Čast profesije

žiti i opstati. Uvek može bolje. Ponekad je ispred čoveka strašni sud. Pre izvesnog broja godina, jedan čovek je podneo ostavku zbog urušavanja mosta starog više decenija. U Kini . Gradonačelnik Đilas (nije od Đidovih iz Podbišća, koji su čitali Dostojevskog dok otkosi kisnu), u pomalo nakostrešenom javnom nastupu hoće ostavku ili smenu. Šta posle? Moja profesija je u raljama, višestrukim. Vitalna je, preživeće, a potrebna je kao voda i so. Tragične slike iz pandemonijuma iz Crne Reke, iz crnih hronika, opominju. Moja profesija je sveta oduvek. I njeno umivanje, kao i svake karijatide, košta. Neki loši ljudi, parveniri, ponekad odnesu bezbednost moje profesije. Neka oni nose žig okuženosti. Eno ih u lokalnim univerzitetima, u partijskim ćelijama, sa okačenim partijskim žezlima, trče trku za titule. Razumom ih nije moguće skloniti, a pobeći od njih može samo uvis. Zašto ministar zdravlja mora biti iz neke partije? Istinskim lekarima apel: sačuvajmo znanje, čast, dostojanstvo, duh, čestitost, čistotu. Borba je u nama, ne u tabloidima. Za frak su potrebne makar tri generacije. I uvek: primum non nocera! Treba se osloboditi neznanja, nemorala i pogubnog halo efekta .