Bezbednost

Sa taksistima se o svemu aktuelnom može popričati, ali prošle nedelje je u razgovorima dominirala tema novog zakona o bezbednosti u saobraćaju. Izglasan u Skupštini prošle sedmice, neće stupiti na snagu objavljivanjem u „Službenom glasniku“, već tamo negde za šest meseci. Dakle, u vreme najveće klizavice. Po tom zakonu vozači neće smeti tokom vožnje da koriste mobilni, da slušaju bučnu muziku i da decu mlađu od dvanaest godina voze na prednjem sedištu. I mnogo toga što je predviđao i stari zakon, ali će sada, tvrde, biti strože i doslednije primenjivan, recimo kod vožnje pod dejstvom droge i u alkoholisanom stanju. Ja nisam vozač, ali mi je stalo da se kod nas manje gine, kako predviđaju zakonodavci na osnovu tuđih iskustava. Naročito pozdravljam to što će se zaoštriti pitanje upotrebe sigurnosnih pojaseva svih koji su u vozilu. Statistika je u svetskim razmerama dokazala da upotreba pojaseva bitno smanjuje broj žrtava. Samo ostaje pitanje da li će policija i dalje tolerisati one koje nisu vezani, a njih je sada oko sedamdeset odsto. Dakle, ako se oko svega ovoga slažemo, na šta se onda žale taksisti. Vele da su iz upotrebe namerno izbačeni radari i detektori tako da saobraćajci mogu da donose proizvoljne odluke da li je neko prebrzo vozio. Ostaje merodavan policijski zapisnik kao poslednja reč kojoj nema prigovora. Klasična je opaska da je to tako da bi bio izvor zarade. Radari bi bili ne samo kontrola vozača, već i kontrola policije. Ima znakova da će se kod Ustavnog suda pokrenuti inicijativa da zapisnik ne bude poslednja reč za kažnjavanje prebrze vožnje. Velika novost je bodovanje saobraćajnih prekršaja i njihovo akumuliranje. Ko „skupi“ osamnaest negativnih bodova, oduzima mu se dozvola, s tim da se jedan bod dobija za nepropisno parkiranje, nekorišćenje migavaca, nevezivanje pojasa i već pomenuta sklonost prema glasnoj muzici. Najviše negativnih bodova (17) dobija izazivač saobraćajne nesreće, i to ako je nasilnički vozio. Da izbegne osamnaesti bod ostaje mu, recimo, još samo da utiša muziku. Reč bezbednost, biti bez bede, sadrži drevnu opšteslovensku reč beda. Ona je srodna indoevropskoj reči bhoidha, zakletva, obaveza, namet, koja se nalazi i u čuvenom albanskom pojmu besa, zadata reč. Prvi propis o regulisanju saobraćaja stupio je na snagu u Londonu avgusta 1617, koji je uveo jednosmerne ulice. Vožnju desnom stranom puta naložio je još Napoleon, što ni danas nije prihvatila Velika Britanija. Kao kuriozitet navodim da se prvi sudar dva automobila desio na Čering krosu u Londonu još oktobra 1896. godine. Koji od dvojice vozača je bio kriv, nije ustanovljeno. Kako su se samo „našli“ kad ih je bilo poslovično malo!