Rebalans Vojvodine

Mađari su još jednom uspeli da uzdrmaju Vladu Srbije i da Demokratskoj stranci pokažu da je njihova koalicija najozbiljnija od svih malih partija koje je DS okupio u Nemanjinoj 11. Ovoga puta, reč je o rebalansu budžeta; koji je naposletku usvojen i za koji su glasala četiri poslanika Saveza vojvođanskih Mađara ali tek nakon detaljnih dogovora oko toga koliko će se milijardi dinara sliti u Vojvodinu i da li ta cifra zadovoljava zagarantovan procenat koliki je Vojvodini propisao Ustav Srbije. Bez obzira na to da li verujete u verziju da su Mađari dobili sve što su tražili ali je to zbog mira u kući zamaskirano ili u onu koja kaže da su morali da pristanu na kompromis jer država nema novca, tek, vladajuća DS je ponovo dobila signal da su Mađari ozbiljni igrači. Baš kao i kod ultimatuma da Laslo Varga mora da postane predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, kao i da Srbija mora da dobije ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Jer, za razliku od drugih malih partnera, Mađarska koalicija je zaista spremna da ne glasa kao ostatak vlade. Zbog te svoje pozicije, koja je utemeljena pre svega u pozitivnoj diskriminaciji koju uživaju i samim tim sigurna su im mesta u parlamentu, stiče se utisak da su Mađari preuzeli autonomaški barjak. Jer, poslednjih meseci znatno ćete češće čuti SVM-ovce kako protestuju zbog sporosti kojom novi Statut Vojvodine putuje iz Novog Sada za Beograd nego Čankove ligaše, Dinkićeve eksperte, o DS-u da i ne govorimo. A vidimo kad je u pitanju borba za vojvođanske novce i tu se dobro snalaze. “Očekivalo se da će vojvođansku priču, da će borbu za novi statut Vojvodine voditi neke izvorno vojvođanske stranke ili vojvođanska krila centralnih stranaka pre svega Demokratske stranke, ali ju je u velikoj meri na sebe preuzeo Savez vojvođanskih Mađara i to me veoma raduje”, kaže Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam. Ako pogledate delovanje SVM-a, tu ćete uvek naći borbu za autonomiju Vojvodine; uostalom njihovi stalni partneri su Čankova Liga socijaldemokrata i Demokratska stranka. Ali, kao što su devedesetih imali dobre odnose sa SPS-om, bar u Subotici, tako su i posle 2000. flertovali sa različitim idejama koje baš i nisu u skladu sa autonomijom Vojvodine. Najozbiljnija takva ideja bio je koncept teritorijalne autonomije osam opština sa većinskim mađarskim stanovništvom na severu Vojvodine. U tom periodu prilično su pogoršali odnose sa novosadskim autonomašima a prilično dobro su sarađivali sa tada vladajućim Koštuničinim DSS-om. Govoreći o toj fazi delovanja SVM-a Aleksandar Popov kaže da je ideja teritorijalne autonomije u potpunoj suprotnosti sa konceptom građanske autonomije i da on ne bi doneo ništa dobro; ni manjinskom, ni većinskom narodu. “Imali bi samo getoizaciju jednog dela mađarskog stanovništva i pregovore na nacionalnoj osnovi koji znamo kako su se završavali iz iskustva preko Save i Drine”. Popov se nada da se SVM odrekao takvih ideja i ovo njihovo sadašnje zalaganje da Vojvodina dobije ono što joj Ustavom pripada vidi kao veoma dragoceno “posebno u situaciji kada se Demokratska stranka, koja bi trebalo da zalegne za novi statut Vojvodine, ponaša prilično defanzivno”. Poziciju Saveza vojvođanskih Mađara izgradio je Jožef Kasa u vreme DOS-a. Imaju dobru infrastrukturu, imaju monopol: pacifikovali su sve druge mađarske stranke, kontrolišu i Nacionalno veće i medije na njihovom jeziku. Ali, ono što ističe Dušan Janjić, direktor Foruma za međunarodne odnose, imaju veliku stručnu pomoć iz Mađarske: jake lobiste i informacije iz evropskog parlamenta. “Otuda oni ponovo na autonomaškoj priči. Shvatili su da priča nacionalnih sukoba koju su forsirali 2004. i 2005. ne može da prođe i da je umesto etnički nestabilne Vojvodine mnogo isplativija priča Vojvodina – dobar primer. Pogotovo, što se veliki deo novca pristupnih fondova Evropske unije raspodeljuje po principu regionalnih prekograničnih projekata. I zato je sada SVM projekt teritorijalne autonomije u ovom trenutku stavio sa strane”, kaže. Janjić još smatra da su autonomaški izleti SVM-a