale i očuvana tajnost i novčana kontrola. Time bi se, ujedno, uveli u tokove zvaničnog platnog prometa svi novčani tokovi u stomatologiji, a troškovi uvođenja fiskalizacije eliminisali”, kaže dr Jelčić i dodaje: „Nije tačno da pacijenti ne dobijaju račune u privatnoj praksi, ali dobijaju u obliku blok računa rukom napisanog i potpisanog. Mi ne prodajemo čaše i flaše već usluge i na tom računu piše o kojoj se usluzi radi i njena cena. Tako je bilo do sada. Sada je Ministarstvo propisalo da moramo da izdajemo fiskalne račune. Fiskalni račun u oblasti zdravstva ne postoji nigde u Evropi, a mi kao hoćemo u Evropu. Nema ih zato što na fiskalnom računu mora da piše vaše ime i recimo: urađene dve totalne proteze. Čim vaš fiskalni račun otkucam, kod mene ga očitava službenica, a te iste podatke očitava i službenica u centrali. Ovo je najblaži primer, mada postoje mnogi koji kriju da nose totalnu protezu kao što se đavo krije od krsta. A ako uvodimo fiskalizaciju u stomatologiji, onda ćemo je uvesti i u ginekologiju, a možete da zamislite tek tada koji će podaci postati javni. Biće mnogo razvoda brakova, mnogo sukoba, mnogo tračeva.” I biće još skupljih usluga, jer će građani biti ti koji će morati da isfinansiraju nove namete. I u državnim ustanovama kroz doprinose i u privatnim stomatološkim u kojima se, prema postojećim podacima, leči više od 60 odsto ljudi. To bi morali da shvate i svi oni koji su sa pravom ljute kao jedan od posetilaca sajta „Politike”, koji je napisao: “Moja zubarka se pre nekoliko godina prenerazila (i uplašila) kad sam je pitao da li operaciju mogu da platim preko žiro računa. Izgleda da im je keš najdraži.” Taj problem postoji i on se lako može rešiti – osnovnim poznavanjem zakona (svaki stomatolog je dužan da sa pacijentom sklopi ugovor i predračun ako pacijent to zahteva i da ga kao takvog ispoštuje čak i ako se prevario u proceni, pa su usluge ispale skuplje) ili manje inferiornim stavom prema zahtevima privatnika. Dovoljno je samo zatražiti blok račun, može i na memorandumu. Ili najlakše, izlaskom iz ordinacije tih koji se preneražavaju, jer u ovoj zemlji postoji 2.800 privatnih ordinacija. Ali, u svakom slučaju, sa obaveznim ulaskom u neku drugu ordinaciju, jer kako nam je pokazala statistika – pranje zuba je zdravo i apsolutno nedovoljno.