Bivši generali, nekad i sad

Da li su oficiri bivše JNA i najveći vojni profesionalci u svetskoj istoriji u zadnjih 100 godina? Odgovor bi mogao da bude i potvrdan. Elem, svoje prve jače oficirske zvezdice većina tih oficira dobila je na vežbi tipa „Odbrana od napada NATO snaga na srednjodalmatinskom pravcu“, ili „Zaustavljanje prodora NATO-a na pravcu LJubljanskih vrata“, pa „Odbrana od napada Varšavskog pakta sa južnog pravca iz Mađarske“. Godinama su vojnike JNA obučavali kako se suprotstaviti NATO invaziji na Jugoslaviju, o napadu snaga Varšavskog pakta nešto se manje proigravalo. Onda se Jugoslavija raspala, neki od njih su, naravno kao surovi i čisti profesionalci pristupili novim vojskama novih država, a neki Vojsci SR Jugoslavije, pa onda vojsci Srbije i Crne Gore, pa onda vojsci Srbije. Neke su oterali, a neki su otišli u penziju. U međuvremenu, neki od njih su i ratovali protiv NATO-a 1999. godine. Posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine neki su pokušali da se malo i politički preorijentišu i preporuče kao vrhunski i surovi profesionalci. Nekima je to uspelo, nekima nije. No, neki od onih koji su danas u penziji, a ima i vrlo vitalnih generala, smislili su kako da ne sede kod kuće, da ne slušaju zvocanje žena, da ne šahiraju na Kalemegdanu, ili probaju kajmak na Kalenić pijaci. Osnovali su razne nevladine organizacije koje se bave bezbednošću i odbranom. I svako malo izdaju saopštenja o Srbiji i NATO-u, o Kosovu, o personalnim smenama u Generalštabu, o Albaniji i Hrvatskoj kao novim članicama NATO-a, o našoj budućnosti i o tome „gde smo mi, a gde su drugi“... I svi ih citiraju, jer iza saopštenja stoji ugledno ime ugledne nevladine organizacije, pa je vrlo lako poverovati da se iza svega toga krije najmanje peterospratna zgrada na pristojnoj lokaciji u Beogradu, mermer, staklo, mahagonij i sagovi, kamere za video-nadzor, analitičari, sekretarice, kompjuterski terminali, izviđački sateliti u svemiru i povelik račun u „Čez Menhetn bank“ u NJujorku. Ništa od toga, ali saopštenja o tome da Srbija prvo mora u NATO da bi tek onda ušla u EU, i dalje stižu. Jer, „takav su put prethodno prošle sve istočnoevropske komunističke države“. Uzalud je dokazivati bivšim oficirima JNA , pa i nekim mlađahnim današnjim političarima koji o NATO- u pojma nemaju, da Jugoslavija nikada nije bila deo istočnoevropske grupe komunističkih država, da nismo bili u Varšavskom paktu i da nismo bili deo „lagera“. Doduše, možda oni misle da smo i bili, ili se njima sve to vreme činilo da jesmo. I onda dođe potpredsednik SAD, DŽozef Bajden i sve to relativizuje. „Nije ulazak u NATO neophodan da bi se ušlo u EU“ , rekao je u Beogradu potpredsednik Bajden. I svi ostadoše bez teksta. Nije vredelo što su se pre Bajdenove posete navodili primeri Finske, Austrije, Švedske i Irske, koje su sve članice EU, a nisu članice NATO-a. Nama je stalno naturan primer Bugarske, Rumunije, Poljske, Češke, Mađarske, koje su kao države svoj novi politički i vojni identitet požurile da izgrade na brisanju skoro kompletne svoje istorije od 1945. do 1990. I da novi identitet grade na manje ili više antiruskoj poziciji. I sada kome verovati, američkom potpredsedniku ili nekim našim nevladinim organizacijama koje se bave odbranom i bezbednošću? Ili odlazećem američkom ambasadoru Kameronu Manteru koji je u intervjuu „Politici“ rekao da je ulazak Srbije u EU bez da prethodno uđe u NATO moguć, ali teži put“. Ambasador je još primetio „da se raduje danu kada će vojnici NATO-a iz Norveške, Portugala, Nemačke, stajati rame uz rame sa odličnim vojnicima iz Srbije, da čuvaju mir, da zajednički rade za zajedničke vrednosti alijanse, da će za Srbiju biti ogromna prednost da izvozi mir ako odluči da uđe u NATO, i da bi oni bili počastvovani kada bi srpski narod odlučio da se pridruži ovoj organizaciji“. Nesumnjivo je da Vojska Srbije još od 1914. nije dobila ovakve inostrane pohvale i da ovakvi izlivi američke ljubavi prema oružanoj sili na ovim prostorima još nisu zabeleženi od 1948. godine i rezolucije Informbiroa. To je zaista uvažavanje Srbije kojoj se od izvoza malina i kupina preporučuje „izvoz mira“. Ali, kako reče ambasador Manter samo pod patronatom NATO-a. Što znači da naši vojnici u mirovnim misijama u Čadu i Liberiji, pod patronatom UN, zapravo i nisu „izvoznici mira“. Već su izvoznici kupina i malina. Jer, su one izvan NATO-a. Onog koji je oborio F-117 poslali smo da pravi burek i kolače. Bio je profesionalac. Ne znam kakvo će biti novo saopštenje penzionisanih oficira iz nevladinog sektora, sada kada je gospodin Bajden rekao to što je rekao. Možda će biti razmišljanja o negativnim posledicama geopolitike, ili o namernom kursu da se Balkan drži pod stalnom kontrolom. Nikada nije dobro da se generali bave politikom , a još je gore da se politikom bave penzionisani generali. Koji u penzionerskom dobu života zastupaju sve ono protiv čega su bili dok su bili aktivni oficiri. Zbignjev Bžežinski jednom je izjavio: „Bože, daj ljudima moć da shvate da na svetu postoje stvari važnije od mikrotalasne pećnice, aviona, ili dimljene kobasice“...