Varvari nisu došli

Uh, kakvog li podatka! Da se čovek naježi, na ovoj vrućini. Zamislite, za poslednjih pola godine u Srbiju nije stigao ni groš stranih investicija. A petooktobristi bili su ubeđeni da će kapitalisti celoga sveta krenuti u invaziju, kao varvari, na Srbiju i u njoj pokupovati sve što je za prodaju (pa i kioske sa leblebijama), otvoriti milione novih radnih mesta, uvesti socijalnu pravdu, a možda i skratiti radno vreme na tri sata. U visokoj tehnologiji srpskog liberalnog kapitalizma auto sa trake u Kragujevcu izlazio bi za pet sekundi, potpuno ofarban. Poznati svetski ekonomisti i još poznatiji svetski intelektualci, kojima je čovečanstvo zavičaj, govore danas da je američki liberalni kapitalizam doživeo istorijski krah. To nisu kapitalisti, to su novi varvari! – kažu čak i nobelovci. Oni to govore kao filozofi, sociolozi, psiholozi, i to govore jezikom literature koji obični ekonomisti, oni što zastupaju tezu da je profit zastarela kategorija i da umesto njega kapitalizam budućnosti mora da računa na hiperprofit, ne razumeju. A šta da kažemo za naše ekonomiste, koji su se pojavili pre devet godina i ušli u vlast sa čuvenom frazom da će Srbija za tri godine postati miljenik velike evropske porodice. A Evropi, vidimo, sve ide nekako uzbrdo. Neustavna privatizacija, koja je izvedena na brzinu i ekonomski potpuno neopravdano, bez ozbiljnih naučnih analiza, sa potpuno pogrešnom procenom da će strani kapital pohrliti u razorenu Srbiju, posle bombardovanja, nije dovela do očekivane promene društvenog poretka, u kome ne bi bilo više društvene svojine (otišla je u istoriju jer je bila obična socijalistička utopija), ali to nikako nije značilo da nova vlast ima pravo da nacionalizuje ono što nije bilo njeno i da sve ono što su milioni pola veka stvarali, proda u bescenje tajkunima, koje je proizveo diktator koji više nije živ, a sad su ti diktatorovi ljudi postali vlasnici cele Srbije i miljenici današnjih vlastodržaca. Kako se ovi naši glavari ne stide da na specijalne večere pozivaju tajkune, kako ih nije sramota da se sa njima slikaju? Ovih smo dana sve te današnje tajkune gledali na televiziji kako se slikaju i cerekaju sa bivšim diktatorom i njegovom ženom. Takvim se nemoralnim političkim ponašanjem država ne izvodi iz krize, nego se uvlači u novi sunovrat. Jedan primer – mobilna telefonija. Ima ih u Srbiji nekoliko, i rečeno je da će, samim tim što ih bude više, konkurencija oboriti cene telefoniranja. I gle čuda: plate i penzije zamrznute, a najavljuje se poskupljenje mobilne telefonije. Ovih dana gledamo na televiziji jednu muku – čovek kaže da ima penziju od sedam hiljada dinara. Lako će državna birokratija sa svojim jednodimenzionalnim pravnicima da objasni zašto čovek ima samo sedam hiljada dinara penzije (propisi su propisi), ali to je koješta, nas zanima kako će on sa ženom i decom moći da preživi! Oni koji su u opoziciji izlaz iz krize vide u novim izborima. Odavno ih nismo imali, zaista. Ovu zemlju lako i brzo ne bi mogla da spase ni vlada od dvadeset i pet nobelovaca, a ne neka nova vlada koju bi činile neke zarđale stranke, ili one koje su do juče bile radikalne a sad su navodno demokratska desnica centra. Sve dok se stranke u Srbiji jedna prema drugoj budu ponašale antagonistički, neće biti pravog parlamentarizma, nego će se razviti partiokratija. Ona već postoji. Pitanje je dana kada će šezdeset i četiri hiljade malih firmi staviti na vrata katanac. To znači da one više neće raditi, da neće plaćati porez i da će dvesta hiljada ljudi ostati bez posla. Ali, kažu, uskoro neće biti viza. Prodavci magle, vi koji ste nam se na glavu popeli onim belim šengenskim vizama (da li postoje i u koloru?), vi koji sklapate savezništvo sa Iranom koji će nam pomoći da sačuvamo Kosovo i Metohiju, a onda Bajdena dočekujete kao mesiju, kao da ne znate kakvi su odnosi između Irana i Amerike. Iran je nedavno ispalio raketu koja može da dođe do Evrope (kakav Izrael), a Ameri su tu odmah videli šansu da Rusima kažu kako ih niko više neće sprečiti da u Poljskoj podignu raketni štit protiv mogućih atomskih bojevih glava iz Irana, obavijenih belim platnom. O kakvim se to još velikim investicijama govori, kad su i investitori na ivici ekonomske propasti. Proći će nekoliko godina dok svet nađe rešenje za ovu ekonomsku pošast, koju su izazvali pohlepni liberalni kapitalisti (a njihove su države mirno na to gledale). Sad Obama vadi kestenje iz vatre, jer su ga pametniji ekonomisti i sociolozi ubedili da se nikada ne sme niko širiti preko gubera, ali dok oni stanu na noge, mi ćemo ostati bez nogu. Naša vlast uopšte ne razume demokratiju, zato je i nema, naša vlast ne shvata da je centralistička država sama sebi dželat, i zato ništa ne radi na decentralizaciji ovog centralističkog monstruma, u kome je Srbija Beograd. Regionalizacija nije decentralizacija. Prava decentralizacija nastaje onda kad gradovi i opštine dobiju status kakav imaju u svetu. Novi Ustav to predviđa, ali nikome iz vlasti ne pada na um da donese zakone kojima bi gradovima i opštinama bila vraćena imovina, pravo na opštinske poreze i sve druge izvorne prihode. To je za Srbiju danas najvažnije pitanje, a ne vojvođansko separatističko burgijanje.