Šta može velika potera poreznika i carinika

Biro za finansije u malom gradu Hersbruku, na severu Bavarske, u pokrajini Frankoniji, smešten je na kraju mesta, u divnom delu grada, u lepoj trospratnoj zgradi sa oštrim krovom i belo obojenim prozorskim okvirima. Činovnici tog biroa prikupe za državu od poreza godišnje 191 milion evra, a dodatnih 51 milion evra od poreza na prihod svojih građana. O međunarodnim egzotičnim poreskim oazama i velikim utajama poreza u ovom malom mestu ljudi gotovo da nemaju pojma. Bar je tako bilo do sada. Poslednjih nedelja prijavila su se u ovom malom mestu čak četvorica građana i priznali su da su prekršili poreske zakone. Oni su se sami prijavili. Pokušali su da prevare postojeći zakon u pokrajini, jer su posedovali crne fondove. Time što su se pokajali, oni neće biti krivično gonjeni, ali zato moraju da plate zaostali porez i to sa kamatama. U birou za finansije niko nije računao sa iznenadnom voljom ovih četvorice građana za pokajanjem. Trenutno se u celoj Nemačkoj među poreskim prekršiocima oseća porast nervoze. Mnogi su odjednom počeli da osećaju veliki nacionalni i internacionalni pritisak. Skoro svakodnevno jedna po jedna oaza za utajivače poreza izražava želju i volju za saradnju sa nemačkim poreskim vlastima. A u Londonu je došlo do sporazuma šefova vlada dvadeset najvažnijih industrijskih nacija (G20), da se poreske oaze likvidiraju. Još iste večeri Organizacija svetske privrede (OECD) javno je osudila rad zemalja koje posluju sa ilegalnim, crnim fondovima. Na novoj listi OECD-a 42 države označene su kao „poreske oaze“. Na crnoj listi za sada su ostale samo Kostarika, Malezija (Labuan), Filipini i Urugvaj. Klasične zemlje koje predstavljaju raj za poreske prekršioce kao što su Švajcarska, Austrija ili Lihtenštajn, već su obeležene i na „sivoj listi“ su. Te tri zemlje vode se kao „poreske oaze“, koje su spremne da sarađuju, ali preporuke EU i OECD-a još nisu sprovele u delo. Poslednja opomena: ko ne reaguje, taj će uskoro da se nađe na crnoj listi kao „zaštitnik utajivača poreza“. Ove države mora da se boje ekonomskih sankcija od strane najvećih industrijskih država sveta. Čak su i legendarna Kajmanska ostrva izrazila spremnost da se nađu na listi kooperativnih država. Do sada, međutim, ostrva su bila poreska oaza kao iz nekog holivudskog filma: sa palmama, peščanim obalama i bankarima, koji umeju da ćute. Vlada Kajmanskih ostrva obećala je sada, skromno i ponizno, da će „ubuduće na zahtev nemačkim finansijskim vlastima pružiti sve potrebne informacije“, kada je reč o utaji poreza. Izgleda kao da se svet odjednom zastrašujućom brzinom smanjuje. Za nemačke finansijske vlasti ovo ostrvo bilo je sve donedavno veoma udaljen raj za poreske obveznike i sada je odjednom tako blizu. Desetine hiljada Nemaca zabrinuto prati razvoj događanja. Oni mogu mnogo da izgube. Na osnovu jedne studije za savetovanje poduzetnika „bbw“ u švajcarskim bankama Nemci su tajno deponovali 170 milijardi evra, u Luksemburgu 85 milijardi, u Austriji 70 milijardi, a u ostalim poreskim oazama 150 milijardi evra. Od pre godinu dana mnogi utajivači poreza postali su nespokojni. Tada je cela Nemačka mogla da vidi, kako policija sprovodi bivšeg šefa nemačke pošte Klausa Cumvinkela iz njegove vile u Kelnu. NJega su otkrili ukradeni podaci jedne banke. Tada je mnogim odjednom postalo