Uspon ekstremnih političkih opcija

Od Stokholma do Sardinije, od Voterforda do Varšave, bučna i raznolika masa nacionalista i evroskeptika krenula je u predizbornu kampanju za Evropski parlament. Holandski antiislamisti, mađarski nacionalisti, italijanski separatisti, irska stranka koja se protivi Lisabonskom sporazumu nadmeću se za glasove Evropljana na izborima koji se održavaju između 4. i 7. juna. Slab odziv birača i ekonomska kriza idu im naruku. Gubitak posla i najsumornije ekonomske prognoze stvorili su idealne uslove da marginalne grupe uđu u parlament u Strazburu. „Ovo je zabrinjavajući trend”, kaže Ursula Gaček, poslanica desnog centra u Evropskom parlamentu čija zemlja, Poljska, i sama ima nekoliko konzervativnih katoličkih stranaka. Na čelu Poljske je evroskeptik, predsednik Leh Kačinjski. „Ekstremisti bolje mobilišu birače, igraju na kartu straha kod građana, govore o potrebi za protekcionizmom i zatvaranju granica”, kaže ona. Mogući dolazak ekstremnih marginalaca izaziva strah da će nove kolege parlamentarci pokušati da ometaju rad i ovlašćenja institucije u koju žele da budu izabrani. „Već je dovoljno loše što naša zasedanja prekidaju antievropski razmetljivci iz Nezavisne stranke Velika Britanija, ali šta ako i ovi ljudi dobiju vlast”, pita se portugalski dopisnik. Tokom poslednjeg zasedanja parlamenta u Strazburu uoči izbora‚ priče o mogućoj promeni ravnoteže dominirale su hodnicima. Uz čašu vina u restoranu Thpolitičari razgovaraju o mogućim savezima kako bi se prekinula tradicionalna dominacija desnog centra i socijalista. Moguće je osnivanje nove evroskeptične frakcije, zahvaljujući dosta kritikovanom planu britanskih konzervativaca da napuste moćni blok desnog centra oko Evropske narodne stranke. Navodno, konzervativci nastoje da se povežu sa Libertasom irskog biznismena Deklana Genlija, panevropskim pokretom, koji radi na sprečavanja stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma. Veću zabrinutost predstavlja pretnja sa krajnje desnice u koju može da se svrsta Britanska nacionalna stranka (BNP). BNP ima za cilj da osvoji bar jedno mesto i zalaže se za „veću saradnju evropskih nacionalista”. Zamenik predsednika BNP Sajmon Darbi je prošlog meseca dočekan nacističkim pozdravom na desničarskom skupu u Milanu koji je organizovao Roberto Fiore, italijanski poslanik u Evropskom parlamentu i predsednika Force Nuove koja traži da se iz Italije protera oko 150.000 Roma. „Zaista je ironično što ove grupe učestvuju na evropskim izborima, imajući u vidu da one u suštini vode kampanju protiv Evropske unije”, kaže kopredsednica Zelene stranke Monika Frasoni. Ali napominje da su ove stranke toliko okrenute domaćoj politici, da su male šanse da se rumunske i mađarske stranke koje igraju na kartu mržnje prema Romima udruže sa, na primer, Vlams Belangom koji se zalaže za nezavisnost Flandrije. „Ne vidim kako mogu da se organizuju u kredibilnu novu frakciju s obzirom na čitavu zbrku i izolaciju sa kojom su bile suočene”, kaže Frasonijeva. Nova desničarska stranka Identitet, tradicija, suverenitet raspala se spektakularno samo nekoliko nedelja posle osnivanja 2007. kada je Alesandra Musolini izrekla niz uvreda na račun rumunskih kolega nazvavši ih „šljamom”, dok su Poljaci besneli zbog austrijskih šaputanja o potrebi da se menja poljsko-nemačka granica - potpuno suprotno od evropskog duha koji je čak doveo do toga da britanski poslanici ljube strane kolege u oba obraza. „Sve je neizbežno preraslo u haos i oni više neće moći da sakupe broj potreban za novi politički entitet”, veruje britanski liberal Endrju Daf, poslanik Evropskog parlamenta, misleći