Ima li za nas “srednjeg rešenja”

Intervju DŽozefa Stiglica imponuje britkoćom i jasnoćom. Ne znam da li i koliko naši ministri, poslanici i privrednici poklanjaju pažnju gledištima ovog svetskog ekonomskog autoriteta, koji je nedavno boravio u Beogradu i našoj privrednoj eliti govorio o ekonomskoj krizi. Cenim da će politički vrh Srbije biti prinuđen da krene putem koji u pomenutom intervjuu sugeriše uvaženi profesor. Nedavno je i predsednik Srbije (B. Tadić) nagovestio takvu mogućnost da država preuzme odgovornost za ekonomski razvoj u vreme krize. Na takve poglede odmah su kritički reagovali dežurni branioci “slobodnog tržišta” iz redova naših neoliberala, a treba očekivati i reakciju, doduše manje transparentnu, poslodavaca čije firme bi, državno mešanje u privredu, moglo da pogodi. Tajkunska družina koja se, nažalost i uz pomoć države, tokom 90-ih i posle promena 2000. godine uplela u mnoge špekulativne poslove sa poljoprivrednim i gradskim zemljištem i nekretninama (zgradama i placevima) privatizovanih i propalih firmi, nastojaće da amortizuje i izbegne uplitanje države, a možda i deo sumnjivo stečenog kapitala (ako to već nije učinila) izveze na sigurnija mesta. S druge strane, država odnosno vlada da bi opstala, pošto je pod sve većim pritiskom nezadovoljnih građana, moraće da posegne za delotvornijim merama radi obuzdavanja i disciplinovanja onih koji su se ogrešili. U interesu opšteg i javnog, a na uštrb egoističnog, pohlepnog i špekulativnog. Najveća greška države odnosno vlade bila bi ako bi propustila momentum i pod formalnim i neformalnim pritiskom tajkuna i njihovih interesnih grupa, ili, pod nekim drugim isprikama, pribegla kozmetičkim merama, na šta s razlogom upozorava i DŽozef Stiglic. A da li će se naš sistem usmeravati ka ekonomskim i socijalnim rešenjima sličnim onima koja, upražnjavaju skandinavske zemlje, a na koja DŽozef Stiglic očigledno gleda sa simpatijama (tzv. srednje rešenje) zavisiće pre svega od političke snage i volje, ne samo vlade, nego i svih drugih činilaca, uključujući i nezadovoljne građane. Dragan Čolović, Beograd