jasno, da bi ista sudbina mogla brzo da snađe i njih. A to bi i za njih značilo: da im policija izvrši premetačinu kuće, da se protiv njih pokrene sudski postupak, a neki bi čak mogli da se nađu i u zatvoru. A šta će tek da kaže komšiluk? On će i bez televizijskih kamera znati veoma dobro šta se događa, kada državni uterivači poreza parkiraju svoje automobile pred garažom, kako bi sprečili beg osumnjičenih osoba, a i da bi pripremili temeljnu premetačinu kuće Drugi šok: početkom godine Amerikanci su prisilili otmenu švajcarsku banku „UBS“ (UBS), da im oda imena 300 utajivača poreza. Državni uterivači poreza iz Vašingtona znali su veoma dobro, sa kojim se sve trikovima ljudi služe, ali nisu tačno znali imena tih osoba. Amerikanci su zapretili da će UBS poništiti licencu i da više neće da ima pravo da posluje na tlu Sjedinjenih Država. Ova pretnja je bila uspešna. Ohrabreni ovim uspehom, sada državni službenici iz Vašingtona zahtevaju da im se izdaju imena 52.000 američkih državljana, koji su ilegalno deponovali novac u švajcarskoj banci. Crni petak za Švajcarce bio je 13. mart 2009. Tog dana su Švajcarci izrazili spremnost, da ubuduće u potpunosti sarađuju sa svim najrazvijenijim industrijskim državama sveta. Malo pre tog datuma Švajcarska se prilikom susreta Samita dvadesetorice u Londonu privremeno našla na listi OECD kao jedna od poreskih oaza. Lihtenštajn je pokleknuo dan ranije, a uskoro su ih sledili Austrija i Luksemburg. Umeće, da se crna boja i prljavština opere i obeli. Mnogi ljudi drže da je utaja poreza bezazleni prekršaj. No, država misli drugačije. Ona je tretira kao ozbiljan, kriminalni prekršaj i protiv utajivača poreza izriče drastične kazne. Ko biva uhvaćen na delu, da nije korektno prijavio prihod, taj mora da plati pun iznos poreske obaveze, plus šest odsto na ime kamata i to za svaku godinu. Ovom valja pridodati novačnu kaznu ili, čak do deset godina zatvora. Nemački savezni sud nedavno je objavio, da onaj čija utaja poreza iznosi preko jedan milion evra, može očekivati da će mu se suditi u javnom procesu i po zakonu, a takav prestupnik neće moći izbeći zatvorsku kaznu. Utaja poreza u pravilu zastareva posle pet godina, a u težim slučajevima posle deset. Ko sada bude uhvaćen za utaju poreza, mora da računa sa time, da će morati da plati porez do 13 godina unatrag. Kazna može da se izbegne tako, da se utajivač poreza sam prijavi. On, međutim, mora da poreskim vlastima potpuno otvori svoje poslovne knjige i da plati porez plus šest procenta za svaku godinu poreza, koga nije korektno platio. U prvom trenutku utajivači poreza kada se sami prijave namerno navode veću sumu, a tek kasnije poreskim vlastima daju tačne podatke. Ovih dana naročito je aktivna nemačka carina. Godine 2008. oni su nemačkoj državi doneli 21,4 miliona evra, a to je čak četiri puta više nego 2007. godine. Najveći uspeh postigli su u septembru 2008. godine, kada su sproveli jednonedeljnu akciju „Atina“. Tada su za tih sedam dana na svim nemačkim graničnim prelazima prikupili 5,3 miliona ilegalnog novca. U maju 2008. na frankfurtskom aerodromu samo kod jednog čoveka otkrili su u koferu devet miliona evra. Glasnim i nedvosmislenim pretnjama nemački ministar finansija Per Štajnbrik predvodi borbu protiv poreskih oaza. Štajnbrik jedva može da skrije zluradost. Samo pre godinu dana Švajcarci su se