Udarac “oslepelog nosoroga”

Tek obnovljene zvanične kontakte između Rusije i NATO-a istog dana je pomračio špijunski skandal u Briselu. Neposredno nakon završetka samita na nivou ambasadora, prvog posle zahlađenja koje je trajalo gotovo godinu dana, generalni sekretar alijanse Jap de Hop Shefer obavestio je Dmitrija Rogozina, ruskog predstavnika u NATO, da su dva saradnika misije proglašena personama non grata u Briselu. Razmere skandala biće jasnije ako se zna da je jedan od dvojice nepoželjnih – sin Vladimira Čižova, predstavnika Rusije u Evropskoj uniji. Efekat samita je time sveden “na političku nulu”, izjavio je Rogozin, naglasivši da će takva dejstva neizbežno uticati na dijalog u Savetu. Rad Saveta Rusija-NATO zamrznut je posle rata u Južnoj Osetiji u avgustu prošle godine. Alijansa je optužila Rusiju za prekomernu upotrebu sile, dok je Moskva tvrdila da se Gruzija odlučila na napad zato što je imala podršku zapadnih partnera. Nedavno je predsednik Medvedev “obećao” Severnoatlantskoj alijansi novo pogoršavanje odnosa zbog planirane vežbe u Gruziji koja će se održati u okviru programa “Partnerstvo za mir”. Brisel je odbio da izmeni svoje planove, ali je nekoliko zemalja, uključujući i Srbiju, odustalo od učešća u vežbama. U takvoj atmosferi je 29. aprila održan prvi samit posle osam meseci, ali su obe strane davale vrlo miroljubive izjave i tvrdile da je kriza u odnosima prošla, da Moskva i Brisel imaju mnogo zajedničkih interesa, i da se o svim, pa i najtežim pitanjima mora i može dogovoriti. Ali čim je sastanak završen, Rogozin je izjavio da neki članovi NATO pokušavaju da Rusiju predstave kao opasnost i naglasio da će, ukoliko se to nastavi, “umesto hladnog rata, nastupiti hladni mir”. Tek kasnije će postati jasno da je Rogozinova ljutnja bila izazvana informacijom o proterivanju dvojice diplomata – Viktora Kočukova, starijeg savetnika, i Vasilija Čižova, atašea, zbog postupaka “nespojivih sa diplomatskim statusom”. Na sajtu predstavništva Rusije u NATO može se videti da je Kočukov zadužen za pitanja vezana s radom Saveta Rusija-NATO u političkom odeljenju, a Čižov izvršni sekretar u misiji, odgovara za administrativna pitanja. Iako Brisel nije zvanično objavio razloge proterivanja diplomata, smatra se da je ono u vezi s nedavnim špijunskim skandalom u Estoniji, kad je visoki činovnik ministarstva odbrane Herman Sim uhapšen zbog špijunaže u korist Rusije. Sim je “naneo veliku štetu odbrambenoj sposobnosti NATO”, tvrdi se u Briselu, a u medijima su se pojavile i izjave anonimnih evropskih diplomata koji potvrđuju da je postupak NATO-a odgovor na špijunski skandal u Estoniji iako proterane ruske diplomate nemaju direktne veze s njim. Prema uobičajenoj praksi, specijalne službe nikad ne priznaju saradnju s agentima koji nelegalno rade za njih. Tako se dogodilo i ovog puta – pres služba predsednika Medvedeva je objavila da Sim „nikad nije bio povezan ni sa kakvim ruskim državnim institucijama”. Uzgred, poznavaoci diplomatskih pravila ponašanja reći će da je i to pomalo neobična izjava jer je uobičajeni odgovor u takvim situacijama „bez komentara”. Posle donošenja presude Simu delimično su postali javni materijali istrage u kojima se otvoreno govori da su njegove veze bili oficiri ruske obaveštajne službe Valerij Zencov i Sergej Jakovljev. Ovaj poslednji se predstavljao kao portugalski biznismen Antonio de