Zašto se ne bavim politikom

Zato što ne bih mogao da se rukujem sa Bajdenom. Zato što bih za neke reči iz Skupštine tražio dvoboj sve sa sekundantima. Zato što bih tražio pravdu za Uroša: bar 20 godina zatvora. Zato što se slatko smejem onima koji proteruju i vraćaju ambasadore a naročito njihovim obrazloženjima te gluposti. Zato što ne bih podneo Miloševićevu sliku u kancelariji ministra koji je partner u vlasti. Zato što bih tražio trenutno hapšenje svih sudija (saučesnika) koji su izrekli kazne ispod minimalnih za predmete sa drogom. Zato što ne bih pri zdravoj pameti podneo koaliciju sa onima koji tvrde da je Đinđić dobio što je zaslužio. Zato što ne verujem da Jasenovac treba prepustiti istoriji „a da se mi okrenemo budućnosti.“ Zato što bih bez suđenja, na robiju poslao sve urbaniste i arhitekte koji su za najlepše mesto u Srbiji dozvolili tu monstruoznu kutiju zvanu „Ušće”. Zato što bih raspustio Ministarstvo prosvete koji hladno posmatra da samo 0,6 % đaka uspeva da odlično položi evropske testove. Zato što mi se gadi namigivanje onih koji su me do juče pljuvali. Zato što ne bih znao šta ću sa nekim kao ja.