pred Angelom Merkel hvalili, kako su njihove banke već 70 godina nedostižne za inostrane poreske vlasti i da će tako ostati i ubuduće. Agresivnom kampanjom Štajnbrik je pre svega želeo da Nemcima pošalje poruku da je nemačka država ozbiljno krenula u borbu protiv utajivača poreza. Štajnbrik se uzda u svoje pretnje. Činjenica je da je on do sada malo postigao u punjenju državne kase. Sada je ministar kooperativnim obećao neke olakšice, no poreske oaze širom sveta i dalje nisu spremne da oberučke sarađuju sa nemačkim poreskim vlastima, već samo u slučajevima kada im Nemačka predoči jasne i nedvosmislene dokaze. Mnoge atraktivne finansijske destinacije, kao Švajcarska i Kajmanska ostrva, istina spremne su da budu kooperativne sa EU. Ali, da bi zaista došlo do pune saradnje, nemačka poreska uprava mora da sama javi, recimo Švajcarskoj, ime i prezime utajivača poreza. Diskretni bankari su se unapred pobrinuli, da je njihovim mušterijama teško ući u trag: • mnogi Nemci kretanje svojih bankovnih računa drže u sefovima stranih banaka; • savetnici Rajfajzen banke, na primer, iz mesta Klajnvalsertala pišu na posetnici svojim dobrim mušterijama rukom svoj broj telefona. Na taj način, ako ovaj broj dospe u ruke policije, ona ne može da zna da je to broj banke; • utajivači poreza mogu posvuda da podižu novac iz automata i to sa karticama na kojima ne stoji nikakvo ime. To su, dakle, „blanko kartice“ („carte blanche“), sa kojima utajivači poreza mogu da podižu novac, bez opasnosti da im poreska vlasti mogu da uđu u trag. Prilikom putovanja i prelaska granice mogu da budu uhvaćeni samo oni utajivači poreza, koji su naivni i neoprezni, dakle koji sobom nose izvode iz bankovnih računa ili suviše velike količine novca u „kešu“. Ali čak i da ih carinici uhvate, službenici moraju da znaju inostranu banku i broj računa te banke, kako bi od dotične banke mogli da dobiju pravu informaciju. Saradnja Nemačke je jedino lakša sa Austrijom. No, čak i u toj zemlji, „proces protiv utajivača poreza traje veoma dugo“, kaže Markus Gocens, advokat iz Minhena, eksperta za pitanje utaje poreza, koji radi u advokatskoj kancelariji Vanemaher & ortaci. Zbog svih ovih navedenih razloga Jerg Zivek, autor „bbw“-studije „Deponovanje kapitala u inostranstvu“ ubeđen je: „Najveći deo ilegalnog novca ostaće u inostranstvu.“ Ako jedan poreski raj nestane, na nekom drugom kraju naše planete brzo će da se osnuje nova poreska oaza. Najbolji primer jesu Kajmanska ostrva. Kao poreski raj, ta ostrva su se pročula tek oko 1975. godine i to zato, jer su u to vreme Bahamska ostrva postala politički nestabilna. A Singapur je tek poslednjih godina postao zanimljiv za utajivače poreza iz Evrope i Amerike i to kao rezultat nove politike švajcarskih banaka. Plahi utajivači poreza primetili su da su Švajcarci postali „kooperativni“, pa je veliki broj njih iz švajcarskih banaka preneo svoj novac u singapurske banke. Iznenađuje današnji porast priliva kapitala u državicu Lihtenštajn. Toj kneževini nije smetala ni „afera Cumvinkel“. Kapitalisti ulažu pojačano novac u švajcarskim francima, jer nisu sigurni koliko će dugo Nemačka da podržava evro. Dođe li, recimo, do povratka na nemačku marku, dakle, do valutne reforme, u tom slučaju će njihov novac ostati siguran. Šef FDP-stranke u Nemačkoj Guido Vestervele vidi problem ne u postojanju poreskih rajeva, nego na drugom mestu: „Za prosečnog građanina Nemačke nisu rešenje neka daleka egzotična ostrva, nego poreski problem u Nemačkoj.