Žezus Amoret Graf sa stalnim mestom boravka u Madridu. Za njim je raspisana poternica, ali mu se nekim čudom izgubio svaki trag. Iz svega ovoga je jasno da se nigde ne vidi trag dvojice proteranih ruskih diplomata. Uostalom, to nije ni potrebno. Proterivanje diplomata je demonstrativni postupak koji treba da pokaže odlučnost jedne strane da reaguje na provokacije druge i ne mora da se odnosi direktno na vinovnike nezadovoljstva. On se obično drži u tajnosti, osim ako nije cilj neka politička igra. To se može videti i iz bučnog proterivanja ruskih diplomata iz Velike Britanije u vezi sa slučajem ubistva Aleksandra Litvinjenka s jedne strane, i nedavne „razmene ljubaznosti” između Rusije i Poljske o kojoj se saznalo tek posle pola godine. A da u ovome ima politike, jasno je i po načinu na koji je informacija dospela u javnost. Kao što smo već rekli, o odluci alijanse generalni sekretar je informisao direktno šefa ruske misije, ali on je, poštujući diplomatska pravila, nije komentarisao. Rogozin se, doduše, na njemu svojstven način obrušio na NATO brojnim optužbama, nazvao alijansu “oslepelim nosorogom” ali nigde nije pomenuo špijunski skandal. Već dan kasnije objasniće da je njegova ljutnja prouzrokovana i time što je Jap de Hop Shefer namerno izbegao da ga o odluci obavesti ranije, kako bi mu onemogućio da svoj stav izloži pred učesnicima samita alijanse. Za razliku od Rogozina, NATO je prekršio pravila diskrecije pa su informacije „procurile” i već sutradan se pojavile u londonskom „Fajnenšel tajmsu”. U tekstu se navodi da je proterivanje diplomata odgovor na estonski špijunski skandal sa kojim oni nisu bili povezani, ali su, ipak, u Briselu radili kao obaveštajci pod maskom diplomata. Demarš alijanse ne samo da je usledio neposredno posle pokušaja obnavljanja odnosa NATO sa Rusijom, nego i uoči samita Rusija – Evropska unija koji treba da bude održan u Habarovsku 21. i 22. maja. Ključnu ulogu u pripremi samita ima politički predstavnik Rusije u EU Vladimir Čižov, čiji je sin upravo proteran iz Brisela. Zato mnogi politički analitičari smatraju da je, preko mladog diplomate Vasilija Čižova, „gađan” otac kako bi se smanjio njegov politički uticaj. Nezavisno od toga da li je njegov sin imao veze sa špijunažom, pozicija Čižova je poljuljana jer je bez svoje volje postao objekat provokacije. S obzirom na to da je EU zaista zainteresovana za aktiviranje saradnje sa Rusijom i da joj skandal apsolutno nije potreban, veruje se da je moguće da neko svesno pokušava da spreči obnavljanje odnosa. Taj neko je, po mišljenju Dmitrija Rogozina – okruženje bivšeg američkog predsednika Buša. „To su poslednji trzaji Kondolize Rajs, Yordža Buša i druga Čejnija koji žele da napakoste Obami”, tvrdi Rogozin dodajući da su diplomate mnogih zemalja članica NATO sa kojima je razgovarao, iznenađene i šokirane „ništa manje od njega”. Ministarstvo inostranih poslova RF okarakterisalo je postupak alijanse “kao grubu provokaciju”. Ministarstvo upozorava da “takva uznemirujuća akcija u korenu protivureči izjavama rukovodstva NATO o spremnosti da normalizuje odnose sa Rusijom” “Očigledno je da iza te provokacije stoje snage koje nisu zainteresovane da tendencija normalizacije odnosa dobije stabilan karakter. Oni grčevito traže razloge da na put uzajamno korisnog dijaloga između Rusije i NATO i RF sa Evropom, ponovo postave prepreke. Ne gnušaju