Opasna mast u našim venama

LJutito je N. N., poznati inženjer arhitekture i univerzitetski profesor, izleteo iz apoteke pošto mu je na brzom testu za neke biohemijske parametre u telesnim tečnostima, apotekarka ustanovila „masnu krv“. U svakom decilitru njegove krvi plivalo je 250 miligrama holesterola, tj 6,4 mola po litru, što je za 20 odsto više od normalne vrednosti koja iznosi 200 mg/dl ili 5,20 mmol/l. A mislio je da je u odličnoj kondiciji, znao je da nema ni grama viška težine i bio je ubeđen da je u grupi srećnika koji ne moraju brinuti za zdravlje. Zabluda. Epidemiolozi i kardiolozi znaju da u stanovništvu ima mnogo više bolesno oštećenih krvnih sudova nego što se pretpostavlja, a da oštećenja, po pravilu, nastaju zbog holesterola, ali uz pomoć korozivnog efekta preteranog šećera u cirkulaciji i povišenog krvnog pritiska. Holesterola u krvi ima stalno, jer bez njega ne bi funkcionisao nijedan živac, a ne bi se mogli sintetizovati ni hormoni - „muški“ testosteron i „ženski“ estrogen. Kad je u višku, holesterol iz krvi taloži se u zidovima krvnih sudova. Po konzistenciji je sličan rastopljenom vosku, a mnogo godina je „nem“, ne daje nikakve simptome koji bi ukazali na novonastalu i nenormalnu situaciju. Proces prožimanja krvnih sudova holesterolom naziva se arteriosklerozom tj. „zakrečavanjem“ kako se kaže u laičkim svetu. Svaki drugi Nemac ali i Srbin, na primer, umire baš zbog posledica zakrečavanja krvnih sudova, a najmanje 150.000 naših sugrađana svake godine pretrpi srčani infarkt; od toga 4 do 6 hiljada ne preživi. Zbog zakrečavanja se događaju i moždani udari, tj. „šlogovi“, zatim začepljenja velikih krvnih sudova u nogama, bubrezima i crevima. Na aorti, glavnom krvnom sudu tela, stvaraju se ispupčenja koja, kako vreme prolazi, postaju sve sklonija pucanju, iza čega sledi iskrvavljenje i obično smrt. Zbog naslaga holesterina u krvnim sudovima srca, tzv. koronarkama, najmanje 5 odsto stanovništva je kratkog daha pri brzom hodu, a penjući se uz stepenice teško prolazi prva dva sprata bez odmora. Lekari, a naročito kardiolozi, imaju u rukama mnogo mogućnosti za uspešno lečenje zapušenih krvnih sudova. Zbog toga nije čudo što se u poslednjih dvadesetak godina upadljivo smanjio broj umrlih zbog bolesti srca, tako da ih je u poređenju sa 1988. godinom, za 30 odsto manje. Kad se govori o tome, mora se, pre svega, imati na umu poboljšano lečenje u prvom satu posle infarkta, zatim veština interventnih radiologa i kardiologa, koji nežnim i tankim kateterima, sa balončićem na vrhu, dolaze do suženog krvnog suda, šire balončiće, a tim i suženje na krvnom sudu. Fine, tanke, savitljive, ali elastične katetere stručnjaci sa lakoćom ubacuju u veliku butnu arteriju čije se pulsacije u preponama osećaju pod prstima, a onda, potiskujući ga nagore, sve do srca, dolaze i do mesta gde se iz aorte odvajaju koronarke. Time je pola posla završeno. Ostaje još nekoliko centimetara i vrh katetera dospeva do opasnog suženja. Usavršena je i tehnika o kojoj svi govore, a koja se naziva „stentovanje“, što, u suštini, znači ubacivanje cilindrične metalne mrežice u suženje krvnog suda. Metalni umetak se potom proširi pritiskom balončića koji ga dozirano širi. Kad se sve završi, uspostavlja se normalna cirkulacija. Svi ti postupci su vrlo skupi, ne samo za siromašne i srednje razvijene zemlje, nego i za bogatije. Stoga, ideja vodilja glasi: ne lečiti posledice arterioskleroze nego ih, ukoliko je moguće, eliminisati. Ostati zdrav, najjednostavniji je savet, a i najjeftiniji. Realizacija se ne može porediti sa cenom lečenja posledica. Na lečenje bolesti srca i cirkulacije troše se milijarde evra godišnje – između 300 i 400 hiljada evra po bolesniku, a to nije malo. Epidemiolozi