I selo i gradski blok

Stambenu arhitekturu u Novom Beogradu je tokom proteklog poluvekovnog perioda obeležio postojan i dinamičan razvoj. Početak su označili građevinski skromni „paviljoni“ uz ulicu Tošin bunar, sledili su ih prvi „korbizijanski“ blokovi oko ulice Pariske komune, pa se zatim raznostilski stambeni mozaik postepeno širio prostranim peščanim poljanama i, vremenom sve ubrzanije dopunjavan javnim i poslovnim objektima, dostigao je razmere jednog od najvećih novih naselja u Evropi. Velika izgrađenost prostora između dve reke i Bežanijske kose suzila je mogućnost za novo formiranje nekada popularnih megablokova, pa je, u kontekstu njihovog savremenog odjeka, pojava Belville-a privukla pažnju opšte i stručne javnosti. U poređenju sa svojim prethodnicima, blok u kome se nalazi Belville ima dve bitne razlike: najpre, umesto uobičajenog ortogonalnog lokacijskog okvira, on ima valovitu obodnu liniju, a, potom, u njegovom namenskom programu našao se zahtev za dvostepenu upotrebu – početnu i kratkotrajnu u ulozi smeštajnog i upravnog naselja za potrebe Univerzijade, a, po njenom završetku, za korišćenje u trajnom statusu stambeno-poslovnog bloka. U komponovanju kompleksa arhitekt Gec je očigledno počeo od glavnog ulaza opravdano ga stavljajući na sredinu fronta okrenutog Bulevaru Jurija Gagarina. Široki portalni otvor, natkriljen velikim lučnim betonskim gredama, zapravo je deo poslovne zgrade koja se gabaritski stepenasto i simetrično prostire oko ulaza. Uzimajući u obzir da je ulaz bitan kompozicioni detalj, primetili bismo da je primenjeno portalno oblikovanje uz upotrebu jakih betonskih lukova donekle bliže karakteru industrijskog nego stambenog kompleksa. Glavna prilazna osa nastavlja se lepom šetališnom alejom, a oko nje je, kao centralni prostorni motiv, autor razvio lepezastu skupinu od šest stambenih višespratnica. Ostalih osam stambenih zgrada (koje, zajedno sa šest pomenutih, neznatno variraju u formi i visini gabarita) razmeštene su na parcelnoj površini u slobodnom poretku. Naselje kompletira poslovna palata podignuta na uglu Gagarinovog bulevara i nove ulice. U modelovanju stambenih zdanja autor je proveo stilsku liniju koja im daje dobro nađeno likovno jedinstvo. Odmerenom i vešto artikulisanom primenom fasadnih elemenata, kao što su pune zidne površine, otvori, balkoni, lođe, terase, uz spretno naglašene horizontalne ili vertikalne poteze, te upotrebom fino nijansiranog svetlog kolorita, projektant je ostvario likovno dopadljiv i ambijentalno ugodan urbani ansambl. Istovremeno, na funkcionalnom planu, u rešavanju stambenih jedinica, u rasponu od garsonjera do četvorosobnih stanova, postignuta je dobro izbalansirana upotrebljivost kako za privremeni boravak sportista, tako i za stalne korisnike. Što se instalacione opremljenosti tiče, ona je na visokom savremenom nivou, a prati je i beogradska retkost da je za svaki stan obezbeđeno najmanje jedno garažno ili parkirališno mesto. Prizemlje u svim zgradama ja namenjeno raznovrsnim uslužnim, trgovačkim i ugostiteljskim lokalima čije će aktiviranje uslediti posle Univerzijade. Na drugoj strani, primetna gustina izgrađenosti uslovila je relativno malo slobodnih međuprostora, ali je to nadoknađeno dobrim parternim uređenjem čiji deo čine i primereno opremljeni dečji igrališni punktovi. Za otvorene rekreativne objekte ostao je rezervisan severoistočni ugao bloka. Od dve poslovne zgrade, ona veća, na ugaonoj poziciji, pripada solidnom proseku današnjih novobeogradskih palata, dok se u zgradi na glavnom ulazu zapaža više uloženog kreativnog autorskog truda. Novobeogradska arhitektura, čiji je razvojni put pre pet decenija počeo građevinski i tehnološki oskudnim „paviljonima“, danas je u naselju Belville dostigla vrhunske stambene standarde, što uz zapažena oblikovna svojstva ovaj novi blok svrstava u uspešnija novobeogradska urbanističko-arhitektonska ostvarenja.