na nedavnu promenu koja predviđa minimalno 28 poslanika za formiranje održive političke grupacije. A samo grupa može da bude snaga u parlamentu pošto ona može da predsedava odborima i utiče na ishod glasanja. „Nezavisni poslanici se ne računaju i zato je opasnost koju ekstremisti predstavljaju zapravo mala”, kaže Daf. S druge strane, parlament rizikuje da postane skup bizarnih pojedinaca koji sanjaju o političkoj budućnosti ili propalih bivših političara. Francuska politička zvezda padalica, bivša ministarka pravde Rašida Dati, može barem da se pohvali iskustvom rada u vladi, za razliku od niza starleta iz sapunskih opera i modela koje u politiku šalje italijanski premijer Silvio Berluskoni za svoju stranku desnog centra, izazvavši bes supruge koja je podnela zahtev za razvod braka, nazvavši ovaj potez „sramnim”. U Velikoj Britaniji službenica meteorološkog zavoda Kejti Hopkins je najavila da će se kandidovati kao samostalni kandidat za Nezavisnu stranku Kejti Olivija Hopkins u Ekseteru. „Zbog svega ovoga ličimo na gomilu amatera”, kaže holandski poslanik u Evropskom parlamentu. Iako je Evropski parlament drastično povećao svoju vlast od kada je pre tri decenije postao demokratski izabrano telo, on većinu Evropljana ostavlja ravnodušnim: dve trećine tvrdi da zna malo ili skoro ništa o tome šta Evropski parlament radi i tek jedna trećina planira da glasa sledećeg meseca. „Svi su zabrinuti zbog ekonomske krize, ali ljudi ne misle da bi parlament mogao da je reši”, kaže Frasonijeva. Poslanici Evropskog parlamenta, njih 785, vole da krive medije i optužuju ih što ne izveštavaju o dostignućima parlamenta u donošenju zakona o različitim pitanjima kao što su radna nedelja za zaposlene, ekološki ciljevi EU i cena za roming mobilne telefonije. Umesto toga, reputaciju parlamenta narušavaju česti skandali u vezi sa platama poslanika i ekstravagancijom jer je to jedini parlament na svetu koji ima dva sedišta. Poslanici parlamenta i vojska pomoćnika i prevodilaca jednom mesečno napuštaju sjajnu poluloptu od čelika i stakla u Briselu i putuju u nekoliko stotina kilometara udaljeni Strazbur na četvorodnevno plenarno zasedanje, što je praksa koja je dobila naziv „putujući cirkus”. Mesečna selidba u Francusku nekoliko hiljada službenika sa kutijama dokumenata, kao i održavanje arhitektonskog remek-dela koje uglavnom stoji prazno, košta evropske poreske obveznike 200 miliona evra godišnje. Čak i ako restorani u Strazburu ožive od noćnih poseta poslanika tokom zasedanja parlamenta, mnogi izabrani predstavnici se čak i ne potrude da dođu u Strazbur. „Oko 150 kolega nije prisustvovalo prošlom zasedanju, što je potpuno neprihvatljivo i opasno, jer to menja izborne rezultate”, kaže britanski liberal Endrju Daf. „Neki poslanici iz mediteranskih zemalja se gotovo uopšte ne pojavljuju.” Ostali s frustracijom posmatraju nespremnost parlamenta da reformiše samog sebe. „U prošlosti je Strazbur bio simbol francusko-nemačkog pomirenja. Sada je simbol uzaludnosti”, kaže Aleksandar Alvaro, nemački liberal i poslanik u Evropskom parlamentu. Ipak, ima znakova da je Evropski parlament shvatio poruku. Nova pravila o platama će onemogućiti preuveličane dohotke. A ako Irska usvoji Lisabonski sporazum na drugom referendumu na jesen, Strazbur će dobiti veća prava u pogledu odlučivanja o pravosuđu, imigraciji i spoljnoj politici i više neće gubiti energiju na donošenje rezolucija o stvarima izvan njegove nadležnosti. Evrofobi i ekstremisti bi tako mogli da se nađu u poziciji da vrše vlast, a ne samo da prekidaju rasprave o situaciji u Burmi ili o izumiranju mrkog medveda.  e Independent