misle da bi se od deset srčanih infarkta moglo izbeći devet, samo kad bi se eliminisali uzroci koji se, inače, mogu dobro pratiti i kontrolisati. Visok nivo holesterola najvažniji je za razvoj arterioskleroze i o njemu se mnogo zna još od 1961. godine. Istraživači su otkrili najvažnije faktore rizika procenjivanjem i vrednovanjem statističkih pokazatelja među žrtvama infarkta srca u jednom manjem američkom gradu – Fremingemu. U decenijama koje su prošle, lekari i dijetetičari isprobali su mnoštvo dijeta kao i niz medikamenata sintetizovanih radi obaranja vrednosti holesterola u krvi. Uspesi su bili prilično skromni pa se počelo sumnjati u vezu holesterola u razvoju arterioskleroze. Sve se promenilo kad su farmakolozi prvi put uspeli da smanje koncentraciju masti u krvi uz pomoć ekstrakta jedne gljivice. Ekstrakti su kasnije ušli u farmakološku literaturu pod odrednicom statini i postali su udarna pesnica u daljem istraživanju efekata holesterola. U mnogim zemljama širom sveta osnovane su lige za borbu protiv lipida. Već 1994. pojavile su se studije iz kojih se videlo da je preživljavanje u slučajevima infarkta srca povećano za 30 odsto, ali ukoliko je holesterol u prethodnom periodu smanjen upotrebom statina. Tako je pokazana kauzalnost između masti u krvi i bolesti srca i arterija. Naravno, i ranije se znalo da je mast, odnosno holesterol uzrok arterioskleroze, ali nije postojao siguran dokaz. Smrtonosni kristali: Da holesterol igra odlučujuću ulogu i u finalnom činu arterioskleroze, tj. u momentu nastajanja infarkta, kardiolozi su dokazali tek ove, 2009. godine. Na koronarnim krvnim sudovima, skinutim tokom obdukcije sa površine srčanog mišića, istraživač koji se nedavno proslavio, DŽordž Abela sa Mičigenskog državnog univerziteta u SAD, video je svojim očima (pomagao im je elektronski mikroskop) karakteristične kristale holesterola u zoni infarkta. Abela je pisao: „Kad se holesterol kristalizuje, događaju se dve stvari. NJegove velike nakupine zapreminom potiskuju glatku oblogu arterija prema krvnoj struji. Istovremeno, kristali se oštrim vrhovima zabadaju u pločaste ćelije unutrašnje obloge kao klin u drvo. Povređena ćelija aktivira hemijske faktore zgrušavanja krvi i, posle nekoliko minuta, dolazi do začepljenja krvnog suda i prekida cirkulacije. U te naslage holesterola vremenom se taloži kalcijum i potom bivaju prožete patološkim trakastim tkivom. Naslage se stručnim jezikom nazivaju holesterinskim plakovima, ili pločastim tvorevinama. Mehanizam ranjavanja ćelija igličastim vrhovima holesterola, i aktivacije faktora koagulacije nije ranije nikome padao na pamet, jer su se svi preparati namenjeni mikroskopskom pregledu potapali u alkohol, što je jedan od detalja u procesu pripreme, a alkohol, jednostavno, rastvara kristale. Do dr Abele i njegove tehnike vakumiziranja preparata za mikroskopski pregled i, naravno, otkrića penetrirajućih kristala, mislilo se da krvni ugrušci nastaju zbog oštećenja trombocita koji cirkulišući udaraju o neravnine u unutrašnjosti krvnog suda i da se lepe jedan uz drugog stvarajući trombe. Bez holesterola nema života: Sve životinje, od najmanjih do slonova, koriste mast iz krvi da bi stabilizovali ćelijske membrane. Svaka ćelija u sebi nosi kompletan genom, skup naslednih osobina zapisanih u genima, a geni se javljaju okolini svojom ekspresijom na ćelijskoj membrani i tako diriguju svim životnim procesima. Osim toga, u životinjskom svetu bez holesterola ne bi postojali glavni „muški“ i „ženski“ polni hormoni, testosteron, odnosno, estrogen. Kada su u pitanju složeniji organizmi, onda se holesterol sintetiše u jetri, a samo četvrtina potiče iz hrane. Naravno, ova sinteza je postepena, ima više koraka i zahteva potrošnju