usaglašeni sa vojvođanskim DS-om. “U ovom trenutku, mnogo su bliži vojvođanski DS i SVM nego vojvođanski DS i centrala DS u Beogradu. I mislim da sada novosadski DS istura Mađare da za njih traže autonomiju; ili ako već ne daju autonomiju da bar daju pare. SVM je za to idealan jer od njih zavisi skupštinska većina a nisu poput drugih stranaka, kao što je Čankova, direktno vezani za DS. A ovu uslugu SVM će od vojvođanskog DS-a da naplati u pokrajini”. Tako, u ovom trenutku, SVM ima formalno najznačajniju poziciju u pokrajini: Šandor Egeršegi je predsednik Skupštine Vojvodine – iako DS-u za većinu u Vojvodini SVM-a uopšte nije potreban, demokrate sami imaju natpolovičnu većinu u pokrajinskom parlamentu. Ali su ih uzeli u vlast, baš kao i SPS, čiji je pokrajinski odbor prilično blagonaklon prema Statutu Vojvodine. Branko Radun, politički analitičar iz Novog Sada, kaže da političku i medijsku scenu Vojvodine kontroliše Bojan Pajtić; da je on postao “vojvođanski babo” i da ima mrežu saradnika ne samo među strankama koje su u koaliciji sa DS-om u pokrajini, nego čak i među sasvim opozicionim strankama. “Čanak polako gubi pozicije u Vojvodini i nije nelogičan izbor da sada SVM izlazi u prvi plan borbe za Statut Vojvodine. Jer, SVM ima bolju reputaciju, bolju poziciju u vladajućoj koaliciju ali i podršku države Mađarske, što nije nebitno. I onda je moguće da Pajtić na taj način pokušava da vrši pritisak na deo DS-a koji se opire federalizaciji Srbije”. Zapravo, kaže, Radun i sva ova priča oko rebalansa budžeta je bacanje koske, kojom se stvara nervoza i napetost u odnosima Vojvodine i Beograda i gde se odmeravaju snage Bojana Pajtića i Borisa Tadića. “Ako statut prođe u ovom obliku Pajtić će se legitimisati kao gospodar Vojvodine čijim nastojanjima ne može da se odupre ni Boris Tadić”, kaže Radun. Boris Tadić je u intervjuu “Novostima” najavio ustavne promene “jer nije prirodno da Vojvodina bude jedina regija sa definisanim pravima u Srbiji kada i druge regije žele ista takva prava. Ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bi bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabilnost”. Što može da znači novo usporavanje na dugačkom putu Statuta Vojvodine od Novog Sada do Beograda. Što dalje znači nestabilnost u vladajućoj stranci i vladajućoj koaliciji. I bar četiri poslanika Mađarske koalicije protiv takve vlade. IŠTVAN PASTOR, PREDSEDNIK SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA DS želi da nas uništi “Od manjinskih zajednica samo smo još mi ostali na nogama. Svi ostali ili su se utopili, ili su na tako kratkom lancu prema Demokratskoj stranci da ni glavu ne mogu da dignu” Ove nedelje će utorak izgleda biti u četvrtak. Tako lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, u utorak kada razgovora za NIN, objašnjava pomeranje njegovog sastanka sa predsednikom Republike Borisom Tadićem. “Pretpostavljam da je predsednik imao druge obaveze, koje su ovog trenutka preče od razgovora sa mnom”. Pastor se, kaže, poslednji put sa Borisom Tadićem sreo u oktobru prošle godine i kako se od tad izdešavalo dosta stvari ponovo je zatražio sastanak – koji se, evo, još jedanput odlaže. O čemu ćete konkretno razgovarati sa Tadićem? Šta ćete tražiti od njega? - Načelni problem je pozicija SVM-a. Mi smo u pomalo neprijatnoj situaciji jer smo deo parlamentarne većine a sa zakonskim projektima se suočavamo kao sa projektima gotovog čina. Nismo deo nikakvih konsultacija. Ja smatram da je normalno da ako je neko član parlamentarne većine, da se tako i tretira. A u velikom broju slučajeva imam osećaj kao da smo opozicija. Pored tog načelnog postoje i tri konkretna problema. Statut Vojvodine, Zakon o nadležnosti Vojvodine koji se naslanja na taj statut i treći je zakon o nacionalnim savetima. Voleo bih da čujem šta o tome predsednik misli; kada će se ti dokumenti naći pred poslanicima i kakav će biti njihov sadržaj. Kakav generalno imate odnos sa Demokratskom strankom? I postoje li razlike u odnosu prema DS na centralnom nivou i DS-om u Vojvodini? - Razlika je u tome da su u Novom Sadu ti odnosi intenzivniji; mi smo u skoro