“ Jednim rečju, porez u Nemačkoj je suviše visok i mora da se smanji. Štajnbrik vrši snažan pritisak na nemačke banke. Dojčebank ima 499 filijala u poreskim oazama širom sveta, a samo na Kajmanskim ostrvima 151. Komercbanka ima 24 filijale na ostrvu DŽerzi, kako pokazuje izveštaj Bindnis 90 Zelenih. Sada su nemačke pogranične vlasti daleko strože nego ranije. Nemački carinici su danas u stanju da u automobilu osumnjičene osobe potpuno „demoliraju“ sedište. Savetnik za poreska pitanja Markus Baumgartner dao je sledeću prognozu: „Strah će, dugoročno gledajući, da okonča eru ilegalnog novca.“ Focus Sa nemačkog preveo Nikola Živković Austrija: Divlji car i tajni bankovni računi Broj banaka: oko 65 Suma sa kojom raspolažu banke: 276 milijardi evra Porez na kamate: 20% U Austriji je navodno deponovano 70 milijardi evra nemačkih štediša – uglavnom nelegalnog novca. Ministar finansija Štajnbrik pojačava pritisak. Susedna zemlja mami Nemce. U obe zemlje govori se isti jezik. Austrija je omiljena zemlja za nemačke turiste, a godišnji odmor i bankarski poslovi idu zajedno. Banke u Austriji sprovode ofanzivnu propagandu u pogledu bezbednosti banke i tajnih računa. U međuvremenu kriza u istočnoj Evropi je vrlo ozbiljna, a time je naročito pogođena Austrija. Iz tog razloga Austrija ne sme da dođe u sukob sa Evropskom unijom, a po pitanju poreza, Beč je spreman da popusti. Kao i ostale poreske oaze tako je i Austrija izrazila spremnost da sarađuje sa inostranim poreskim vlastima. Austrijski ministar Jozef Prel sastao se u Berlinu sa nemačkim kolegom Štajnbrikom. Beč je u tim razgovorima delovao veoma pomerljivo. Daljni ustupci slede? Lihtenštajn Broj banaka: 15 Suma novca: 182 milijarde evra Porez na kamate: 20% Kneževina Lihtenštajn bila je prva poreski raj, koja je protekle nedelje pokazala volju da sarađuje u pogledu utaje poreza. Državica Lihtenštajn došla je na loš glas, jer su lihtenštajnska banke „LLB“ i „LGT“ priznale, da su im ukradeni podaci, u kojima su stajala sva imena njihovih štediša. Na taj način su nemačke poreske vlasti mogle da sprovedu istragu zbog utaje poreza protiv bivšeg šefa nemačkih pošta Klausa Cumvinkela. I pored ovog događaja nedavno je ponovo primećen veliki priliv kapitala u lihtenštajnske banke. Solidnost poslovanja banaka u toj kneževini kao i jak švajcarski franak mame bogate mušterije iz celog sveta. Oko 50.000 anonimnih institucija u Lihtenštajnu posluju sa novcem bogatih mušterija iz celog sveta. Sve se to odvija uglavnom bez da mušterija plaća porez. Ovo je moguće, jer Evropska unija može da podigne optužbu samo u slučaju, kada su utajivači poreza privatne osobe. No, kada su u pitanju institucije, „pravna lica“ kao što su većina fondacija, tada su zakoni EU nemoćni. Nemački ministar Per Štajnbrik hteo bi da promeni zakon Evropske unije. Pitanje je, da li će u tome da uspe. Kajmanska ostrva Na grupi ovih karipskih ostrva deponuje se najviše krupni kapital. Samo Dojčebank na ovim ostrvima ima 151 filijalu. Broj banaka: oko 600 Ukupna suma kapitala: 1.442 milijarde evra Porez na kamate: ne postoji Kao najslavnija i egzotična destinacija za izbegavanja plaćanja poreza trenutno su Kajmanska ostrva (Cayman). Ta tri Kajmanska ostrva