Višak stranačkih drugova

Vlada Srbije je zalepila vruć šamar Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa. Državni sekretari Nebojša Ćirić (ekonomija) i Slobodan Homen (pravda) ostali su na svojim funkcijama iako su otkriveni u pokušaju da se grubo umešaju u rad sudova. “Sem što je uticaj na sud sam po sebi štetan, ovaj postupak nije izazvao druge štete jer je čitava stvar, na svu sreću, došla u javnost”, kaže za NIN dr Slobodan Beljanski. Da li Odboru za rešavanje o sukobu interesa ostaje na raspolaganju još bilo koji mehanizam posle odluke Vlade Srbije da odbije vašu preporuku i smeni dva državna sekretara zbog grubog mešanja u rad suda? - Ne. Mi nemamo nikakve druge mere na raspolaganju. Ovo je sve što možemo da učinimo, da izreknemo jednu meru koja je deklarativnog tipa, a koja predstavlja jedan apel da ga državni organ kod koga funkcioner obavlja funkciju, razreši. Narodnoj skupštini, koja vas je izabrala, ne možete se tim povodom obratiti? - Nije Skupština sve nas izabrala. Izabrala je pet kandidata, koje je predložila Srpska akademija nauka i umetnosti, tri člana Republičkog odbora je izabrao Vrhovni sud, a jednoga Advokatska komora. Vi se, dakle, zakonodavnom telu ovim povodom ne možete obratiti, a vlada ima pravo da odbije vašu preporuku? - Nije zakonodavno telo nadležno da o tome odlučuje, pošto je njih dvojicu postavila vlada. Sem što su ova dva državna sekretara bila u sukobu interesa, da li su oni, po vašem mišljenju, ovim pokušajem da utiču na rad suda, počinili još neko delo zbog koga bi mogli da dođu pod udar zakona: recimo, neki prekršaj ili krivično delo? - Ne, ne postoji takvo krivično delo niti smo mi ovom našom odlukom prejudicirali bilo kakvu drugu odgovornost. Postoje krivična dela o kojima sudi pravosuđe, među kojima takođe nema onoga u kome bi se ono što su oni učinili moglo ispoljiti. Zakonom o sprečavanju sukoba interesa, i ne samo tim zakonom nego i Ustavom, a i Zakonom o uređenju sudova, propisano je da se ne sme uticati na sudsku vlast. Pošto primenjujemo Zakon o sprečavanju sukoba interesa, mi smo primenili član koji kaže da je to funkcioneru zabranjeno, a ovde je bilo uticaja. Nije bilo štetnih posledica, osim što je štetan sam po sebi i uticaj. Znači, nije bilo štetnih posledica po one koji su vodili te radne sporove na koje se intervencija odnosila? - Nije bilo, zato što je čitava stvar došla do javnosti, na svu sreću, i zato što je alarmirana javnost, i stručna, ona u sudovima, ali i široka javnost, i time je naravno sprečeno da se počne tako nešto primenjivati. U nekim državama je zabranjeno da firme u vlasništvu državnih funkcionera i sa njima povezanih lica učestvuju na javnim tenderima koje organizuje država. To kod nas nije slučaj? - Funkcioneri ne mogu upravljati firmama čiji su vlasnici, ako se pridržavaju zakona, nego moraju da prenesu upravljačka prava i da to prijave Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa. Ali ostaju vlasnici? - Mogu da zadrže vlasništvo, ali ne mogu da upravljaju, ne mogu da utiču na upravljanje. Kako se to u praksi sprovodi, nemojte me pitati, ali tako piše. Ali mi možemo da pretpostavimo kako se to sprovodi u praksi? - Možemo. Nisu naši zakoni savršeni, a pogotovo praksa. U emisiji “Utisak nedelje” čuli smo kako jedna firma ne pripada gradskom funkcioneru nego njegovom ocu, što je zvučalo smešno. Da li bi zakon trebalo da se dorađuje da nama više ne bi bilo tako smešno? - Vidite, Republički odbor za rešavanje sukoba interesa predlagao je da se postojeći Zakon o sprečavanju sukoba interesa menja. I to još u ranoj fazi njegove primene. Zaključili smo da mere koje su nam na raspolaganju nisu efikasne. Imali smo i niz drugih predloga da se taj zakon izmeni, ali nas nije niko poslušao. Nego je donet ovaj novi zakon. Taj novi zakon jeste bolji od dotadašnjeg u domenu sprečavanja sukoba interesa. On je uveo bolje mere, uveo je više javnosti i neke druge mehanizme. Ali ne možete vi imati savršen zakon, ljudska imaginacija je uvek jača od svakog propisa i uvek će se neko dovijati i kršiti propise. Sami ste rekli da se suviše podataka taji od javnosti. Kad hoćete da vidite koliki su prihodi funkcionera u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, do tih podataka ćete doći s lakoćom, pomoću Interneta. Zašto to nije kod nas slučaj? - Kod nas u Zakonu piše da su javnosti dostupni samo podaci o prihodima koje prima funkcioner iz budžeta. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, to je malo širi krug, tu su nepokretnosti, tu su i neki depoziti... Naravno, nepokretnosti bez oznake adrese, depoziti bez oznake banke. Kod nas zakonom nije regulisano koliko se vremena posle obavljanja jedne funkcije, recimo ministarske, funkcioner ne može zaposliti u istoj oblasti koja mu je bila resor. Nije zabranjeno da se odmah zaposli u firmi koja mu je dok je bio na funkciji bila resor? - Član 38 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ograničava taj period na dve godine, ali taj član stupa na snagu 1. januara 2010. godine. Mnogo se po medijima i u javnosti uopšte govori o praksi političkih stranaka da, zloupotrebljavajući političke pozicije, pri zapošljavanju u državnoj upravi favorizuju stranačko članstvo. Da li takva praksa dolazi pod udar Zakona o sprečavanju sukoba interesa? - Dolazi. Ali to se najteže otkriva. Treba dokumentovati da je pri zapošljavanju to bio motiv, da je to bio kriterijum. Treba dokazati da nije bio presudan kvalitet nego da je presudila pripadnost stranci. To se najbolje krije.