prilično velike količine energije. U toku evolucije, baš zbog velike potrošnje energije, razvijen je štedljiv mehanizam potrošnje holesterola. (Naši preci nisu mogli računati na dobar komad mesa svakog dana.) Umesto da se važni molekuli holesterola iz hrane eliminišu putem žuči i stolice, oni, zarad štedljivosti, u crevu ponovo bivaju prihvaćeni i prerađeni. Ova molekularna štedljivost organizma danas je, zbog previše hrane koju unosimo, okrenula svoju ružnu stranu, te se neiskorišćena energija pretvara u masne kiseline i to u neograničenim količinama. LJudi prirode pretežno se hrane vegetarijanski, uglavnom su vitki i celodnevno aktivni. NJihov holesterol je oko 100 mg/dl. U industrijskim zemljama, gde je više od 70 odsto stanovništva teže nego što treba, vrednosti holesterola su i za 50 odsto više nego što je normalno. Telo bi moglo izaći na kraj i sa mnogo manje masti u krvi nego što je to danas skoro uobičajeno. Kad se, s druge strane, pomisli na mogućnost preterano niske koncentracije holesterola u krvi, može se reći da se holesterol retko i teško spušta ispod normalne vrednosti. Pregledanjem studija o dejstvu statina i uopšte o koncentracijama holesterola, vidi se da je infarkta manje ukoliko je više ljudi sa normalnim vrednostima holesterola. Statini su posebna priča. Pokazalo se da povećanjem njihovih doza postepeno dolazi do pojave sporednih i neželjenih dejstava. To su pre svega bolovi u mišićima i pojava problema sa želucem i crevima. U retkim slučajevima i posle duže terapije statinima, zabeleženo je potpuno topljenje mišića. Jedan od žalosnih primera neželjenih dejstava leka, opasno je ugrozio pre osam godina reputaciju statina. Tad je lek cevivastatin (Lipobay) ispoljio smrtonosne efekte. Više od 50 pacijenata je životima platilo uzimanje leka. Velike koristi, koje se javljaju tokom sniženja holesterola u krvi i posle toga, najbolje su se mogle videti iz studije zvane „Jupiter“. U studiji publikovanoj pre četiri meseca, istraživan je predstavio najjači statin, poznat kao rozuvastatin, koji po efektima daleko nadmašuje preostala četiri statina. Rozuvastatin smanjuje rizik za bolesti srca i krvnih sudova kao i od srčane smrti za 40 odsto. Međutim, smanjenju je prethodilo obaranje LDL holesterina na 60 mg/dl i nešto niže. Videlo se da i pri potpuno normalnim vrednostima holesterola, marker za postojanje zapaljenja u krvnim sudovima, tj. za arteriosklerozu u formiranju, pokazuje jako visoke vrednosti. Marker, zvani „c-reaktivni protein“ (CRP), koristi se za identifikaciju zapaljenja u svim oblastima medicine. Nešto pre publikovanja ove studije, pokazano je da se uz pomoć „superstatina“ mogu smanjiti veličine plakova, pa se dešavalo da oni u potpunosti nestanu ukoliko se vrednosti holesterola u krvi održavaju dugo na normalnim vrednostima. Jesmo li svi bolesni? Ranije normalne vrednosti holesterola pomerene su naniže poslednjih godina, tako da su se i mnoge zdrave osobe odjedanput našle u grupi bolesnih. Mora se znati da nije svaki holesterol u krvi štetan. Postoji fina ravnoteža između štetne i korisne komponente holesterola čiji odnos odlučuje da li se osoba može smatrati potpuno zdravom ili ne. Sve češće, mnogi lekari dijagnostikuju kombinovane poremećaje metabolizma masti u kojima tzv. dobri, tj. HDL-holesterol kao pratioce ima povećane trigliceride. To je, najčešće, direktna posledica preterane težine i lenjosti, odnosno smanjene pokretljivosti. Pod takvim okolnostima, vremenom se pojavljuje metabolički sindrom u kome se razmena materija, korišćenje šećera u krvi, kao i krvni pritisak, otimaju kontroli. Nagomilavanjem faktora rizika drastično se povećava opasnost od arterioskleroze, iako je ukupni holesterol ili normalan, ili vrlo malo