svakodnevnom kontaktu kao članovi istog izvršnog tela. Što se tiče generalnog odnosa SVM-a i DS-a to jeste partnerski odnos; ali u stvarnosti imamo osećaj da je ideja da u jednom srednjoročnom periodu budemo savladani i uništeni. Od strane DS-a? Mislite da je njihov cilj potpuni ulazak u vaše biračko telo i nestajanje SVM-a? - To je neizgovoreni ali strateški interes Demokratske stranke. Ne zbog neprijateljstva prema SVM-u, ili mađarskoj nacionalnoj zajednici, već je reč o generalnoj ambiciji DS-a da oko sebe okupi sve proevropske snage u Srbiji. Koliko vidim, od manjinskih zajednica samo smo još mi ostali na nogama. Svi ostali ili su se utopili, ili su na tako kratkom lancu prema Demokratskoj stranci da ni glavu ne mogu da dignu. Ipak analize pokazuju da vaša stranka i uopšte Mađarska koalicija dobija manje od 50 odsto glasova mađarske populacije u Vojvodini. Da vaši sunarodnici u najvećoj meri ili ne glasaju uopšte ili glasaju za DS, G17, LDP ili LSV. - To je tačno. Od 2000. godine mi smo u jednoj specifičnoj situaciji. Naime, mi smo nekoliko puta nagovarali svoje ljude da glasaju za DS i za predsednika Borisa Tadića lično. Na poslednjim predsedničkim izborima on je u drugom krugu pobedio zahvaljujući mađarskim glasovima koje je dobio u Vojvodini. To ostavlja posledice na naše biračko telo a nisam siguran da se to na pravi način ceni u Beogradu. Ali, u poslednje dve godine otkad sam na mestu predsednika SVM činimo sve da ne samo zaustavimo taj trend odliva mađarskih glasova već i da se profilišemo kao regionalna stranka i da pokušamo da privučemo i neke nemađarske glasače. Da li otuda utisak da SVM postaje barjaktar borbe za autonomiju Vojvodine. Da ste na tom polju nadglasali i Čanka i vojvođanski DS? - Borba za autonomiju Vojvodine nije ništa novo u našoj stranci. Nama je od vitalnog interesa da pokrajina ima što više nadležnosti. Jer, Mađara je u Vojvodini 15 odsto i u vojvođanskom parlamentu mi možemo imati neku težinu; u celoj Republici taj broj je mnogo, mnogo manji i prirodno je što Vojvodinu vidimo kao okruženje u kojem realizujemo naše političke ciljeve. Postoje priče da je vaša trenutna borba za autonomiju Vojvodine zapravo rezultat dogovora sa Bojanom Pajtićem i vojvođanskim DS-om; koji preko vas govore ono što zbog unutarstranačke situacije ne bi bilo isplativo da kažu. - Dobro je što ima takvih priča; jer čim se priča o vama znači da vredite. Nismo ničija produžena ruka i svi ovi naši sadašnji napori da profilišemo svoju poziciju su usmereni na to da ni u budućnosti ne dođemo u situaciju da možda postanemo nečija igračka. Uočljivo je da sve manje pominjete personalnu i teritorijalnu autonomiju na račun autonomije Vojvodine. A podsetiću vas da vaš koalicioni partner Šandor Pal smatra da je autonomija Vojvodina srpsko–srpsko pitanje a da bi Mađari pre svega trebalo da se bore za personalnu i teritorijalnu autonomiju. - Gospodin Pal i DZVM su deo Mađarske koalicije ali između nas postoje razlike. On ima pravo da smatra da je vojvođansko pitanje srpsko–srpsko pitanje ali se ja s tim ne mogu složiti jer je to uskogrudo gledanje na stvari. Po meni ni vojvođansko pitanje, kao ni, na primer, pitanje regionalizacije Srbije nije čisto srpsko pitanje jer Srbija je i naša država. Prema tome, nije nam svejedno kako će ona biti organizovana. A naše zalaganje za autonomiju Vojvodine nije u suprotnosti sa borbom za personalnu i teritorijalnu autonomiju. Ali, mi smo realni i svesni smo da su u ovom trenutku vojvođanska autonomija baš kao i personalna autonomija mnogo realističnije nego teritorijalna autonomija opština sa većinskim mađarskim stanovništvom. Mi smo zbog te ideje od nekih grupacija satanizovani iako ta ideja nije ništa drugo do ideja o regionalizaciji, koju je u skorašnjem intervjuu pomenuo i Boris Tadić. U intervjuu “Novostima” Boris Tadić je rekao da bi ako bi Vojvodina bila jedina regija u Srbiji, to državu činilo asimetričnom i prirodno bi proizvodilo nestabilnosti. – Ja mislim da Srbija ima dve pokrajine. Ne znam da li je predsednik Tadić jednu već otpisao. A ako imate dve pokrajine, ne možete da govorite o asimetriji.