NATO nije odgovor na krizu

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za mirovne studije, direktor švedske Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti (TFF) Jan Oberg, skoro dve decenije prati, analizira i predlaže načine da se na Balkanu dođe do trajnog rešenja međuetničkih sukoba. Rezultati njegovog prethodnog boravka u Srbiji, u proleće 2005, bili su studija “Kosovska rešenja” i učešće u višegodišnjem projektu “Kosovski kompromis”, u kojima je Oberg argumentima obrazlagao zašto nezavisnost ne sme da postane jedino moguće rešenje za status južne srpske pokrajine. Vatreni protivnik “jedinih mogućih rešenja” i pobornik kompromisa i alternativa, Oberg upozorava da je način rešavanja statusa Kosova još jedan dokaz da je javna politička debata u današnjem svetu svedena na intelektualni minimum: - U odnosu na situaciju od pre 20 godina, srž stvari, znanje, analiza i ozbiljna argumentacija igraju sve manju ulogu u odnosu na slogane, marketing i “proizvedene istine”. Govori nam se: “Nemate izbora, mi znamo šta je najbolje za vas.” Osamdesetih se od nas tražilo da pravimo analize za švedsko Ministarstvo spoljnih poslova, za političke partije u Danskoj. Od nas su tražili savete, učestvovali u seminarima da bi se intelektualno dobro pripremili za svoj posao. To više nije slučaj. Političari danas smatraju da znaju skoro sve, a za ostalo se oslanjaju na bliske savetnike. Intelektualizacija politike se u velikoj meri smanjila u poslednjih 30 godina svugde u svetu. Da li postoje alternative članstvu Švedske i Srbije u NATO? - NATO nije rešenje za ekonomsku krizu, za ekološku krizu, za kulturnu krizu, za krizu političke demokratije. NATO bi mogao da bude dobar za vojne intervencije, nuklearni rat, nametanje militarizacije, ponovno naoružavanje zemalja kao što je Srbija, ali ne može da zaštiti svet. To je zastarela organizacija koju je trebalo zatvoriti u isto vreme kada i Varšavski pakt. Trebalo je stvoriti nove bezbednosne i odbrambene civilne strukture. Trebalo je stvoriti globalnu i ljudsku bezbednost umesto nacionalne vojne bezbednosti. NATO još uvek traži svoju misiju. On može da se širi, a jedan od razloga za pritisak na švedske političare je to što naredni korak ide ka proširenju u polarnom, severnom regionu Evrope. Doći će do potpunog okruživanja Rusije. Da li članstvo u NATO može da poboljša bezbednost Srbije? - Ukoliko uđete u NATO, dobićete neku vrstu zaštite. Ali, da li neko ozbiljan zaista misli da će Iran ili Severna Koreja raketama gađati Beograd? U kom slučaju bi postojala ta zaštita? Okupacije od strane Hrvatske? Ko bi izvršio tu invaziju na Srbiju koju bi NATO mogao da spreči? Drugo, ukoliko budete unutar NATO-a, ostatak sveta, to jest više od 160 zemalja, gledaće vas kao saveznika SAD, a kao što znate, svetu je muka od američkog imperijalizma. To mi kažu ljudi širom sveta, studenti, političari, diplomate, intelektualci. U Japanu, koji je saveznik SAD, većina ljudi se protivi američkoj politici prema toj zemlji. Elite jesu proameričke, ali ljudi nisu. Zato kažem, organizujte pravu debatu o ovom pitanju. Ako to ne učinite, neka marketinška agencija i pritisak sa Zapada će naterati ljude ovde da kažu „da“ NATO-u svega 10 do 15 godina nakon što vas je bombardovao. Imaćete negativne efekte, uključujući veće troškove, te slanje vaših momaka u daleka mesta u kojima bi Alijansa želela da se bori, kao što su Avganistan i Pakistan. Imaćete NATO trupe, baze, vežbe i delićete odgovornost za mogućnost korišćenja nuklearnog naoružanja. To je ključno pitanje jer je NATO nuklearna alijansa. Van NATO, mogli biste da postanete nov tip aktera u ljudskoj bezbednosti. Mogli biste da otvorite mirovne akademije i obučavate međunarodne zvaničnike da postanu medijatori i rešavaju sukobe u drugim regionima. Mogli biste više da podržavate UN, OEBS, bili biste viđeni u „trećem svetu“ kao mirovna zemlja i zemlja koja pomaže rešavanju sukoba. Kako Srbija može da iskoriste alternativu NATO-u? - Tako što Srbija neće samo reći „ne“ NATO-u već će reći i „da“ nečemu drugom što će biti od pomoći NATO-u, UN, OEBS-u, „trećem svetu“. Kako će izgledati svet za 10-15 godina, nakon eventualnog ulaska Srbije u NATO? Kina će biti najvažnija ekonomska zemlja na svetu, Evropa će biti manjina u svetu, tehnološka dinamika neće dolaziti samo sa Zapada. Moje predviđanje je da će onog dana kada Srbija uđe u NATO, ova organizacija biti bliže svom nestanku. To će biti sve irelevantnija organizacija. Ono što je neophodno jeste da snažnije podržimo UN. Ne zaboravite da Srbija i bivša Jugoslavija još uvek imaju veliko ime u svetu. Mnogi se sećaju politike bivše Jugoslavije i njenih dobrih odnosa sa zemljama „trećeg sveta“. Srbija bi mogla da nauči od tog modela, on je još uvek relevantan. Gde vidite nove izazove za mir u svetu? - Ja često govorim o „5K“ - pet kriza. Prva je globalna ekonomska kriza koja će biti s nama decenijama. Ovo nije krizni talas, već strukturni problem. Druga je kriza demokratskog deficita, čak i u vodećim demokratijama, pogledajte samo očajnu izlaznost na izborima za Evropskim parlament. To je ogroman problem. Treća je ekološka kriza vezana za klimatske promene. Četvrta kriza je preterana militarizacija, a peta je kulturna kriza – na primer sukob između hrišćanstva i islama. Ovih pet kriza nas ugrožavaju sve. Ili ćemo izabrati da iskoristimo sve naše intelektualne i druge resurse da bismo se suočili s njima ili ćemo imati ogromne probleme. Moramo da pronađemo globalna rešenja za bezbednost svih nas, a NATO nije odgovor.