povišen. Kad se uspe u održavanju najnižih dozvoljenih vrednosti, što se postiže utvrđivanjem ukupnih parametara za lipide (masti), lako uspevamo sa pravovremenim otkrivanjem metaboličkih poremećaja. Opasnost po život se ne definiše samo određivanjem koncentracije holesterola. To je kao kad se vozi automobil. Ne postoji brzina koja bi bila optimalna za sve vozače. Mora se imati u vidu ukupan saobraćaj da bi se odredila najprikladnija brzina za tu priliku Kad se vidi kakav je holesterol, onda se razmatraju i drugi štetni uticaji, ukoliko ih uopšte ima. Potrebno je znati koliki je krvni pritisak, da li je ispitivana osoba pušač ili ne, i kakva je telesna težina. Iz tabele rizika, koju je napravilo Evropsko kardiološko društvo, može se proceniti opasnost od infarkta. Ciljna vrednost holesterola može se izračunati iz razmatranja svih rizika. U graničnim slučajevima pomaže ukoliko se ima u vidu da li postoje očigledne štete na krvnim sudovima i da li su one vidljive ultrazvukom na žili kucavici u vratu. Osnova u lečenju je, pre svega, odustajanje od pušenja, normalizacija telesne težine, promena režima ishrane i fizički napori, najbolje sportske aktivnosti. Za mnoge ljude to je dovoljno i rizici se polako gube. Tek kada ni posle tri meseca ne dođe do ciljnih vrednosti, primenjuju se lekovi. Odluka o primeni donosi se posle dobrog razmišljanja, jer se lekovi uzimaju najčešće doživotno. U današnje vreme, milioni ljudi uzimaju statine, a u Srbiji ih ima na desetine hiljada. Svi troškovi računaju se u milionima evra. Kad lekovi nisu dovoljni da bi se postigle ciljne vrednosti, onda se traži konsultacija stručnjaka za metabolizam lipida. U nekim zemljama postoje posebne ambulante za lipid-aferezu u kojima se krv ispira uz pomoć naročite mašine; u krvi ostaju zadržane posebne varijante lipoproteina. Za neke od masti čiji je metabolizam u telu poremećen, ne postoje nikakve dijetetske mere niti će promene životnog stila dovesti do poboljšanja. Jedino sredstvo koje pomaže, jeste nikotinska kiselina ( ne dobija se pušenjem) Bolesnici sa retkim poremećajem masti pokazuju jasne znake bolesti i u najranijoj mladosti. Obično se radi o naslednoj bolesti i u takvim slučajevima jedino što se može učiniti jeste ne ići lošom ishranom naruku njenom daljem razvoju. Rani infarkt po pravilu je posledica nasleđa. Rođaci onih bolesnika koji su doživeli infarkt pre 60. godine moraju znati da su u opasnosti i da je dobro povremeno kontrolisanje holesterola, kako bi se održavao na optimalnoj visini. Ekstremno visoke vrednosti holesterola nastaju ili spontano, ili kombinacijom i uz pomoć drugih činilaca. U svakom slučaju, potrebno je decu, naizgled zdravih roditelja, pregledati najmanje jedanput godišnje. Često se dešava da ne postoje nikakvi simptomi, a da se nagomilani holesterol javlja u mišićnim tetivama, ili u grudvama ispod površine kože. Nažalost, lečenje ovih problema usmereno je u mnogo slučajeva ka reumi ili kožnim bolestima, a da nikome nije na um dolazila ideja da se možda radi o ozbiljnom poremećaju metabolizma lipida. Za arteriosklerozu niko nije suviše mlad. Prilikom ultrazvučnog pregleda preterano ugojenih trudnica sa visokim vrednostima holesterola u krvi, mogu se videti promene i na krvnim sudovima još nerođene dece. Ko želi da sačuva svoje krvne sudove od starenja, o njima mora brinuti još dok je mlad. Kardiolozi i specijalisti za sportsku medicinu slažu se da je fizički zamor jedino „čudotvorno“ sredstvo koje nema nikakve sporedne efekte i koje je prepreka uzrocima oštećenja krvnih sudova. Preveo i priredio Momčilo B. Đorđević Nije svaki holesterin štetan Da li će neko biti zbog holesterina bolestan zavisi od forme holesterola koji cirkuliše telom. Videćete kratak