se nalaze svega dva i po časa leta od Majamija na Floridi. Ostrva imaju 48.000 stanovnika i na sedmom je mestu u svetu po obimu bankarskih poslova. Do danas se nalaze u sastavu Velike Britanije. Pod uticajem Evropske unije vlasti Kajmanskih ostrva su od 2005. godine izrazile spremnost, da prihod od kamata građana EU proslede vlastima u Briselu. No, u praksi takve stvari teško da se i ostvaruju. Ko ovde deponuje svoj novac, on se ne predstavlja pravim imenom, već se po pravilu skriva iza imena nekih firmi. Protekle nedelje, međutim, vlada Kajmanskih ostrva izjavila je, da će nemačkim vlastima u sumnjivima slučajevima snabdeti sa potrebnim informacijama. Singapur: švajcarska Azije Broj banaka: 115 Ukupna suma novca: 600 milijardi evra Porez na kamate: 10 % Singapur se poslednjih godina razvio kao nova i zanimljiva destinacija za bogate Evropljane, koji imaju ambicije da štede i ne prijavljuju uredno svoj porez u EU-zemljama. Od vremena, kako je Švajcarska bila prisiljena da više ne poštuje tako strogo bankovne tajne svojih štediša, u Singapuru su osnovale svoje filijale sve najveće evropske banke: „Dojčebank“ (Deutsche Bank), „Komercbank“ (Commerzbank), „UBS“ (UBS), „Kredisuis“ (Credit Suisse). Mnoge od ovih banaka otvorile su u Singapuru za svoje mušterije bankovne račune. Gotovo dvadeset i četiri časa dnevno, bukvalno u svako doba dana i noći bogati nemački mušterija može da telefonski razgovara i da se posavetuje sa kineskim savetnikom iz Singapura, koji, razume se, govori nemački. Singapur je u martu 2009. obelodanio, da će biti kooperativan u slučaju da postoji solidan dokaz u vezi sa utajom poreza. Švajcarska Broj banaka: 331 Ukupna suma novca: 3.700 milijardi evra Porez na kamate: 20% Majka poreskog raja jeste Švajcarska. Švajcarski bankovni računi jednako su poznati u svetu kao i njihovi slavni časovnici i čokolade. Švajcarska upravlja trećinom privatnog kapitala sveta. Ovo se nimalo ne dopada njenim komšijama. Ali poslednjih godina Švajcarska, korak po korak mora da se odrekne bankarske tajne. Švajcarci su 13. marta 2009. obećali da će biti kooperativni sa Briselom i SAD. Koliko su njihove namere ozbiljne, to će tek da pokaže vreme. Luksemburg Broj banaka: oko 150 Ukupna suma novca: 300 milijardi evra Porez na kamate: 20% Šef vlade Luksemburga Žan-Klod Junker poduzeo je sve korake, kako se njegova zemlja ne bi našla na crnoj listi OECD-a, jer tada svakoj zemlji prete ekonomske sankcije. Luksemburg je već sada teško pogodila finansijska kriza. U jesen 2008. Luksemburg je bio prisiljen da, zajedno sa Belgijom i Holandijom, spasi banku „Fortis“ i to finansijskom akcijom teškom milijardu evra. Ričard Marfi, (51) vrhunski britanski ekspert za poreska pitanja Nestaće poreske tajne Pritisak na zemlje koje su poreski rajevi biće u idućih deset godina sve veći. Bogate države hitno treba da napune državne kase Švajcarska je najavila, da će biti kooperativna u vezi sa pitanjima utajivača poreza. Da li ovo predstavlja kraj priče o švajcarskoj bankarskoj tajni? - Ne. Obećanje Švajcaraca ne vredi ni pišljiva boba. Švajcarci su se samo prilagodili vremenu. Oni sada razlikuju utaju poreza od prevare po pitanju poreza. Samo u ovom poslednjem slučaju Švajcarci će da budu kooperativni. Utaju poreza, međutim, švajcarski bankari i dalje tretiraju kao kad je, recimo, neko na nedozvoljenom mestu