Bolja vremena ѕa pse

Septembra 2006. Beograd je dobio strategiju rešavanja problema napuštenih pasa. Naum je da se psi hvataju, sterilišu, kastriraju, vakcinišu, čipuju i vraćaju tamo odakle su uzeti. Veterinarski fakultet u Beogradu je organizovao evidentiranje: prebrojano je 7.150 pasa u 10 centralnih gradskih opština. Poslednje prebrojavanje 2008. govori da ih ima oko 4.700. Nedvosmisleno, strategija daje rezultate. Sada je akcija proširena na svih 17 beogradskih opština. Avgusta prošle godine gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je imenovao i savetnika za veterinu. Takva funkcija do sada nije postojala. Savetnik Vladimir Terzin, veterinar je koji 18 godina radi u renomiranoj ambulanti na Senjaku. Savetnički posao radi svojski, ali bez materijalne nadoknade : „Pre podne radim za grad, posle podne zarađujem za život. A ceo dan radim za životinje, i time se veoma ponosim.“ Kaže da novca danas ima manje nego juče, ali ipak se krenulo u izgradnju azila za napuštene životinje u Rakovici koji treba da bude završen početkom jula: „Dobili smo još placeve na Zvezdari, na Paliluli i trenutno smo u pregovorima sa opštinama Zemun i Novi Beograd za još jedan azil, i to bi bilo sasvim dovoljno. Cilj je da u narednih tri do pet godina ne bude pasa lutalica na ulicama Beograda.“ Azil u Rakovici, prvi te vrste u Beogradu, građen je po tipu evropskih azila (prijemna ambulanta, operacioni deo, administrativni deo, mala laboratorija, soba u kojoj će zainteresovani moći da dođu i vide životinju koju žele da usvoje). Deo će biti i za decu sa specijalnim potrebama, jer se nove terapije u svetu primenjuju upravo sa životinjama. Kapacitet azila je više od 300 životinja. Vladimir Terzin, ipak, naglašava: „Nama nisu problem napuštene životinje, već vlasnički psi. Jer 80 odsto napuštenih pasa bili su kućni ljubimci. Oni nekontorlisanim parenjem reprodukuju napuštene pse, a mi nemamo kontrolu nad vlasnicima pasa. Reč je o ljudima koji uzmu psa, vakcinišu, čipuju, čuvaju, ali posle izvesnog vremena on za njih postaje prevelika obaveza i oni ga jednostavno ostave na ulici. Dovoljno daleko, da se pas ne bi vratio.“ U Krivičnom zakonu Srbije postoje dva stava koji se odnose na životinje: jedan zabranjuje borbu pasa, a drugi namerno ubijanje i nanošenje boli životinjama. Poslednjih godina su donete tri presude. Dvojica optuženih su dobili po tri, jedan šest meseci zatvora - uslovno. Međutim, napuštanje životinja zakon ne sankcioniše: „Predlog Zakona o dobrobiti životinja, odavno je sačinjen i treba da uđe u skupštinsku proceduru ove jeseni. To će biti prvi zakon kod nas kojim se sveukupno reguliše ova oblast“, kaže Terzin. „Postoji skoro 50 članova u ovom zakonu o tome šta je sve zabranjeno raditi životinjama. Neki se odnose na napuštanje životinja, predviđene velike kazne, čak i od 100 hiljada dinara. Zbog toga je veoma važno da sve životinje budu čipovane, jer to je za psa nešto kao lični broj. A smatramo da i u Krivični zakon treba da uđe stav po kome je napuštanje životinja krivično delo. Rad na odgovornom vlasništvu je naš prevashodni zadatak. Životinja nije igračka.“ Zagovornici oštrih mera za ulične pse koriste naziv psi lutalice, a ovi drugi ih zovu napušteni psi. Prvi koriste argumente da su ti psi agresivni, i da predstavljaju opasnost, naročito za decu: „Originalno agresivnih životinja, kao i originalno agresivnih ljudi je veoma malo. Dva-tri procenta u životinjskom svetu. Agresija kod životinja je uzvraćena agresija. Navodim kao primer svog psa Pašu, mešanca, koji reaguje jedino na ljude koji nose štapove. Pokupio sam ga s ulice, a tamo mora da ga je neko udarao štapom. Psi su pre skloni tome da se sklone, nego da napadnu. Inače, u pričama o ujedima pasa se u 50 odsto slučajeva pojavljuju isti advokati, isti lekari, što je primećeno i u Gradskom javnom pravobranilaštvu gde su ti ljudi upozoreni da to ne rade. Planiramo da oformimo tročlanu komisiju, (pravnik, lekar i veterinar) koja će procenjivati pritužbe koje se upućuju gradu. Praksa je pokazala da ima puno zloupotreba i neosnovanih prijava.“ Prijavljeno je, nedavno, da je pas lutalica ujeo čoveka. Ekipa uhvatila psa, pročitala čip i našla vlasnika dve ulice dalje. On je mirno izjavio da ne može da šeta psa pa ga pušta da se ovaj sam prošeta. Dodaje da je po Zakonu o veterinarstvu imaoc psa imaoc opasne stvari. „Po preporukama svetske zdravstvene organizacije, eutanazija je nesiguran način rešavanja problema napuštenih životinja“, podseća Terzin. „Dolaskom gradonačelnika Đilasa i mojim imenovanjem eutanazija je ukinuta. Dozvoljena je samo nad životinjama koje su neizlečivo bolesne, pregažene, polomljene kičme. Strategija koju sprovodimo je ista kao u Evropi – kontrolisati životinje, sterilisati, čipovati i time prekinuti biološki lanac njihovog umnožavanja.“