pregled svih aktera Holesterol pliva u krvi na leđima lipoproteina Kao i ulje i voda, tako se i holesterol i krv ne mešaju. Da bi stigao krvlju tamo gde treba, holesterol se još u jetri spaja sa proteinima i tako čini lipoproteine. Postoje specifične vrste lipoproteina koje cirkulišu krvlju i svaka od njih na različite načine utiče na sistem cirkulacije. Kao i sve masti, i holesterin pliva po površini tečnosti. Da bi iz krvi dospeo u ćelije, lipoproteini ga preuzimaju i transportuju. Kada uđu u ćeliju, lipoproteini stvaraju masno jezgro koje je obavijeno membranom rastvorljivom u vodi. Specijalizovani proteini (apo-lipoproteini) iz jetre, glavni su posrednici u smeštaju holesterola u ćeliju. Shodno sadržaju triglicerida i holesterina, ćelije se razlikuju po funkciji. Dobri, loši i misteriozni „Loš“ LDL – holesterol Lipoproteini male gustine (Low Density Lipoproteins, LDL) transportuju holesterol iz jetre u telesne ćelije s povećanom koncentracijom u krvi, a višak čestica LDL taloži se u zidove krvnih sudova. Preporučena vrednost: 130 mg/dl „Dobri“ HDL - holesterol Lipoprotein visoke gustine (High Density Lipoproteins, HDL) preuzimaju holesterol iz tkiva i vraćaju ga u jetru, odakle se izbacuje putem žuči. HDL je zaštitni faktor u krvi. Preporučene vrednosti: Preko 40 mg/dl (za žene preko 45 mg/dl). Neutralni trigliceridi Lipoproteini vrlo male gustine (VLDL) stvaraju se u jetri iz masti i šećera u hrani. Oni se, uglavnom, sastoje iz neutralnih masti (trigliceridi) koji ćelijama obezbeđuje energiju. Pri visokim vrednostima u krvi, VLDL biva taložen takođe u zidovima arterija. Pri tome, smanjuje se veličina čestica LDL koji zato lakše prodiru u arterijski zid i postaju opasniji. Preporučene vrednosti: Manje od 150 mg/dl. Misteriozni lipoprotein Zadatak lipoproteina u telu nije poznat. On ipak povećava opasno dejstvo LDL i ubrzava zgrušavanje krvi. NJegova koncentracija se teško reguliše. Koliko sniziti holesterol? Što je niži holesterol to je manja opasnost od infarkta srca – pravilo važi za sve ljude Od snižavanja koncentracije holesterola u krvi, bilo medikamentima, bilo promenom načina života, neki ljudi imaju više koristi, a neki manje. Daćemo ciljne vrednosti i najbolje lekove. Kako se moglo videti iz terapijskih studija na hiljadama srčanih bolesnika, ali i na zdravim osobama sa povišenim holesterolom, postalo je jasno da snižavanje holesterola za samo 10 odsto smanjuje opasnost od obolevanja krvnih sudova za 20 odsto. Za pojedince ovo računanje ima vrednost samo ukoliko su izloženi makar i jednom riziku za bolesti srca i krvnih sudova. Mlada osoba koja ne puši i koja nema nikakav rizik za srčane bolesti, neće ni imati nikakve koristi od snižavanja holesterola. S druge strane, pacijenti sa više rizika, pogotovu dijabetičari, od snižavanja holesterola imaju najveće koristi. Statini To su najdelotvorniji lekovi za snižavanje LDL-holesterola. Oni sprečavaju njegovu sintezu i produkciju u jetri. Dobri tj. HDL-holesterol pri tome vrlo malo raste, ali trigliceridi padaju. Osim toga, statini koče zapaljenjske procese u krvnim sudovima i stabilizuju konzistenciju plaka. Najčešći neželjeni efekti ogledaju se na mišićima, tj. u njihovoj atrofiji. Ometači resorpcije Hemijska materija ecetirning sprečava preuzimanje holesterola iz creva. Zbog toga pada vrednost LDL-holesterola za oko 20 odsto. Najčešće, statini i ecetirning primenjuju se zajedno, pogotovu kad ecetirning slabije deluje. Fibrati Te materije deluju najbolje na trigliceride. Ipak, ponekad pojačavaju nepoželjne efekte statina. Nikotinska kiselina Pod njenim uticajem jako se povećava koncentracija HDL- holesterola, dok pri tome opadaju LDL i trigliceridi. Neželjena dejstva su crvenilo i zažareno lice.