Za života bio je besmrtan

Kontroverzni Šojić, koji priznaje da je “pokvaren, ali nije zloban”, posle urnebesne vožnje u “Beloj lađi” ide na zaslužan odmor, to jest na pecanje i branje pečuraka, a možda “zapali” i za Mongoliju i Tadžikistan. Ali pre Tadžikistana, Milan Gutović Lane, alijas Šojić, našao se na čelu izborne lista DSS-a za Voždovac. Sve to bio je povod za ovaj razgovor NIN-a sa komandantom “Bele lađe”. Šojić je počeo kao postitoistički politički kadar, kapetan na “Belu lađu”. Šta Šojić danas, na 29. godišnjicu Titove smrti misli o najvećem sinu naših naroda i narodnosti? Šta Šojić misli, pre bi mogao da kaže gospodin Pavić kasnije kada to bude napisao, a šta ja mislim mogu da odgovorim odmah: pokojni predsednik Tito je bio i ostao primer i za loše i za velike političare. Znam da ga mnogi kude, ali i hvale. Za života je bio besmrtan. Od njegovog dela nije ostalo ništa., a od njega lično je ostalo samo da je umro. Mislim da je to dovoljno. Završena je serija “Bela lađa”. Da li je, zbog toga, Šojiću laknulo ili mu je beskrajno žao zbog toga? - Laknulo mi je! Završetkom snimanja imam manje obaveza koje me odvajaju od pecanja, branja pečuraka i svega drugog u čemu uživam. Neću da kažem da nisam uživao snimajući “Belu lađu”, ali na drugi način. Ukratko, moj život je pun uživanja... Ha, ha. Šojić je, bez sumnje, celoj Srbiji ušao pod kožu, pa i onima koje je ismevao. Zašto? - Zato što nije zao. Pokvaren jeste, ali nije zloban. Čak i oni pokvareni i zli koje Šojić ismejava to umeju da cene. Da li je Šojić i Lanetu Gutoviću ušao pod kožu i da li ćete uspeti da ga se otrese do kraja života? - Zbog čega bih se “otresao” svoga uspeha? Pa ja sam uložio veliki trud da napravim lik koji će ostati u sećanju ljudi. Bilo bi glupo kada bih, posle toliko uloženog napora da uspem, ulagao još jedan napor u otresanje od uspeha koji sam želeo. Da li sada sledi zaslužen odmor od “Bele lađe”, neko povlačenje u samoću u Čenti ili na Tibetu ili se, na jesen, kreće u “Beloj lađi” na novu plovidbu na Javnom servisu? Pribojavate li se, možda, te jesenje “plovidbe”? - Planiram da idem u Mongoliju i Tadžikistan. Ne umem da objasnim šta me tamo privlači. Verovatno isto što me je privlačilo na Tibet i na Kamčatku. Izgleda da me privlači to što tamo nema tragova civilizacije na koju smo se svi navikli, ali se nismo baš svi i “navukli”. U pitanju koje je prethodilo koristili ste izraz “otresanje”, a sada govorite o “pribojavanju” od nastavka serije. Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bih se pribojavao. Mogu jedino da uživam izgovarajući tekstove koje piše gospodin Siniša Pavić. Uostalom, u njima ne uživam samo ja već i gledaoci. Neki beogradski i južnjački intelektualci smatraju da ste, oblikujući Šojićev lik, nekad prešli meru i grubo se poigrali sa već poslovično omalovažavnim mentalitetom i jezikom juga Srbije, a to, kao što znate, traje od Bore Stankovića? - Smatram da su se i beogradski i južnjački intelektualci već davno povukli u ilegalu, jer u ovoj klimi nemaju šta da rade. Wihov posao već odavno obavljaju Šojići. Zbog toga i ne odgovaram na ovu optužbu, jer su ti šojićoidni “intelektualci” odavno “prešli meru i grubo se poigrali sa već poslovično omalovažavnim mentalitetom i jezikom” ne samo juga Srbije, već i sa svakim čovekom u Srbiji. Imate li utisak da ste, neki put, ušli u matricu beogradskih i “severnjačkih” intelktualaca koji, u svakoj prilici, uživaju da učestvuju u ruženju južne, do bola tužne, “druge” Srbije? - To, naravno, nije tačno, niti za to mišljenje postoji bilo kakav osnov. Srbija nema potrebe da se ruži više nego što je već naružena. Nema, dakle, potrebe ni da ružim Srbiju, a ni te “severnjačke” intelektualce, jer bilo kakvo moje ruženje ne bi imalo takav domet koje ima gađenje slušalaca kada to što nazivaju svojim mišljenjem iznose javno. Najzad, ušli ste u politiku. Uprkos šojićevskom političkom iskustvu i na opšte iznenađenje Šojićevih fanova. Otkud Lane Gutović, uopšte, u jednoj stranci, u politici i to “na lokalu”, kao nosilac izborne liste Voždovac. Kako i zašto ste doneli tu odluku? I otkud naklonost baš prema Koštuničinom DSS-u? - Nisam član DSS-a, niti se bavim politikom. Svojim pristankom da budem nosilac liste za opštinu Voždovac imam samo želju da poboljšam komunalne uslove na opštini u kojoj živim. U toj želji nema nikakve politike, kojom nemam vremena ni potrebe da se bavim. Pristao sam da budem nosilac liste baš DSS-a jer se moji prijatelji nalaze u toj stranci. Moji prijatelji su pošteni ljudi i siguran sam da se njihova imena, ako budu izabrani, neće nalaziti u štampi uz epitete tipa “lopov”, “pronevera” i slično.