parkirao svoja kola. Ako neko u Švajcarsku prenese svoj novac iz Nemačke, taj u očima švajcarskih bankara nije kriminalac. On čak može da otvori račun u švajcarskoj banci pod drugim, izmišljenim imenom. A kakvo je stanje danas u Švajcarskoj? - Kratkoročno se nije ništa izmenilo. Treba da protekne najmanje šest godina, da bi se stvarno moglo da vidi, šta je Švajcarska uradila na delu od svog današnjeg obećanja. Ali ni posle šest godina, ne verujem da će u tom pogledu nešto bitno da se izmeni. Ako poreska uprava Nemačke ne zna tačno ime i adresu osumnjičenog utajivača poreza, Švajcarska nije dužna da im oda informacije. Švajcarska će pružiti informacije samo u slučaju utajivača poreza koji su loše informisani, nepažljivi i nepromišljeni. Da li su i ostali dogovori sa najrazvijenijim zemljama sveta isto tako neprecizni i „puni rupa“? - Da. Engleska, a 2001. godine i SAD su, na primer, sklopile ugovor sa poreskim rajem DŽerzijem (Jersey), malim ostrvima između engleske i francuske obale. U tih osam godina svega pet puta bile su primenjene sankcije protiv utajivača poreza. Na sastanku dvadesetorice u Londonu mnogo se govorilo o kraju bankarske tajne. Koliko je to tačno? - Pritisak na zemlje koje predstavljaju poreski raj biće u idućih deset godina sve veći. Bogate države hitno trebaju da napune svoje državne kase. To je činjenica. I šta će tu da se promeni? - Poreske oaze neće više postojati u današnjoj formi. Neke od njih će i dalje da postoje, no tada kao međunarodni finansijski centri. Ovo će da bude slučaj sa Hongkongom, Singapurom, Dubaijem i Švajcarskom. Dakle, ipak konac poreskog raja? - Da. Za deset godina bankarska tajna pripadaće prošlosti. Štajnbrikovi tajni agenti Nemačke banke sada su veoma kooperativne i snabdevaju državu sa svim potrebnim informacijama, jer tako nalaže novi zakon. Ovim sada poreske vlasti u svakom trenutku mogu da imaju pun uvid u pravo stanje stvari. Godine 2008. državni službenici su proveravali mesečno oko 2.800 sumnjivih građana. U prva dva meseca ove godine čak 6.000. U nemačkim bankama danas za nemačku poresku upravu radi službenik čiji je zadatak da svako sumnjivo kretanje iz inostranstva prijavi nemačkoj poreskoj upravi. Isto važi i za slučaj, ako mušterija plaća u gotovinu više od 10.000 evra, službenik je dužan da to odmah prijavi poreskim vlastima. Država je takođe pooštrila mere i prema onima koji kupuju nekretnine, a da pri tome nisu zatražili kredit od banke. U takvim slučajevima postoji sumnja da osoba raspolaže „crnim fondovima“. Ko iznosi preko granice preko deset hiljada evra u gotovini, mora da to prijavi nemačkoj carini. Ako to nije uradio, preti mu kazna, a čak mu carina u određenim okolnostima taj novac može i da oduzme. Sa Nemačkom je 27 država sklopilo ugovor. Na osnovu tog ugovora, banke tih država su dužne da prijave prihod od kamata nemačkih građana. Ovo se odnosi na 23 zemlje iz EU, ali i na poreske oaze kao Kajmanska ostrva ili Aruba. Neke susedne zemlje, međutim, kao Austrija, Belgija i Luksemburg, i dalje ćute. Prevareni bračni drugovi, pre svega žene, razočarane ljubavnice i prevareni poslovni ortaci, često predstavljaju dragoceni izvor informacija za lovce na utajivače poreza. Poreske vlasti su samo za tu svrhu otvorile dodatne telefonske linije i brojeve. Tako građani mogu da, anonimno prijave neuredne poreske platiše.