se pri tome nikakvih metoda”. Odgovornost za posledice ovakvog postupka snosiće NATO, upozorava ministarstvo. Rusija će, sigurno, odgovoriti na postupak NATO. Od prirode njenog odgovora zavisiće da li je skandalu kraj, ili će se nastaviti. U RF postoji informativni centar NATO i misija alijanse za vojne veze, pa bi najbezbolniji odgovor bio proterivanje dvojice diplomata iz tih struktura. Ali postoje i druge mogućnosti – jedna od njih bi bilo osnivanje vojnih baza na teritoriji Južne Osetije i Abhazije. Poznavaoci situacije tvrde da je upravo na to mislio Rogozin kad je izjavio da će reakcija biti toliko oštra da će se NATO iznenaditi. Istini za volju, alijansa je već nekoliko puta neprijatno iznenađena – najpre kad je Kirgizija otkazala gostoprimstvo bazi NATO (veruje se da to nije prošlo bez učešća Rusije, tim pre što je u isto vreme dobila veoma povoljan kredit od Moskve), potom i kad je RF odlučila da sa Južnom Osetijom i Abhazijom potpiše ugovor o zajedničkom čuvanju granica i već poslala svoje vojnike na granicu sa Gruzijom... Moguće je da su i ti postupci doprineli odluci alijanse da pokaže zube u Briselu. Ali, tvrde stručnjaci, time je arsenal kojim NATO raspolaže – iscrpljen. Što nije slučaj sa Rusijom. Ona ima još aduta u rukama koji bi veoma pogodili alijansu – da zabrani tranzit preko svoje teritorije u Avganistan. Ili da odbije da se zajedno sa alijansom bori protiv somalijskih pirata. U svakom slučaju, ovo je najveći skandal u odnosima Rusije ne samo sa NATO-om nego i sa Evropskom unijom. Kako će se završiti, za sada zavisi od Rusije. Ko je Herman Sim Herman Sim je radio u estonskom ministarstvu odbrane od 1995. do 2006. godine, najpre kao rukovodilac u birou za analize informacija u odeljenju odbrane, a od 2000. je postao načelnik odeljenja za čuvanje državnih tajni. Početkom 2006. Sim postaje savetnik ministra. Imao je dostup velikom broju tajnih dokumenata Severnoatlantske alijanse, a učestvovao je u izradi i modernizaciji sistema zaštite informacija. Sim je zato mogao da oda zaista vredne informacije – pre svega podatke o tajnom sistemu šifrovanja „Elcrodat” napravljenom u Nemačkoj, kojim se šifruju telefonski razgovori i dokumenta koja cirkulišu između štaba NATO-a u Briselu i članica alijanse. On je imao dostup tajnim dokumentima koja su mogli videti samo predsednik Estonije, premijer, ministri odbrane i inostranih poslova, i komandant armije. Optužnica je teretila Sima da je stranim obaveštajnim službama predao više od tri hiljade dokumenata koja se tiču sistema zaštite informacija, odnosa Estonije sa NATO-om i EU, stanja estonske armije... On sam je na suđenju priznao da je radio za rusku obaveštajnu službu. Izjavio je da su ga saradnici ruske spoljne obaveštajne službe ucenjivali time da će obelodaniti njegovu davnu saradnju s KGB-om. Osuđen je na 12 i po godina zatvora i novčanu kaznu od više od milion i po dolara. Specijalne službe NATO su i posle donošenja presude nastavile istragu da bi ustanovile kuda su tačno tekle informacije Hermana Sima. Verzija da je u pitanju Rusija, bila je najverodostojnija. U zapadnim medijima pominje se izvesni agent sa pseudonimom Isus s kojim se Sim navodno viđao izvan Estonije. Agent se predstavljao kao građanin Španije, ali je govorio da radi za Italiju, što je pomalo nelogično jer je Sim na sudu izjavio da je od samog početka znao da ima posla sa Rusima.