Ledena gasna diplomatija

Problem snabdevanja naftom i gasom jedno je od ključnih političkih pitanja današnje Evrope. Zato je nedavni sastanak na vrhu Evropske unije i Rusije imao veliki odjek u medijima Zapada. Berlinski dnevnik Tagesšpigel sastanak je nazvao „ledenim” izražavajući bojazan da bi sledeće zime između „Rusije i Ukrajine ponovo moglo da dođe do krizne situacije u pogledu snabdevanja gasom”. Već je uočeno da nijedna strana u ovim razgovorima ne treba da očekuje da će se iko ponašati nesebično. Evropljani bi morali da imaju u vidu nekoliko činjenica: 1990. godine EU je uvozila iz Rusije 75 odsto gasa, a danas 40 odsto. Evropljani nikako ne bi smeli da dođu „u iskušenje i da Rusima javno pokazuju da je Zapad pobedio, kao što su to radili u vreme vladavine Borisa Jeljcina“. Evropa treba Rusiju i Rusija treba Evropu, jer „danas je to pitanje energije, a sutra sukoba sa Iranom”. Rusija i Evropska unija nisu uspele da u petak postignu dogovor, koji bi sprečio budući prekid snabdevanja Evrope energijom”. A izbor Habarovska, kao mesta sastanka, i prisilom „predstavnika Evropske unije da lete deset časova pa i više, Kremlj izgleda da želi da podvuče činjenicu da Rusija nije samo evropska nacija i da takođe ima mnogo mogućnosti na istoku”. Bečki „Di prese” citira neimenovanog ruskog službenika, koji je izjavio da je namera Moskve bila, da „Evropljani osete sa kakvim gigantskim susedom Brisel vodi razgovore”. A sem toga, da shvate, da se „evropska civilizacija proteže čak do Habarovska, ruskog i evropskog grada koji se nalazi samo 30 kilometara od kineske granice.” Istorijat rusko-ukrajinskih nesuglasica u vezi sa cenama gasa, odnosno snabdevanja Evrope gasom, izaziva pitanja da li je Rusija pouzdan izvor. Ali predsednik Medvedev je sagovornicima iz EU na te sumnje odgovorio: „Zašto da mi pružamo garancije? Sa naše strane u tom pogledu nema nikakvih problema. Problem je na onoj strani, koja nije podmirila svoje dugove”. Rusko-evropski odnosi su mnogo složeniji. Bivši nemački ministar privrede Volfgang Klement, donedavno uticajan član vladajuće SPD stranke izabran je u kontrolni savet ruske firme „Energy Consulting”. On će u toj ruskoj firmi da radi kao nezavisni ekspert. U Moskvi je povodom toga firma izdala saopštenje: „Iskustvo Klementa i njegov međunarodni uticaj treba da pomognu ruskoj firmi, kako bi proširila saradnju sa inostranim partnerima.” Klement je pripadao kabinetu kancelara Šredera, koji je takođe zaposlen u ruskoj firmi „NEGP”, čiji je većinski vlasnik „Gasprom”. Dva dana pre sastanka u Habarovsku, u Berlinu je održana IV međunarodna konferencija o problemima saradnje Rusije i EU na području gasa. EU drži da su u sporu Rusije i Ukrajine obe strane podjednako krive, a Moskva okrivljuje Brisel zbog dvostrukih standarda. Za Ruse je tu stvar jasna. Jedna strana u poslu koja ne plaća svoje dugove, ne može da bude ozbiljan partner. Tako se ponašaju sve zemlje Zapada prema svojim dužnicima. A sada, EU ne pokazuje nimalo želje da podrži Rusiju u sukobu sa Ukrajinom. Na konferenciji u Berlinu bilo je govora o realizaciji projekta Nord Stream i South Stream (Severni i Južni potok). Ruska strana smatra da je potrebno revidirati „Energetski dokument” i da do sporazuma može da se dođe samo na osnovu „uzajamnih ustupaka”. Brisel nije spreman za taj korak. Predsednik EU za gasne kompanije Domenik Dispenca je kazao da će „snabdevanje EU ruskim gasom i sledeće zime predstavljati, izgleda, problem i da Evropa ne želi da postane taoc nerešenih odnosa Kijeva i Moskve”. Zašto nema dogovora o pitanju gasa između Brisela i Moskve? Medvedev kao glavni uzrok vidi EU, jer „Brisel jednostrano podržava politiku Juščenka”. Kada bi „politički Brisel” prepustio da problem rešava „ekonomski Brisel”, odnosno EU-poslovnih ljudi, tada bi brzo došlo do dogovora Evropske unije i Rusije. Ne predstavlja „Gasprom” pretnju snabdevanju gasom Evrope, već politika rusofobije, zaključio je Medvedev. Putin i Medvedev često su govorili da je EU sve više strategijski partner Rusije. U doba Šredera i Širaka to je izgledalo i moguće. Ova dvojica su, na primer, odbila da učestvuju u ratu Vašingtona protiv Iraka. Širaka je zamenio Sarkozi koji je, uz svog ministra spoljnih poslova Kušnera, potpuno okrenut Vašingtonu. A Merkelova nije Šreder. SAD očevidno igra odlučujuću ulogu u kreiranju politike, ne samo među najvažnijim članicama Evropske unije, već i u baltičkim zemljama i Poljskoj. Pošto Evropska unija, očigledno, nije u punoj meri suverena, Rusiji ne preostaje drugo već da nađe alternativu. „Rusija treba da stremi ka strategijskom savezu sa Kinom”, rekao je Mihail Leontijev.